Učenici često porede odlazak u školu sa letenjem avionom. Kad čas počne, kao na poletanju, učenik isključuje sve digitalne sprave i čeka kraj leta kako bi nastavio svoj digitalni život. Tehnologija je sveprisutna u životima tinejdžera, ali iznenađujuće odsutna iz njihovog obrazovanja. Šta je uzrok tome?

Mark Vajser je 1991. godine definisao termin ubiquitous computing (sveprisutni kompjuting), misleći na tehnologije koje su paradoksalno najdublje upravo kada nestaju. One su toliko utkane u svakodnevni život, da se doživljavaju kao produžeci sopstvenih fizičkih čula.
Projekat Apple Classrooms of Tomorrow – Today (ACOT2) naglašava da se neophodno iskoristiti tehnologiju u formalnom i neformalnom učenju.
Neke škole su već uvidele da će, ako jednostavno obezbede laptop računar svakom učeniku, postići digitalnu jednakost, veću uključenost i bolji uspeh u učenju.

Jedan na jedan programi ciljaju upravo na to da  učenicima i profesorima obezbede 24/7 pristup računaru i Internetu. Kako tvrdi Karla Bird, predsedavajuća u srednjoj školi u Konersvilu: Mi vidimo decu koja žele da zapisuju. Mi vidimo decu koja sada, ne samo da rade zadatak, već ga i kompletiraju jer imaju računar. Dodatno, učenici često uče profesore kako da koriste nove tehnologije.
U okrugu Mejn, učenici koji su tokom četiri godine srednje škole koristili računar u svrhu učenja, ostvarili su 85 odsto bolji rezultat od svojih kolega, kojima je ova tehnologija bila uskraćena.

Oko 96 odsto učenika sa on line pristupom koriste bar jednu društvenu mrežu, koja čak konkuriše televiziji. Iznenađujuće, glavna tema razgovora na društvenim mrežama je obrazovanje. 50 odsto učenika diskutuje o domaćem radu sa kolegama na mrežama.

Kako se sadržaj učenja postavlja on line i kako učenici sve više saradnički učestvuju u njegovom kreiranju, učenje može da se obavlja van škole. Sa sveprisutnom tehnologijom svet postaje učionica.

Inspirisano projektom ACOT2 (Apple Classrooms of Tomorrow – Today)