Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) je dao svoje mišljenje u vezi sa nacrtom Strategije razvoja visokog obrazovanja u Srbiji do 2020.

Pomenuto telo je više puta ukazivalo na neophodnost donošenja strategije razvoja obrazovanja. Nacrt Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine je prvi svobuhvatan materijal usmeren ka ovom cilju, zbog čega NSVO ceni uloženi trud ekspertskog tima.
Posle kratkog vremena koje su imali na raspolaganju za analizu obimnog materijala izneli su primedbe, sugestije i konstatacije na predloženi dokument.

Prvenstveno se zamera stvaraocima što su prešli okvire strateškog dokumenta i zašli u politiku obrazovanja koja je nadležnost Nacionalnog saveta, te da sve što spada u domen politike obrazovanja, akcionih planova i operativnih mera, treba izostaviti.

Takođe, po njihovom mišljenju, bi trebalo izostaviti i deo o finansiranju studija, jer je za strateško opredeljenje o finansiranju visokog obrazovanja neophodna detaljnija analiza postojećeg stanja i prikaz svih relevantnih pokazatelja za celokupan sektor, što je izostalo. Principijelni stav NSVO je da finansiranje iz budžeta Republike Srbije ne treba da obuhvati ustanove ni studente čiji osnivač nije država.

Kritikovano je što pripremna faza Strategije nije trajala duže i što u nju nije bio uključen veći broj članova Nacionalnog saveta, a kao metodološku manjkavost u definisanju strateških opredeljenja ističe se to da bi strategija razvoja visokog obrazovanja trebalo da bude zasnovana na strategiji razvoja društva u celini.

Zamera na preobimnosti radne verzije i podseća na neophodnost konciznost i jednostavnost, bez nepotrebnih deskripcija i, široj javnosti, nerazumljivih reči.

NSVO smatra da je potrebno stalno preispitivanje standarda akreditacije u šta treba obavezno uključiti studente, profesore i strane eksperte i da treba izbegavati pozivanje na opšte stavove jer je teško proceniti tačno u kom pravcu će se razvijati nauka i potrebe budućeg društva.

Ne podržava se predloženo povećanje opštih i teorijskih znanja, odnosno stav da je dovoljno samo 15% ECPB za izborne predmete već je potrebno više primenjenih, aplikativnih znanja.

Akcentuje se da bi trebalo uraditi kompletnu analizu za poslednjih 15 godina, čime bi se omogućila racionalizacija mreže državnog visokog obrazovanja.

Strategija, po mišljenju NSVO, ne daje preporuke za sinhronizaciju dva sistema obrazovnog i naučnog rada, niti se osvrće napolje umetnosti koje je specifično i predstavlja treći nivo.

Na kraju, NSVO smatra da javna rasprava nije adekvatno organizovana i da nije obezbedila učešće niti informisanost svih bitnih struktura u raspravi o ovom izuzetno značajnom dokumentu. Trebalo bi u raspravu uključiti i velike univezitetske centre, a posebno nadležne organe AP Vojvodine.

Nacionalni savet za visoko obrazovanje zaključuje da Strategiju razvoja obrazovanja u Srbiji u formi u kojoj je objavljena ne treba ishitreno dati na usvajanje, već diskusiju treba nastaviti, posebno na visokošk0lskim ustanovama kao i da tekst treba značajno poboljšati u skladu sa iznetim primedbama.