Veće plate su kao sidrom „veće kuće“. Ako se preselite u veću kuću, u početku vam se čini prostranija, ali posle nekog vremena veće postaje nova normala.

Zaposleni nemaju automatski veći radni učinak ako plate postanu veće jer posvećenost, odanost i motivacija nisu bazirani na plati. Bez obzira kolika je plata, ako se loše odnosite prema zaposlenima, njih će boleti uvo i za svoju poziciju i za vaš posao.

 

Evo osam razloga zbog kojih zaposlenima nije stalo:

1. Nema slobode. Najbolje prakse su zaista važne, ali ne zaslužuje svaki zadatak najbolju praksu ili mikro-rukovodeći pristup. Autonomija dovodi do angažovanja i zadovoljstva. Autonomija takođe donosi inovaciju. Čak i proizvodnja i pozicije u vezi sa procesima daju prostor za različite pristupe i puteve. Odlučite koje su bitke u vezi sa procesima vredne boja, u suprotnom pustite zaposlene da imaju neku dozu slobode da bi dali sve od sebe.

2. Nema ciljeva. Ciljevi su zabavni (Nikad nisam sreo nekog ko bar malo nije takmičarski nastrojen.) Ciljevi stvaraju osećaj svrhe i daju značenje čak i nabezveznijim zadacima. Bez cilja, posao je samo posao.

3. Nema misije. Svi mi želimo da se osećamo da smo deo nečeg većeg. Nastojanje da budemo vredni reči „najbolji“ ili „najveći“ ili „visoki kvalitet“ daje nam smisao svsishodnosti. Pustite zaposlene da saznaju šta želi da se postigne poslovanjem-kako mogu da vode računa o vašim snovima ako ne znaju koji su vaši snovi?

4. Nema jasnih očekivanja. Dok svaki posao treba da uključuje donošenje odluka, svaki posao takođe ima osnovna očekivanja po pitanju rešavanja određenih situacija. Kritikujte zaposlenog zato što je dao popust danas iako su prošlonedelji popusti bili standardna procedura i izgubićete zaposlenog. (Kako mogu da obavljam posao kad ne znam šta znači dobro obavljati posao?)Kada se standardi promene, uvek prvo obavestite o tim promenama-i onda se držite njih. A kada se ne držite njih, objasnite zašto je ta situacija drugačija.

5. Nema inputa. Kako da pokažem da sam pametan? Tako što iznosite predloge i ideje. (U suprotnom, bez obzira koliko radim, samo se osećam kao robot.) Ako mi uskratite priliku da iznesem predloge, ili ih skrajnete bez obrazloženja, ja sam samo robot-a robotima nije stalo. Olakšajte zaposlenima da prezentuju ideje, a kada ideja nije dobra izdvojite vremena da obajsnite zašto. Ne možete implementirati svaku ideju, ali možete da učinite da se zaposleni osećaju dobro kada iznesu predlog.

6. Nema povezanosti. Kompanija daje platu, ali zaposleni rade za ljude. Ljubazna reč, kratak razgovor u vezi sa porodicom, kratka provera da li im treba nešto…trenuci osoba- osoba su mnogo bitniji nego sastanci ili formalne evaluacije. Zaposleni žele da ih doživite kao ljude, a ne kao brojke. Brojkama nije stalo. Ljudima je stalo-posebno ako ih stavljate na prvo mesto.

7. Nema doslednosti. Većina zaposlenih može da izađe na kraj sa šefom koji je zahtevan i brzo pribegava kritikovanju… sve dok se prema svakom zaposlenom odnosi na isti način. Dok se smatra da je u redu, čak neophodno, da se drugačije ophodite prema zaposlenima, prema svim zaposlenima se morate ophoditi na fer način. Određena dostignuća moraju da budu pohvaljena i nagrađena na određen način.

8.  Nema budućnosti. Svaki posao treba da ima potencijal da dovede do nečeg boljeg, bilo unutar ili van kompanije. Radio sam za vreme studija u proizvodnom postrojenju. Tu za mene nije bilo budućnosti jer su svi shvatili da ću ostati samo dok ne diplomiram. Jednog dana, moj šef reče: „Hej, da ti pokažem kako da postaviš tablu za raspored posla.“ Pogledao sam ga čudno-zašto da pokaže meni, a ne nekom drugom? Odgovorio je: „Jednog dana, negde, bićeš glavni za proizvodnju. Bilo bi dobro da počneš da učiš sad.“ Nađite vremena za razvoj zaposlenih za poslove za koje se nadaju da će dobiti- čak iako su te pozicije van vaše kompanije. Vodiće računa o vašem poslovanju jer znaju da vodite računa o njima.