Najnovije informacije govore o tome da je nova nacionalna klasifikacija zanimanja u završnoj fazi izrade i da će imati listu od oko dve hiljade profesija.

Iako se liste zanimanja u nekim razvijenim zemljama uskladjuju na godišnjem nivou kod nas je ovo nova verzija dokumenta tek nakon dvadeset godina.

Iz postojeće verzije klasifikacije zanimanje će sudeći po infromacijama u javnosti biti izbačeno na stotine zanimanja koja su izumrla tokom vise od dve decenije. Time smo dozvolili da, ono što bi trebalo da bude ažuriranje, postane, u stvari, izrada potpuno novog dokumenta.

Sve bi bilo u redu da važeća verzija ne utiče na razvoj obrazovnog sistema i privredu. Uz to gotovo je nikakav uticaj prtivrede na rad u obrazovnom sistemu. Neophodno je da ljudi iz privrede učestvuju u radu na izradi programa škola i donošenje važnih odluka u vezi sa obrazovanjem kadrova.

Sve to je opet u vezi sa našim potpunim nerazumevanjem funkcije obrazovanja u društvu.
Osnovna uloga sistema, koji je postao dovoljan sam sebi, nije samo da prosvetari prime plate, nego da školujemo decu i studente za rad budućnosti. Nasuprot tome danas imamo školovanje kadrova za biro rada. Godišnje se školuje više ekonomista i menadžera nego bilo koje druge struke.

S obzirom na iskustvo postavlja se pitanje hoćemo li onda narednu nacionalnu kvalifikaciju zanimanja raditi 2030. godine?