Odsustvovanje sa posla ili absentizam je jedna od čestih pojava od koje poslodavci zaziru, a zaposleni joj rado pribegavaju kada im nedostaje par dana godišnjeg odmora, predah od svakodnevnih obaveza, porodični poslovi ili neka medicniska intervencija da ne bi trošili dane godišnjeg odmora.

Studije koje je sproveo Infostud pokazuju da čak 80% zaposlenih u Srbiji nikada nije zloupotrebilo bolovanje. To je ohrabrujuća statistika. Međutim, kada pogledamo kompaniju od 100 ljudi, dolazi se zaključka da je čak 20 zaposlenih koji bezrazložno odsustvuju sa posla. Njihovo odsustvo nije samo materijalni gubitak za kompaniju, već negativno utiče i na kolege i pretpostavljene koji moraju da se nose sa većim obimom posla umesto “bolesnih”.

Ljudi koji povremeno zloupotrebe bolovanje najčešće iskoriste od jednog do četiri radna dana, dok je ređe to puna nedelja ili više od nedelju dana.

Zašto zaposleni lažiraju bolovanja i koriste ih umesto dana odmora?

Lažno bolovanje je najčešći izbor kada su ljudi pod stresom, putuju, žele da obave neke privatne obaveze, odlaze na intervju za drugi posao ili kada su u konfliktu sa poslodavcem. Čest razlog za neopravdano korišćenje bolovanja je i bolest nekog od ukućana, uglavnom dece. Takođe, pominju se obaveze na fakultetu, problemi u porodici ili naprosto zasićenje.

Statistički gledano, razlog za lažiranje bolovanja se može pronaći i u činjenici da je čak 12 odsto anketiranih ispitanika izjavilo da i nema godišnji odmor. Skoro polovina kaže da za godišnji odmor ima manje dana od zakonskog minimuma, a čak više od 60 odsto ljudi nije zadovoljno raspolaganjem slobodnim danima jer, kako kažu, mogu da ih koriste samo parcijalno.
Ipak, opravdanja koja će prihvatiti poslodavci realno ne postoje.

Kakve su posledice lažiranja bolovanja?

Čak 17 odsto ispitanih automatski dobija otkaz, ali najčešće, u 35% slučajeva, konkretne posledice za ovu zloupotrebu uopšte ne postoje. To je jedan od razloga zašto se ovakvo ponašanje ponavlja. 23% ispitanika kaže da prođe uz opomenu a u ostalim slučajevima posledice su suspenzija, novčana kazna ili nešto drugo.

Ukoliko po prijavi poslodavca nadležni zdravstveni organ utvrdi da je zaposleni neopravdano koristio bolovanje ili ga zloupotrebio, poslodavac ima puno pravo da zaposlenom otkaže ugovor o radu saglasno Zakonu o radu.

Čak i ako ne osete odmah posledicu svog postupka i pomisle da su prevarili poslodavca, stvarnost je retko takva. Sankcije su u većini slučajeva latentne i idu od toga da zaposleni ne napreduje kao što je očekivao, preko smanjanja plate pa do najgoreg scenarija u momentu kada za to ne postoje očigledni razlozi. Takvo ponašanje ne želi nijedan poslodavac i očekivano je da ga neće tolerisati.

Koliko poslodavac gubi?

Kada govorimo o troškovima koji nastaju zbog nepotrebnog korišćenja bolovanja onda pored 65% od ukupne zarade treba pomenuti i troškove privremeno zaposlenih koji su na zameni, dodatno angažovanje menadžera koji se bavi problemom zamene umesto konstruktivnijim poslovima, dodatno angažovanje administrativnih radnika, a tu su i propuštene šanse, kao što su izgubljena prodaja, pad u kvalitetu usluga i ostale stvari koje umanjuje prihode i nanose štetu kompaniji.

Sve to pored finansijskih gubitaka, rezultira padom morala i produktivnosti. Poslovi ostaju nezavršeni, rokovi se probijaju, sastanci odlažu i slično.
Šifre koje se nalaze na doznakama su dostupne javnosti te svaki poslodavac lako može doći do informacija od čega je bolovao njegov zaposleni i da li je razlog njegovog izostanka bio očigledno lažan. Šifrarnik bolesti možete pogledati ovde.

Šta poslodavac može da uradi?

Kontrolna mera koju poslodavac može da sprovede najčešće se ogleda u nagrađivanju prisutnosti na poslu i sankcionisanju odsustva. Neophodno je pratiti i praviti izveštaje na određeni vremenski period u kojima će biti pohvaljeni oni koji ne izostaju sa posla.

Na smanjenje lažnih bolovanja poslodavac može da utiče i uvođenjem različitih programa kao što su alternative osmočasovnom radnom vremenu – skraćeno radno vreme ili deljenje radnog mesta, klizno rado vreme i najdelotvornije, fleksibilnost u pogledu mesta, obavljanje od kuće ili neke druge lokacije. U pogodnosti koje poslodavac može da obezbedi radi smanjenja lažnih bolovanja spadaju i obezbeđivanje wellness i fitness programa, programa vakcinacije protiv gripa, briga o deci zaposlenih u okviru kompanijskog kompleksa, zdravstvene usluge u okviru kompanije i slično.

Istraživanja su pokazala da je absentizam dva puta niži u kompanijama u kojima vlada visok radni moral i u kojima su zaposleni zadovoljni, zbog čega je kontinuirano ulaganje u stvaranje kompanije sa zadovoljnim zaposlenima najbolja prevencija ovog problema.

Pre nego što se donese odluka šta uraditi kako bi se smanjila lažna bolovanja potrebno je pretpostaviti ili putem anonimne ankete istražiti iz kojih razloga zaposleni najčešće uzimaju bolovanje u određenoj kompaniji. Da li je to izuzetan fizički i psihički težak ili stresan posao, da li među zaposlenima preovlađuju majke sa malom decom ili zaposleni srednjih godina koji brinu o starim roditeljima ili su u većini zaposleni mladi, koji na taj način produžuju sebi vikend i koriste ih za putovanje i zabavu.Tek kada se otkrije uzrok lažnog bolovanja može se krenuti u osmišljavanje strategija i programa za njegovo smanjenje, pre svega uticajem na balansiranje poslovnog i privatnog života zaposlenih i uvođenjem sankcija za one koji se ne pridržavaju pravila.

Lažnih bolovanja je ipak sve manje?

Nasuprot tome što je “kultura rada” u našoj zemlji na jako niskom nivou, svest zaposlenih o posledicama odlaska na lažno bolovanje neprekidno raste u skladu sa tstepenom razvija  tržišne ekonomije. Čak su sve češći slučajevi da ljudi kojima je bolovanje neophodno izbegavaju otvaranje istog zbog smanjenjog iznosa plate ili straha od gubitka posla. U Srbiji je veliki broj kompanija koje takve ispade ne tolerišu, a posla na tržištu rada je sve manje, što je rezultiralo da strah od gubitka posla praktično iskoreni zloupotrebu bolovanja.

Zaposleni u Srbiji se sve češće odlučuju da ne zloupotrebljavaju mogućnost bolovanja. Takva odluka nije iznikla iz moralno ispravnih razloga ili zadovoljstva trenutnim zaposlenjem već zbog životne situacije u kojoj smatraju da im 65% od plate nije dovoljno za život, a strah od potencijalnog gubitka radnog mesta je jači i od prave, a kamoli lažne bolesti.