Da bi proces učenja bio što efikasniji neophodno je puno pažnje posvetiti i okruženju za učenje. Brojni su faktori o kojima treba voditi računa u cilju postizanja što boljih rezultata u procesu nastave kao što su: dobra audio-vizuelna oprema i mogućnost njene kontrole, adekvatan raspored sedenja, udobne stolice, adekvatna površina za rad, odgovarajuća temperatura, provetrenost i osvetljenost prostorije.

U ovom tekstu ćemo skrenuti posebnu pažnju na značaj rasporeda sedenja, jer ovo direktno utiče na mogućnosti učenika da prate nastavu, ali i da stupe u interakciju. Zanimljivo je da se raspored sedenja uglavnom nije menjao, ako pogledate sliku učionice pre nekoliko vekova i sad zapazićete odmah sličnost. Međutim, to nije zato što je ovaj raspored sedenja potpuno adekvatan i pomaže interakciju i saradnju učenika, već zato što je obrazovanje izgleda oblast u kojoj se teško odlučujemo na inovacije, mada je upravo njima tu prvo mesto.

Tradicionalni način rasporeda sedenja, koji se koristi u većini škola kod nas i danas, ima prednost da omogućava smeštanje većeg broja učenika u prostor i predavaču omogućava da šeta između redova. Međutim, treba imati u vidu da učenici koji su u poslednjim redovima bivaju zaklonjeni ostalim kolegama, što učenici koji nisu skloni aktivnom učešću u nastavi često koriste kao masku. Dalje, ovakav raspored onemogućava dobro grupisanje učenika, ukoliko se planira grupni rad i uopšte smanjuje kontakt među učenicima. Ovaj raspored naročito treba izbegavati u procesu obrazovanja odraslih, jer podseća učesnike na školsko okruženje.

Za razliku od navedenog raspreda moguć je raspored u obliku slova U, koji je inače čest na poslovnim sastancima. Ovaj raspored omogućava dobru vidljivost među učesnicima, omogućava da nastavnik ili trener nesmetano može da se kreće u slobodnom prostoru i ne podseća na školsku atmosferu. Ovaj raspored takođe ima i svojih nedostataka, osim što i dalje naglašava formalnu atmosferu, deo učesnika pod nezgodnim uglom mora da prati dešavanja na audio-vizuelnim uređajima koji se koriste ili tabli, a određeni broj je i dosta udaljen od istih.

Kao efikasnije rešenje se zato koristi raspored u obliku slova V. Ovaj oblik osim što je manje formalan ujedno omogućava bolji pogled učesnicima ka tabli, a sa druge strane i dalje omogućava nastavniku ili treneru da se nesmetano kreće u praznom prostoru i ima uvid u sve prisutne učesnike, kao što je i njima omogućeno da se bolje vide i povežu, što utiče na ohrabrenje saradnje. Nedostatak ovog rasporeda je taj što ne omogućava smeštanje velikog broja polaznika u mali prostor.

Kada želimo pak da podstaknemo interakciju i saradnju među učenicima, organizujemo rad u grupama ili različite vrste radionica, najbolje rešenje je raspored koji se popularno naziva “bistro”, u kome učenici podeljeni u grupe sede za različitim stolovima. Ovaj raspored je više neformalan i pospešuje razmenu ideja među učenicima i kreativnost, međutim treba imati u vidu da ovakav raspored može suviše naglasiti podeljenost u grupe i dovesti do komunikacije učenika sa strane i njihove smanjene koncentracije za praćenje nastave.

Još jedan od oblika koji se koristi jeste u obliku kruga, glavni nedostatak ovog vida rasporeda je pre svega što je teško naći sto koji je odgovarajući za ovaj raspored, a takođe i pojedini učenici imaju nezgodan ugao gledanja ka tabli. Međutim, osnovna prednost je što ovaj oblik daje potpunu mogućnost saradnje i okrenutosti učenika jednih prema drugima, kao i najveću slobodu nastavniku ili treneru da slobodno cirkuliše i prilazi učenicima.

Treba još pomenuti raspored sedenja kao u amfiteatru. Ukoliko je prostor dobro uređen ovaj raspored obezbeđuje dobru vidljivost i zvučnost, takođe omogućava i smeštanje većeg broja učenika i posebno je pogodan za držanje predavanja. Sa druge strane, nedostatak je što se u ovakvom rasporedu često ne mogu drugačije pregrupisati stolovi i stolice, jer su oni prethodno fiksirani, takođe treba imati u vidu da poslednji redovi uglavnom nisu poželjni za sedenje i da dati stil asocira na univerzitetsku atmosferu.

Psihološka istraživanja pokazuju da učenici koji nisu skloni aktivnoj participaciji po pravilu biraju poslednji red za sedenje, da redovi smanjuju mogućnost učenika za međusobnu interakciju, zato što gledaju jedni drugima u leđa, kao i to da ne teba često menjati raspored sedenja, jer učenici imaju sklonost da na istim predavanjima biraju isto mesto za sedenje. Međutim, ono što je suština jeste da treba prethodno razmisliti i izabrati najpodesniji raspored sedenja shodno efektu koji želimo da postignemo, kako bismo na najbolji mogući način iskoristili tehnike i sadržaj koji planiramo da obrađujemo u toku nastavnog procesa. Dakle, ne postoji jedan i najbolji raspored sedenja, zato treba koristiti prednosti različitog tipa organizacije sedenja, shodno obrazovnim potrebama učenika u konkretnoj obrazovnoj situaciji.