Stara atinska izreka kaže „ako obućar loše napravi obuću, nije velika greška, samo će Atinjani jedne godine ići loše obuveni, ali ako nastavnik pogreši u vaspitavanju, čitave generacije Atinjana biće loše odgojene”. Još tada je postojala jasno razvijena svest da je nastavnički poziv jedan od najodgovornijih, jer nastavnik ima zaista težak i značajan zadatak, da prenosi znanje i time direktno utiče na formiranje, razvoj i budućnost svojih učenika. Značaj i kompleksnost uloge nastavnika zahteva od njega kvalitetno obrazovanje, iskrenu posvećenost svom radu, veliku ljubav prema svom poslu, stalno usavršavanje, ali i talenat. Često se kaže da je podučavanje umetnost, a ne posao.

Pored talenta potrebno je da nastavnik bude potpuno posvećen usavršavanju, ovaj zahtev postaje još više istaknut brzim naučno-tehničkim razvojem koji utiče i na promene obrazovnih potreba učenika, a samim tim i na proces organizacije nastave i ulogu nastavnika u njemu. Istraživanja pokazuju da postignuće učenika zavisi kako od njihovih sposobnosti, tako i od kvaliteta nastavnika. Tako učenici u razredima u kojima predaju najbolji nastavnici savladaju određeno gradivo za šet meseci, dok učenici u razredima u kojima predaju loši nastavnici to isto gradivo savladaju tek za dve godine.

Sve navedeno jasno ukazuje na to zašto je usavršavanje nastavnika od tolikog značaja, a kao još jedan primer može poslužiti činjenica da zemlje čiji učenici postižu najbolje rezultate u obrazovanju mereno na osnovu PISA (Program for International Student) standarda, su upravo one u kojima se najviše insistira na kompetentnosti i usavršavanju nastavnika. PISA testiranje se organizuje svake tri godine, a cilj je da se omogući zemljama učesnicama da donose strateške odluke u obrazovanju na osnovu empirijskih podataka o postignućima učenika i uslovima u kojima se školuju. Testovima se procenjuju znanja koja su učenici stekli tokom školovanja, u oblastima čitalačke, naučne i matematičke pismenosti, a naglasak je na funkcionalnim znanjima. Rezultati ovogodišnjeg testiranja biće saopšteni početkom decembra 2013. godine. Prethodni rezultati naših učenika prema PISA testiranju nisu bili zadovoljavajući, pokazali su da se nalazimo na 43. mestu među 74 države. Ovo, kao i mnogi drugi događaji dovelo do prepoznavanja potrebe i značaja usavršavanja nastavnika. Tako sada, katalog programa stručnog usavršavanja nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika za školsku 2012/2013. i 2013/2014 godinu sadrži 1011 programa. Ovi napori su svakako značajni, ali je pred nama još uvek puno posla na ovom polju.

Kao primer dobre prakse može se uzeti Finska koja tokom nekoliko proteklih decenija postiže najbolje rezultate na međunarodnom PISA testu. Finska je uspostavila vrlo visoke standarde za nastavnike. Odabir predavača u Finskoj je veoma strog, na šta ukazuju i podaci da je: „Prošle godine, od 1.258 kandidata za mesto profesora na univerzitetu u Helsinkiju, oko 362 kandidata su bila pozvana na finalne testove i intervjue, a samo 123 su primljena – vrlo probirljiv kriterijum prolaznosti od svega 9.8 odsto”. Nastavnike svake osnovne i srednje škole čeka pet godina rada pre ulaska u nastavu – podučavanje tri godine do diplome, a potom obavezni dvogodišnji master. Sledi opcioni dvogodišnji doktorat, kao nadogradnja svega toga.

Bez obzira na to koju školu u Finskoj pohađali, imaćete jednake šanse za akademski uspeh. Ova doslednost je rezultat čvrstog nastavnog plana i dobrih predavača, koji veruju da je obrazovanje elementarno ljudsko pravo i da bi to pravo trebalo da ima svaki učenik. Popularni moto u Finskoj je „verujemo svojim nastavnicima”.