Pratiti dostignuća Stiva Džobsa nije teško. Ona su velika, javna i dugo prisutna, posebno ako govorimo o tehnologiji. Ono što ja mislim da je teže, ali interesantnije, je prepoznavanje dobrih lekcija iz kojih možemo nešto naučiti o tim dostignućima.

1. Stil je sadržaj

Od samog početka Džobs i Apple su verovali u stil: u fontove, grafike, industrijski dizajn i marketing. Lako je potceniti koliko je to bilo ekscentrično u to vreme- i koliko je to ekscentrično danas. Dok većina organizacija veruje da je stil ekskluzivni deo marketinga, malo ko uspe i u tome. Većina hardvera i softvera deluje kabasto, ružno ili banalno. (Kindle je užasan, Fire je slaba imitacija.) Kada sam počela da radim u oblasti tehnologija pre 15 godina, na stil je gledano kao na nešto površno i taj status on i danas ima za većinu kompanija. Svako ko veruje da uspeh Apple-a potiče od onoga šta je unutar proizvoda (a ima ih mnogo) nije shvatio poentu.

Po uvreženom mišljenju različiti procesi se odigravaju u desnoj i levoj strani mozga. Leva je sistematična, racionalna, linerana, dok je desna emotivnija i kreativnija. Ono što je Džobs pokazao je da uspeh ne leži u naglašavanju jedne ili druge strane, već u njihovom spajanju. Otelotvorenje ovoga je realizovano kada je preuzeo Pixar. Novi plac je imao 3 odvojene zgrade: za kreativce, za proizvođače i za poslovne ljude. Insistirao je da budu pod jednim krovom, a toaleti su zauzimali centralni deo, jer se tu svi sastaju i pričaju.

2. Strpljenje je bolje od brzine

”Jedino po čemu je Apple poznat je brz razvoj proizvoda, ali istina je da je Džobs bio veoma dobar u čekanju. Posle njegovog povratka u Apple 1997., kada je kompanija bila na ivici bankrotstva, uradio je ono što bi svaki pametni direktor uradio: sasekao proizvodne linije (15 desktop modela na jedan) smanjio broj softver i hardver inžinjera, uklonio perfierne uređaje, smanjio inventar i maloprodaju i većinu proizvodnje iselio van zemlje. Nema ničeg brilijantnog u ovome, to je stvar koja se uči iz knjiga. Ali kada ga je 1998. Richard Rummelt pitao šta će uraditi sledeće da bi pomerio Apple iz tako osetljive niše, Džobs je dao neodređen odgovor: “Čekaću sledeću veliku stvar.“

Čekati? U poslu sa tehnologijama? To je zahtevalo hrabrost. Naravno, kada je ukapirao koja je sledeća velika stvar, Džobs je bio metodičan i strpljiv kada je u pitanju preuzimanje koraka da bi se iskoristile velike promene kada se tržište SAD-a proširilo.

Takođe se treba prisetiti da su ga za vreme tri godine dok je radio ovo kritikovali analitičari od kojih ni jedan nije razumeo šta on smera.

3. Drama je jača od romantike

Lansiranje Džobsovih proizvoda je poznato po drami. Jedna stvar koju nisu nudili je romantika. Proizvodi su radili ono što je rečeno da će raditi. Marketinški komentari nisu obečavali fantazije, iluzije i sanjarenja. Apple je promovisao svoje proizvode, ali ih nije uzdizao. To se čini dosadnim, ali je izgradilo poverenje. Apple je rekao da su njihovi proizvodi laki za upotrebu ne zato (kao kod većine konkurenata) što su se nadali da je to istina, ili je bilo istina za inženjere sa doktoratom koji su ih konstruisali, nego zato što je to bila istina. Čini se čudnim slaviti kompaniju zbog istine u reklamiranju, ali to je jedan od razloga zašto su klijenti Apple-a ostali njemu verni.

4. Ništa nije bolje od dobre greške

Džobsova karijera nije prošla bez pogrešnih koraka. Najočigledniji je bio gubljenje kontrole na Apple-om, ali bilo je i manjih. Samoubistva u fabici Foxconn koja proizvodi iPhones je bio jedna od njih. Džobs nije pokušavao da porekne da su zauzeli stav. Brzopleto je istakao da je Apple-ovo nadgledanje dobavljača rigorozno, ali je napravio brze poteze da bi razumeo šta se događa i da nađe lek.

Svaka kompanija pravi greške. Ali, ako sa se njima dobro postupi, može se iz njih naučiti. Štaviše, ljudi su voleli Džobsa ne zato što nije pravio greške, već zato što je iz njih učio.

5. Tehnologija nije vezana samo za mlade

U vreme brzih komanija, napravljenih tako da ne traju, Apple je nudio mnogo dokaza da možete biti inovativni i cool i posle 25 godine. Iskustvo i veštine su bitne. Proizvodi su cool, ali nisu ih pravili adolescenti koji nisu u obzir uzeli ograničenja ljudskih bića. Mnoge kompanije bi trebalo da razmotre to da je Džobs bio inovativan u pedesetim isto onoliko koliko je bio i u dvadesetim.

6. Biznis ne mora da bude loš

Ove nedelje sam držala predavanje master studentima. Grupa je imala članove iz raznih zemalja: Tajland, Indija, Koreja, Kolumbija, Rusija, Kanada, Tajvan, Kina i SAD. Pitala sam ih ko su im heroji. Kao i obično, u listu su ušli njihovi roditelji, razni predsednici i Nelson Mendela. Ali na vrhu liste, bez obzira na godine i nacionalnost, bio je Stiv Džobs. Više nego bilo ko drugi on je inspirisao ove ljude da zavole biznis i da se okušaju u njemu.

U dobu kada su ulice prepune besa, nasilja i gde je haos uništio jedan deo poslovnog sveta, postojanje inspirativnih figura poput Džobsa je bitno. Potrebni su nam pametni ljudi, mladi i stari, koji imaju jake ambicije po pitanju posla, neko ko vatreno veruje da mnogo dobra može ostvariti poslom. Sada kada Džobsa nema, ko neće biti zabrinut da niko drugi neće adekvatno predstaviti tu sintezu intelekta, imaginacije i strasti?

Lekcije koje možemo naučiti od Džobsa nisu toliko fascinantne. U mnogima je mudrost koja nam je već poznata, samo je mi ne primenjujemo. Zašto ne? Da li nam nedostaje hrabrost? Ili nam je teško da poverujemo da tako jednostavna načela mogu biti tako efektivna?

To je pouka Apple-ove priče: genije leži u jednostavnosti. Ali jednostavno je teško.