Plan i program škole 21. veka moraće da podrži aktivno, autentično i angažovano učenje, oslanjajući se na tehnološke inovacije koje duboko utiču na naš svakodnevni život.

Predavači često misle o planu i programu kao ograničenom na akademske ciljeve u okviru sadržajne oblasti, odnosno knjige i materijale za učenje. Kako tvrdi Ronald Dol plan i program je ukupna svrsihodna aktivnost koja se odigrava unutar učionice. Radi se o procesu, kako Dol kaže, po kojem učenici stiču znanja i razumevanje, razvijaju veštine i menjaju stavove, preference i vrednosti pod pokroviteljstvom škole.

Postoji 6 ključnih karakteristika za plan i program 21. veka:

•     Insistira na saradnji i zajednici
•     Bazira se na autentičnosti i relevantnosti
•     Podstiče alatke, resurse i medotologiju iz realnog sveta
•     Koristi brojne strategije učenja
•     Nudi bogat sadržaj uz kontekst 21. veka
•     Povezuje školu sa spoljnim svetom.

Timski duh
Uspešni radnik 21. veka neće imati samo individualna znanja i veštine, već će umeti da sarađuje i radi sa drugima. Škola budućnosti će upravo insistirati na radu u timovima i malim grupama. Rezultati brojnih studija ukazuju da zajedničko učenje produktivnije od individualnog.

Saradnja u grupi se bazira na:

• Pozitivnoj međuzavisnosti – članovima tima je jasno da mogu uspeti samo ako rade zajedno.
• Uzajamnom ohrabrivanju – pre nego da se takmiče, saradnici se podržavaju, pomažu jedni drugima i upućuju konstruktivne kritike.
• Ličnoj odgovornosti –  iako je uspeh kolektivan, svaki učenik je lično odgovoran za deo posla koji on obavlja
• Razvoju interpersonalnih veština – tokom rada, saradnici se uče raznim ulogama i komunikaciji u okviru malih grupa
• Međusobnom ocenjivanju – članovi tima evaluiraju svoj doprinos i doprinos saradnika.

Učenik koji se pita o smislu gradiva
Učenici će biti motivisani za rad ukoliko su aktivno uključeni u zadatke koji imaju značenje i značaj. Umesto da samo vežbaju, njima su neophodni zadaci koji će imati vrednost i publiku van škole. Noel Entvistl insistira na tzv. stilu potpunog ili strateškog učenja, koje se bazira na povezanosti znanja. Umesto da samo dobiju ocenu, učenici se ohrabruju da sami potraže smisao usvojenog znanja za njih Potpuno učenje je tako potpuno podučavanje za realne izazove koji ih očekuju nakon završenog obrazovanja.

Znanje koje je nekoga tiče
Alatke i metodologije koje se koriste u obrazovanju moraju da budu autentične, iz stvarnog sveta. Zato je neophodno da i profesori uče, pre svega da li sadržaj koji oni prenose učenicima ima primenu u realnom životu.

Novi aduti u rukavu
Najbolji profesori su oni koji primenjuju brojne strategije u učenju, u zavisnosti od sadržaja koji preedaju. Istraživanja su pokazala da su učenici kod profesora koji koriste simulaciju bili uspešniji od učenika onih profesora koji nisu upoznati sa tehnologijom.

Dubina, a ne širina
Svet u 21. veku je složen, slojevit i protivurečan; učenici moraju da ovladaju bogatim sadržajima da bi mogli da razumeju takav svet i da u njemu deluju. Zato je neophodno učenicima dodeljivati multidisciplinarne zadatke, za čije rešavanje su neophodne efikasne veštine i fleksibilno znanje, koje se može primeniti u različitim situacijama. Vrhunski cilj je da učenici osveste vlastiti proces učenja, tj razviju metakogniciju.

Postoji svet van učionice
Srednja škola 21. veka je otvorena prema spoljašnjem svetu i sa njim u vezi. Kada učenici uvide da ono što oni rade ima veće efekte od prostog osvajanja ocene, biće više motivisani i ohrabreni za rad.

Inspirisano projektom ACOT2 (Apple Classrooms of Tomorrow – Today).