Sve promene koje očekujemo kako u formalnom, tako i neformalnom sistemu obrazovanja, biće kako uzrokovane tako i omogućene zahvaljujući razvoju informaciono-komunikacionih tehnologija. Usled ovog razvoja koji će omogućiti sveprisutnost tehnologija kako u obrazovanju, tako i u svakodnevnom životu, bićemo u mogućnosti da imamo na raspolaganju personalizovano doživotno učenje. Onu vrstu učenja koja će zahvaljujući svojoj prilagođenosti individualnim potrebama, dinamičnosti i interesantnosti sadržaja obezbediti da proces učenja bude kontinuiran i zaista traje ceo životni vek.

Promene o kojima govorimo nisu male i postepene, reč je o holističkim promenama u sferi obrazovanja. Menja se mesto, vreme, sadržaj i način na koji učimo. Zahvaljujući primeni informaciono-komunikacionih tehnologija i nastava u formalnom sistemu obrazovanja će uskoro izgledati sasvim drugačije. Konačno će biti omogućeni uslovi da se heterogenost prizna kao važna karakteristika obrazovne grupe. Učenici će moći kod kuće da prate predavanja, da izbor sadržaja i tempo prilagode sopstvenim potrebama, nejasne delove ponavljaju onoliko puta koliko im je potrebno, a sadržaje koje već poznaju prelaze brže.
Ono što se do sada zvalo “domaći zadatak”, postaće predmet rada u školi. Svaki učenik će moći da dobije shodno svojim potrebama i nivou napredovanja pomoć nastavnika u rešavanju različitih zadataka. Moderne tehnologije će omogućiti nastavniku i da lakše nadgleda rad grupe i ima jasan uvid kojim tempom učenik prelazi gradivo, gde se duže zadržava, za koje mu zadatke treba duže vremena pri izradi i sl. Sve ovo će dovesti i do promene uloge nastavnika u obrazovnom procesu. On više neće biti predavač ili usmeren na proveru znanja, on će pre biti motivator, savetnik i voditelj učenika u procesu efikasnog učenja.

Upotreba modernih tehnologija, dovešće i do velikih promena u učenju odraslih i neformalnom sistemu obrazovanja. Shodno potrebama kontinuiranog profesionalnog obrazovanja, neformalno stečene veštine postaće sve priznatije, a neformalno obrazovanje će sve više dobijati na značaju, jer će omogućiti odraslim učenicima da sami prilagode ciljeve, rasporede i tempo učenja prema sopstvenim potrebama i karakteristikama. Odraslima je pre svega važno da uče sadržaje koji su im potrebni u datom trenutku za ostvarenje konkretnih ciljeva, kod njih učenje nema ulogu da pripremi za ostvarenje budućih uloga, već da odgovori na konkretne probleme sa kojima se suočavaju i ponudi rešenje za njih. Što je još važnije odraslima je od velikog značaja da se proces učenja odvija u momentu kada za to imaju vremena, između obavljanja brojnih životnih uloga. Iz ovih razloga e-učenje će pre svega odgovoriti na njihove potrebe i omogućiti im da uče u vreme i na mestu koje njima odgovara, da tačno izaberu potreban sadržaj i prelaze ga vlastitim tempom.

Kao jedan od prvih zadataka koji će morati da se izvrši, da bi se sve navedene promene koje razvoj tehnologija podstiče i omogućava ostvarile, biće povećane kompjuterske pismenosti, kako učenika tako i svih zaposlenih u oblasti obrazovanja. Takođe će i obrazovne institucije morati da dostignu svoju ” digitalnu zrelost”, moraće da budu opremljene potrebnom informaciono-komunikacionom infrastrukturom, a zaposleni u njima moraće da se obuče u pravcu koji će im omogućiti da usklade tehnologiju i andragogiju ili pedagogiju u korist svojih učenika.

Ideja o doživotnom učenju je u osnovi svih navedenih promena, a da bi ona postala stvarnost potrebne su sveobuhvatne promene u sistemu obrazovanja i procesu učenja, koje će nam upravo biti omogućene razvojem modernih tehnologija koje će promeniti kako, gde, kad i šta učimo.