Više od polovine informacija koje se nalaze na najpoznatijoj online enciklopediji su netačne, obajvio je Public Relations Journal. Wikipedia, koja se širom sveta koristi kao pouzdan izvor informacija, sadrži alarmantno visok procenat neispravnih podataka što dovodi u pitanje svrhu postojanja jednog ovakvog servisa.

Iako je Wikipedija otvorena enciklopedija koju svako može menjati i dopunjavati, samim tim, ostavljajući dosta prostora za greške i neispravnosti, čak preko 80 procenata korisnika na Internetu veruje u validanost informacija i koristi ih u obrazovne i poslovne svrhe. Wikipedija sadrži članke na preko 200 jezika na koje se podjednako oslanjaju zaposleni raznih kompanija, đaci za pisanje domaćih zadataka ili studenti pri izradi seminarskih radova. Studija objavljena u Public Relations Journal -u pokazuje da u njihovoj milionskoj bazi svaki šesti opis korporacija sadrži netačne informacije.

Ovakvo stanje nikome ne donosi dobro. Posebno je poražavajuć podatak da preko 90% učenika i studenata izdvaja Wikipediju kao jedan od retkih Internet sadržaja u koje ima poverenja.

Broj korisnika koji se odlučuju da prijave grešku  je sve manji, pre svega zato što je 40 odsto onih koji su prijavili neispravnost danima čekalo na promenu, dok više od 24 procenta nikada nije ni dobilo odgovor.

Osnivač Wikipedije Jimmy Wales istakao je da greške o kojima se spekuliše sigurno nisu katastrofalne, ali i priznao da žali zbog slabog uredništva svog sajta. Takođe, procenjuje i da je potencijani krivac grešaka sam sajt, čije smernice mogu biti zbunjujuće novim korisnicima.

Realnost je takva da zahteva preispitivanje ideje i kompletanog sistema funkcionisanja. I u Wikipediji su svesni da se stanje mora promeniti, a počelo se od podsećanja na suštinu i apela korisnicima: “Koristite samo istinite činjenice.”