Nagli tehnološki razvoj doveo je do promena osnovnih poslovnih aktivnosti i stvaranja nove društvene i privredne strukture. Ovo svakako vodi i ka bitnim promenama u sistemu obrazovanja. Međutim, obrazovni sistem ima tendenciju ka nešto sporijim transformacijama, naročito kada je reč o formalnom sistemu obrazovanja, jer je sprovođenje reformi na globalnom nivou veoma dugotrajan proces. Pošto su promene nužne potrebo je sagledati u kojem pravcu će se one kretati i na vreme preduzeti potrebne korake. Analizom obrazovnih potreba uviđa se da bi budući obrazovni trendovi trebalo da se razvijaju u pravcu doprinosa društvenom povezivanju, društveno-ekonomskom uključivanju i ekonomskom razvoju. U ostvarenju ovih obrazovnih ciljeva biće ključni procesi neformalizacije, personalizacije i saradnje. Možda na prvi pogled zbunjuje ideja o spoju personalizacije i saradnje, ali kako ćemo videti ova dva procesa međusobno nisu suprotstavljena i njihov istovremeni razvoj jeste jedan od ključeva uspeha.

Trenutno je u centru obrazovnog procesa prosečan učenik, a koje on i da li prosečan učenik zaista postoji? Zbog potrebe da se obrazuje veliki broj učenika pribegli smo metodama koje zapostavljaju individualne potrebe i fokus stavljaju na ono što bi trebalo da odgovara obrazovnim potrebama učenika koji poseduje srednje sposobnosti u svim oblastima. Međutim realnost je drugačija i ovo dovodi do negiranja naprednih ili učenika sa niže razvijenim sposobnostima. Insistiranje na prosečnosti zapravo dovodi do pojave nezainteresovanosti. Učenici koji su napredni u određenoj oblasti ne bivaju dovoljno stimulisani, dok učenici koji nisu zainteresovani ili talentovani za određenu oblast bivaju preopterećeni i još više grade negativnu sliku o sebi iz ovih razloga. Drugi problem je što obrazovni sistem teži razvoju pojedinaca koji su osrednji u svemu, dok je društvu i svetu rada potreban pojedinac koji je nadaren i umešan u konkretnoj oblasti.

Shodno tome da nam nagli razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija omogućava da razvijemo nove metode rada u nastavi doći će i do procesa personalizacije koji će sve više poštovati realne potrebe učenika i omogućiti mu da se razvija u pravcu koji je karakterističan lično za njega, a ne u veštački stvorenom pravcu prosečnosti i osrednjosti. Insistiranje na individualnosti uopšte nije u suprotnosti sa procesom povećanja saradnje. Dok trenutno obrazujemo učenike koji treba da budu isti i uopšte ne sarađuju, u buduće treba da težimo obrazovanju učenika koji imaju specifična interesovanja i sposobnosti koje im omogućavaju da uoče druge učenike slične sebi i ostvare sa njima saradnju, kako bi kroz timski rad dostigli velike ciljeve.

Proces saradnje nije neophodno podstaći samo među učenicima, već i među obrazovnim kadrom i svim institucijama, između formalnog i neformalnog sistema obrazovanja, kao i između obrazovanja i tržišta rada.

Zahtevi tržišta rada dovešće i do sve većeg značaja neformalnog učenja koje ima za cilj da razvije pojedince koji doživotno uče, koji prilagodljivo i spremno reaguju na promene, koji su spremni da samostalno razvijaju svoje sposobnosti i napreduju u svom radnom okruženju. Neformalno učenje imaće sve veći značaj, jer proces doživotnog učenja postepeno dobija svoje centralno mesto u sferi obrazovanja, prevashodno zbog sveprisutnosti informacionih i komunikacionih tehnologija.

Neki od glavnih izazova koji će se postaviti pred proces doživotnog učenja će biti promovisanje bržeg i lakšeg prelaska iz škole u svet rada, u cilju smanjivanja barijera između ovih oblasti, olakšavanje povratka na tržište rada, pogotovo u cilju okončavanja duge nezaposlenosti, fokusiranje na neprestano usavršavanje veština u cilju omogućavanja stalnog razvoja kompetencija kako bi građani mogli da reaguju i da se prilagode zahtevima sveta rada koji se brzo menjaju.

Jasno je da će navedeni trendovi u razvoju obrazovanja uticati na mnoge promene u školama i univerzitetima, stručnim obrazovnim institucijama, kao i ustanovama za obrazovanje odraslih koje će morati da pronađu svoje mesto u novonastalom obrazovnom okruženju. Navedeni trendovi će nužno uticati i na pronalaženje novih nastavnih metoda i obrazovnih strategija kako bi se u budućnosti nudila efikasna i visokokvalitetna obrazovna iskustva.

U cilju stvaranja još jasnije slike promena koje nas očekuju u sferi obrazovanja potrebno je detaljnije analizirati kako će tri navedene tendencije neformalizacija, personalizacija i saradnja uticati na sistem formalnog i neformalnog obrazovanja i koju će ulogu u tom procesu imati razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija.