Na završnom ispitu u junu 2012. godine, osmaci su postigli najslabije rezultate u oblastima narodnog i književnog jezika, leksike i gramatike  – za srpski jezik, i geometrije i operacija sa brojevima – u matematici – zaključak je istraživanja Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Srbiji, koji je nedavno objavio opsežni izveštaj o rezultatima male mature.

Sa druge strane, 75.923 učenika, koliko ih je letos polagalo završni ispit, u proseku, najbolje se snašlo u čitanju i razumevanju poznatog, te je skoro 75% njih tačno odgovorilo na pitanja iz ove oblasti.

Na testu iz matematike, maturanti su najmanje grešili u oblasti obrade podataka. Druga po redu oblast u kojoj su postigli najbolje rezultate je merenje podataka, a treća algebra i funkcije.

Na nivou Republike, devojčice su bile uspešnije od dečaka, i to na oba testa, više u slučaju srpskog jezika (za 42 boda po standardizovanoj skali korišćenoj u istraživanju), nego u slučaju matematike (za 18 bodova).

Istraživanja ovakvog tipa biće realizovana i u sledećim generacijama, kako bismo dobili jasniju sliku ne samo o tome šta učenici (ne) znaju, već i o kvalitetu osnovnog obrazovanja u Srbiji. Zašto deca slabije znaju određene oblasti od drugih? Da li je reč o ličnim sklonostima, ili je problem opštiji? Zašto je samo 3% učenika ove godine uspelo da reši većinu ili sve teže zadatke na testu iz matematike?

Takođe, iz Foruma srednjih stručnih škola dolazi podatak da svaki treći učenik uzima privatne časove iz matematike i srpskog jezika uoči prijemnog ispita. Neće biti iznenađenje ako ova praksa u narednim godinama bude učestalija, imajući u vidu da će već na završnom ispitu 2014. godine svi zadaci biti nepoznati učenicima, odnosno rešavaće ih prvi put na testu. Dodatno, 2014. godine biće, pored onog iz maternjeg jezika i matematike, uveden i treći kombinovani naučni test sa pitanjima iz istorije, geografije, biologije, hemije i fizike.

Od sredine novembra, škole u Srbiji organizovale su probne testove za malu maturu, kako bi učenici već sada znali šta su naučili iz srpskog jezika i matematike tokom osmogodišnjeg obrazovanja, koje oblasti slabije poznaju, kao i šta ih otprilike očekuje u junu sledeće godine. Do leta, nastavnici su u obavezi da održe pripremnu nastavu i tako pomognu osmacima da ostvare što bolje rezultate, ali i da sa što više samopouzdanja i manje stresa prebrode ovaj važan ispit. Pripremna nastava, međutim, traje kratko – ona obuhvata samo 10 odsto od ukupnog fonda časova. Za to vreme, učenici bi trebalo da se podsete svih lekcija koje su usvajali u periodu od osam godina, kao i da nauče one koje su eventualno propustili.

Ostaje, međutim, pitanje koliko su nastavnici u Srbiji uopšte upoznati sa rezultatima ovog istraživanja i da li će ih uzeti u obzir prilikom obavljanja kako pripremne, tako i redovne nastave.