Zakon postavljanja i ostvarivanja ciljeva

Da biste postigli uspeh na poslu, morate da definišete ciljeve koje želite da postignete. Uspeh je sazdan od ciljeva.

Napoleon Hill je jednom rekao: Postoji jedan kvalitet koji morate posedovati da biste bili pobednik, a to je određivanje konačnog cilja, svest o onome što želite i goruća želja da to posedujete.

Svi savršeni zaposleni su ciljno orijentisani. Znaju šta žele i svakodnevno se usredsređuju da to i postignu.

Zbog toga je neophodno da postavite cilj koji će vas vući napred. Taj cilj morate duboko u sebi osetiti, mora vas poneti. Svim svojim bićem, svom svojom delatnošću, znanjem, strašću, inteligencijom, osećanjima, morate se posvetiti dostizanju sebi postavljenog cilja.

Kao što kaže Peter Drucker: Ciljevi nisu sudbina, oni su smer! Ciljevi nisu naredba. Oni su dogovor! Ciljevi ne određuju budućnost. Oni mobilišu resurse i poslovnu energiju, jer prave budućnost.

Postavite sebi par bitnih pitanja i pokušajte da na njih date sebi odgovor:

Šta je krajnji cilj u vašoj karijeri?
Da li je ispravno da radite bez cilja?
Je li vaša obaveza da imate ciljeve u životu i poslu?

Ako tako ne uradite stalno ćete lutati i nećete znati šta je smisao vašeg života i posla.

Zapamtite i ovo: I najsporija osoba, ako ne izgubi iz vida svoj cilj, ide brže od one koja luta bez cilja.

Vaša sposobnost da postavite ciljeve je krucijalna veština da uspete na poslu. Ako odlučite šta je to što želite karijeri, počećete nepogrešivo da se krećete u pravcu svoga cilja. Kao što je rekao Maxwell Maltz: Jednom kada sebi postavite cilj, možete se prepustiti automatizmu koji će vas odvesti do cilja uspešnije nego što bi svesno razmišljanje ikada bilo u stanju. Vi hranite cilj razmišljanjem o krajnjem rezultatu, a automatizam obezbeđuje sredstva za postizanje cilja.
Iako je put do cilja popločan brojnim preprekama nikada ne treba da odustanete od njihovog ostvarenja. Mnogo velikih ličnosti iz istorije je bilo pred ogromnim iskušenjima – ali niko od njih nije odustao.

Nakon svog prvog nastupa Elvis Prisli je dobio komentar Džima Denija: Ovakvo pevanje te neće nigde odvesti. Najbolje bi bilo da nastaviš voziti kamion. Elvis nije odustao, već je brzo postao jedan od najboljih svetskih pevača svih vremena.

Učitelj Alberta Ajnštajna je za njega govorio da je trom, mentalno spor, nedruštven i stalno odsutan u svojim razmišljanjima. Izbačen je iz škole, a nije prošao ni na prijemnom za fakultet zbog lošeg uspeha iz – matematike. Sve to ga nije pokolebalo, već je nastavio da se kreće prema svojim ciljevima. Ubrzo je napravio teoriju relativiteta, a potom je dobio i Nobelovu nagradu za fiziku.

Kada se Liv Ulman pojavila na audiciji za glumicu u Norveškoj odbili su je sa obrazloženjem da je potpuno netalentovana. Nije želela da odustane. Zacrtala je sebi cilj da postane glumica. Par godina kasnije osvojila je prestižnu filmsku nagradu Oskar za najbolju glavnu ulogu.

Treba da imate veru u sebe i postavite ciljeve, jer bez cilja, bez nečega čemu težite, potpuno stagnirate, zaglavljeni u rutini i jednoličnosti života.

Budite zadovoljni onim što imate, ali uvek težite nečem boljem. Jer postoje samo one granice koje krojimo u svojoj glavi. Ništa nije nemoguće sem onog što sebi kažemo da je nemoguće. Nedostižni ciljevi ne postoje, postoje ciljevi koji se odmah realizuju i oni dugoročni za koje se treba malo više pomučiti.

Vrlo je važno da odredite cilj na samomo početku svoje karijere. Friedrich von Schiller je rekao: Budala vidi cilj na kraju, pametan u sredini, a mudrac na prvom koraku.

2 metode da postavite ciljeve

Postoje 2 metode da postavite ciljeve na poslu:

1. Prva je metoda moždane turbulencije.
Evo kako ona funkcioniše:
Izaberite neki cilj koji imate, zapišite ga u formi pitanja na vrhu parčeta papira. Onda, napišite trideset odgovora na to pitanje. Na primer, možete napisati: Šta mogu uraditi da bih utrostručio svoj prihod u narednih pet godina. Tada možete napisati neke odgovore, recimo: Dolaziću na posao svaki dan ranije, Ostajaću na poslu jedan sat duže od ostalih ili Planiraću svoje aktivnosti jedan dan pre. Treba da težite da napišete najmanje trideset odgovora na ovaj način, a ako je moguće i više. Izaberite jednu ideju sa vaše liste i preduzmite korake u vezi sa njom, odmah.
Radite ovu vežbu svakog dana u nedelji. Neka vam to bude prva stvar ujutru za bilo koje pitanje ili cilj.

2. Druga metoda jeste da napravite glavni plan (npr. za mesec dana) koji se sastoji od manjih ciljeva koje treba da ispunite. Zatim kreirajte nedeljni plan načinjen od manjih ciljeva, koje bi trebalo da dostignete, kako biste ostvarili svoje glavne ciljeve. On treba da se zasniva na prethodnom planu.
I konačno, postavite listu stvari koje treba da uradite u toku dana kako biste se približavali opštim ciljevima. Ovo će vam pomoći da poboljšate kvalitet i realnost prilikom postavljanja ciljeva. I najzad, ponovo pregledajte vaše planove i uverite se da se poklapaju sa načinom na koji želite da radite i živite.
Pošto ste se odlučili za prvu grupu planova, nastavite da ponovo pregledate i ažurirate listu svojih dnevnih obaveza. S vremena na vreme ponovo pregledajte dugoročne planove i prilagodite ih tako da odražavaju vaše promenljive prioritete i iskustvo.