Da odmah na početku dam direktan odgovor: NE.

Nove generacije se, po definiciji, opredeljuju za oblasti stidranja koje važe za “lakše“. Inženjerstvo, bilo koja da je oblastu pitanju, mašinstvo, informatika, gradjevina, svejedno, ne važe za takve. Ako je princip po kome mladi ljudi biraju samo kako lakše da dosegnu „papir”, a ne razmišljaju o tome šta posle, onda je rezultat unapred poznat sa velikom pouzdanošću. I to poražavajući. Po mom mišljenju jednako loš mladog čoveka, za njegovu porodicu i društvo u celini.

Podatak da je studenata ekonomije i srodnih oblasti nekoliko puta veći od broja studenata inženjerstva govori o jasnom opredeljenju mladih ljudi i šta im je privlačno da studiraju. Šta će biti posle studija sa njima samima, ne znam da li ih brine u dobu od dvadesetak godina.

Sektor IT pokazuje značajnu žilavost i vitalnost. Ja tu vidim i deo zasluge inženjerskog duha, kreativnog i otpornog.

Nije pitanje da li naše kompanije prepoznaju potrebu za inženjerima IT, već je pitanje kako da mlade ljude motivišemo da u većoj meri studiraju tehničke nauke, posebno IT.  Tu dolazimo do problema lične motivacije. Naša misija, društvena, pedagoška ako hoćete, jeste da mladim ljudima pomognemo da tu motivaciju nađu.

Naš zadatak je da mladim ljudima približimo osećanje stvaranja koje nosi inženjerstvo, a koje je negde u proteklim decenijama zaboravljeno. Naša privredna orijentacija na usluge je dokaz nemoći i poslovanja bez strategije. Sve je to jako, jako teško promeniti. Mi smo se uživeli u “trange-frange” ekonomiju. Stvaralaca jednostavno nema. Moramo nešto menjati ili nestajemo.