Početkom XX veka, u Srbiji je samo 17 odsto u ukupnoj populaciji žena pohađalo školu, a pismenih je bilo samo 7,4 odsto. Posle Drugog svetskog rata, žene su činile više od polovine ukupnog broja upisanih i diplomiranih studenata na univerzitetima u Srbiji, najviše na fakultetima za nastavnička zanimanja, do 60 odsto. Danas, u osnovnim školama nastavni kolektiv pretežno čine žene – 71,8 odsto ukupnog broja zaposlenih, a muškarci su prisutniji u nastavi na fakultetima, gde učestvuju u ukupnom broju zaposlenih sa 70,6 odsto.

Generalno, na rukovodećim pozicijama više je muškaraca nego žena. Recimo, od osnivanja 1905. godine, Univerzitet u Beogradu imao je samo jednu rektorku, a u Savetu Beogradskog univerziteta samo je 26,5 odsto žena. Srpska akademije nauka i umetnosti, od svog osnivanja 1886. godine među predsednicima nije imala nijednu ženu.

Kako vreme prolazi, ova situacija se menja; žene ministri, žene direktori, rukovodioci više nisu retkost. Međutim, postoje oblasti koje su se, iz nedovoljno poznatih razloga, u celom svetu ustalile kao „muške“. Generalno, u prirodnim i tehničkim naukama uglavnom dominiraju muškarci, dok su društveno-jezičke nauke, medicina, farmacija, biologija više „ženska“ zanimanja.

Istraživanja pokazuju da žene čine većinu diplomiranih u područjima obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, umetnosti i humanističkih nauka, kao i društvenih nauka, poslovanja i prava. Ako analiziramo samo statistiku, dolazimo do zaključka da žene dominiraju u obrazovnom sistemu, što nije tačno. Na tehničkim fakultetima neuporedivo ima više muškaraca, a ta su zanimanja mnogo traženija i bolje plaćena od onih za koje se studenti školuju na fakultetima društvenih nauka. I tako, obrazovne sfere koje su danas najprofitabilnije više interesuju muškarce, a za one koje su prve poklekle pod naletom svetske ekonomske krize najviše se interesuju žene.

Čudno je da postoji toliki jaz između žena i, na primer, IT-a. Setimo se početaka ove prema ženi „neprijateljski“ nastrojene oblasti.

Pionirkom informatike smatra se Ejda Bajron, potom grofica Lavlejs, rođena u Londonu, kao Augusta Ejda Bajron, iz  braka između romantičara Lorda Bajrona i En Izabel Milbank, bogate matematičarke. Želeći da uništi tragove očevog pesničkog nasleđa (tačnije, onoga što je specifično za osobe ženskog pola), majka je Ejdi omogućila veoma kvalitetno matematičko obrazovanje. Ejdin algoritam, nastao od beležaka za izum Čarlsa Babidža, smatra se prvim algoritmom koji je napisan specijalno za računar, što joj daje titulu prvog programera.

Analitička mašina, izum Ejde Lavlejs i Čarlsa Babidža,  bila je jedan od motiva za formiranje Data Solutions Laboratorije za spašavanje podataka sa oštećenih medija. Američko odeljenje za odbranu nazvalo je svoj univerzalni programski jezik ADA u čast Ejde Bajron. ADA se koristi u vojne svrhe, u po bezbednost kritičnim oblastima, poput nuklearnih centrala, kontrole letenja i nekih medicinskih uređaja. Dan Ejde Lavlejs, ustanovljen 2009. godine, i ima za cilj podizanje svesti o pripadnicama ženskog pola koje se bave naukom, posebno inženjerstvom, matematikom i tehnologijom. Premda je živela početkom XIX veka, Ejda je uspešno prevazišla stereotipe koji ženu udaljavaju od nauke, a kojih je u ono vreme bilo mnogo više nego danas. Ejda Bajron je bila jedan od pionira u istraživanju računara i programiranja i anticipirala je mnogo od onoga što danas smatramo modernim računarstvom.

Iako je delovalo kao da je na pomolu prijateljstvo između nove nauke i pripadnica lepšeg pola, situacija se vremenom znatno promenila. Žene nisu zalazile u ovu oblast, rezervisanu samo za muškarce. Onda kada bi se to desilo, pred ženama bi stajao zahtevan posao dokazivanja pred kolegama muškarcima. Predrasude da žene nisu stvorene za ovu nauku i dalje vladaju, ali pobija ih, donekle, podatak da žene danas drže neka ključna mesta u najboljim svetskim IT korporacijama , što dokazuje da tehnički svet nije rezervisan samo za muškarce. Upravo suprotno.

Statistika pokazuje da je poslednjih godina u svetu sve više osoba ženskog pola koje se odlučuju da svoju karijeru grade u IT sektoru i pokazuju izvanredne rezultate u tome, postižu velike profesionalne uspehe i zarađuju enormene svote novca. Neki poslodavci čak smatraju da žene unose nove poglede i dozu kreativnosti u ovu inače „mušku“ nauku.

Recimo, Sheryl Sandberg „Time“ je uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi sveta. Njeno bogatstvo procenjuje se na dve milijarde dolara, a prošle godine (2011) bila je radnik s najvećom platom u Facebook-u. Zarađivala je 30,87 miliona dolara godišnje, čime je zauzela treće mesto među 10 najplaćenijih žena na svetu za 2012. godinu. Prvo mesto među najplaćenijim ženama sveta pripalo je Safri Cats, predsednici i glavnoj finansijskoj direktorki Oracle Inc., koja je ostvarila ukupnu zaradu od 51 miliona dolara. Meg Vitman, koja je 11 godina vodila eBay Inc., stala je na čelo Hewlett-Packard-a (HP), jedne od najvećih svetskih tehnoloških kompanija, koja opslužuje preko milijardu klijenata u više od 170 zemalja na šest kontinenata. Virginia M. Rometty, prva je pripadnica lepšeg pola koja je stupila na funkciju izvršnog direktora i predsednika korporacije IBM u stogodišnjoj istoriji kompanije. Takođe, ispred PepsiCo, druge po veličini kompanije na svetskom nivou u sektoru hrane i pića, stoji Indra K. Nooy. Još jedan od nezanemarljivih primera je i Marisa Majer. Na čelo Yahoo-a došla je iz Googlea, gde je bila potpredsednik kompanije i zadužena za mape i lokacione proizvode, a pre toga je vodila usluge pretraživanja i bila zadužena za proizvode kao što su iGoogle, Google News i Gmail.

Ovi podaci govore da žene, posle velike vremenske distance, opet ulaze IT svet. Međutim, muškaraca je mnogo više.

Kada je, pak, o Srbiji  reč, ne možemo reći da ima žena (a ni muškaraca) sa tolikim prihodima. Međutim, broj žena koje karijeru grade u IT sektoru raste iz dana u dan, iako je broj i dalje mali. Ako se i opredele za ovo zanimanje, žene će se preče baviti, recimo, dizajniranjem, nego li programiranjem.

Naravno da ima onih koje svojim primerom i uspehom u IT oblasti poslovanja dokazuju da ovaj posao može biti odličan za pripadnice ženskog pola. Na primer, Milena Đuričić iz Beograda prva je žena iz Srbije koja je zaposlena u Guglu, a da bi to postigla, uspešno je prošla 19 intervjua sa ljudima iz različitih odeljenja kompanije. Dakle, nije nemoguće. Naprotiv…