Često se može čuti žalba roditelja da njihova deca previše vremena provode u igranju kompjuterskih igara, a ništa ne uče. Da li su ova dva procesa zaista toliko suprotstavljena, ili kompjuterske igre i simulacije mogu biti dobri saveznici u učenju. Jedno je sigurno kada bilo kome kažete da treba da uradi test sigurno se neće obradovati, dok ako mu saopštite da treba da odigra igru, reakcija će sigurno biti pozitivnija. Ovo je dovoljan razlog da se zapitamo da li se onda ova dva procesa mogu povezati, jer je očigledno da treba naći način da se sruši barijera u procesu učenja koja je kod mnogih nastala kao proizvod prethodnog lošeg iskustva u formalnom sistemu obrazovanja.

Čak i jednostavne igre kao što su Jeopardy ili Who wants to Be a Millionaire mogu da posluže u obrazovne svrhe uz prigodnu adaptaciju sadržaja. Treba imati na umu da dok ljudi igraju ovaj tip igara ujedno se koristi i njihova prirodna potreba za takmičenjem i usled toga ceo proces provere znanja se stavlja u nov kontekst. Da bi se proces učenja učinio što interesantnijim mogu se čak koristiti i igre kao što su Hangman and Word Jumble.

Međutim, od najvećeg značaja je korišćenje simulacija u procesu učenja. Simulacije su igre koje se koriste u cilju razvoja i vežbe određenih modela ponašanja. Ono što je njihova najveća prednost je to što omogućavaju učeniku da vežba određene veštine u sigurnom okruženju, nalik onom u kojem će sutra od njega biti zahtevano da pokaže određena znanja i veštine. Na ovaj način učenik dobija priliku da apstraktne koncepte prestavi sebi na jednostavniji i konkretniji način i da igrajući stekne izvestan nivo samopouzdanja koji je jako bitan za kasniju primenu naučenog.

Korišćenje simulacija u nastavnom procesu je počelo još početkom prošlog veka prvo u vojnim školama kada su bile korišćene takozvane “ratne igre” koje su služile oficirima za vežbanje strateških odluka i naredbi. Nadalje, simulacije su se na primer koristile u obrazovne svrhe i u oblasti medicine, tako su studenti Ohajo Univerziteta mogli da vežbaju uz pomoć programa “CASE” (Kompjuterski potpomognuta simulacija kliničkih slučajeva). Ova simulacija im je omogućavala da lakše sagledaju reakcije ljudskog tela na različite tretmane.

Razvoj kompjuterskih tehnologija je učinio još dostupnijim i popularnijim upotrebu simulacija u obrazovne svrhe. Na primer simulacije se danas često koriste i u oblasti ekonomije. Jedne od najpopularnijih simulacija koje omogućavaju učenje principa funkcionisanja berze su Investopedija i gnuTarde. Igranje ovih online igara omogućava korisniku da u sigurnom okruženju uči putem ulaganja virtuelnog novca. Navedene simulacije su nešto kompleksnije, dok su za početnike više prilagođene igre kao što su: Wall Street survivor, How The Market Works, Young money stock market game, Market Watch Fantasy Earnings Trade Game, UpDown. Na primer u poslednjoj navedenoj igri prednost je ta da se nastoji svaki nejasni deo početnicima objasniti upotrebom raznih ikona. Radi motivacije igrača u većini navedenih igara najbolji igrač dobija i realnu nagradu. Kao što vidimo interesovanje i ponuda simulacija u ovoj oblasti je velika što se objašnjava time da je korisnicima potrebno veštačko okruženje u kojem mogu da vežbaju veštine, jer kada je u pitanju ulaganje novca u realnom okruženju svaka greška se skupo plaća.

Dalje, na primer kompanija PIXELearning nudi igru koja omogućava korisniku da uči kroz započinjanje svojeg virtuelnog biznisa koji se odvija u trogodišnjem ciklusu. Kako igrač napreduje kroz igru uvode se novi spoljni faktori i koncepti, omogućeno je i podešavanje nivoa izazova. Na ovaj način se obezbeđuje poslovna simulacija u kojoj igrač uči da donosi strateške odluke u oblasti marketinga , proizvodnje, prodaje i finansija.

Primeri su mnogobrojni i jasno nam ukazuju da je neophodno koristiti sva sredstva koja su nam danas na raspolaganju kako bismo učinili proces učenja zanimljivijim i dinamičnijim. Treba široko posmatrati mogućnosti upotrebe različitih metoda u procesu nastave i učenja kako bi se dobili najbolji rezultati, a glavna prednost kompjuterskih igara i simulacija je što zahtevaju potpunu aktivnost učenika i omogućavaju mu da stekne samopouzdanje vežbajući veštine i znanja na interesantan način u bezbednom okruženju.