Srbija – lider u Evropi po nezaposlenosti

Alarmantno visoka nezaposlenost je jedan od najvećih, verovatno i najveći ekonomski i socijalni problem u Srbiji.
Podaci svih istraživanja na tu temu govore da je Srbija, ako ne po nečem drugom, onda lider u Evropi po nezaposlenosti.

Da stvar bude još više zabrinjavajuća, nezaposlenost u našoj zemlji je dugotrajna. Čak dve petine nezaposlenih je bez posla duže od pet godina, a samo četvrtina kraće od godinu dana, što znači da nije reč o cikličnoj, već o strukturnoj nezaposlenosti, kod koje su mogućnosti za popravljanje situacije daleko manje.

U Srbiji radi manje od polovine stanovništva

Posebno zabrinjavajuća činjenica je ta da u Srbiji sve manji deo radno sposobnog stanovništva radi, bez obzira da li je reč o formalnom zaposlenju, ili o sopstvenom angažmanu. Godine 2011. zaposleno je bilo samo 2,17 miliona ljudi, uključujući i sivu ekonomiju, te je stopa zaposlenosti stanovništva u radno aktivnom dobu (15−64 godine) samo 45,4.

Ovo znači da u Srbiji, zapravo, radi manje od polovine stanovništva. Prethodne godine evidentirano je 792.344 nezaposlenih, ali reč je samo o onima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Realan broj nezaposlenih je mnogo veći, u stvari – prelazi milion.

Mladi čine trećinu nezaposlenih u Srbiji

Broj mladih bez posla drastično raste iz dana u dan – u poslednja četiri meseca porastao je za 10.000. Ovaj broj je za celu prethodnu godinu uvećan za 3.000.
Trećina ukupno nezaposlenih u Srbiji ima između 15 i 30 godina. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, više od 20 hiljada diplomiranih studenata je bez posla, a oko 30.000 je odustalo od traganja. Prvi put traži posao njih 269.951.

Međutim, Srbija nije usamljena u ovakvom problemu; nezaposlenost mladih je dominantan problem u celom svetu. Međunarodna organizacija za rad (MOR) prognozira da će više od 74 miliona mladih između 15 i 24 godine do kraja 2013. biti bez posla, što znači da će očekivani broj mladih bez posla biti uvećan za 3,5 miliona u odnosu na 2007. godinu, i za 800.000 u odnosu na 2011.

Još jedan problem – poslodavci traže osobe od iskustva

Kako pokazuje praksa u Srbiji, završetak školovanja i sticanje diplome u stvari predstavlja početak dugogodišnje neizvesne potrage za poslom. Pronalaženje posla u struci danas je više nego komplikovano.

Pored toga što posla za neke struke nema, tamo gde postoji potreba za zapošljavanjem novih ljudi, ciljna grupa su obrazovani radnici, spremni za rad u konkretnom, realnom okruženju, sa iskustvom koje će biti od koristi poslodavcu. Međutim, naši mladi kadrovi često imaju samo opšta i teorijska znanja, a vrlo malo ili nimalo praktičnog iskustva, te su im šanse za uključivanje na tržište rada male ili nikakve.

Neadekvatan obrazovni sistem

Jedan od krivaca za ovakvu situaciju jeste i neadekvatan obrazovni sistem u Srbiji. Škole i fakulteti masovno školuju kadrove koje niko neće zaposliti, jer za takvim profilima ne postoji potreba. Studiranje traje dugo, zahteva mnogo finansijskog ulaganja, truda i odricanja, a na kraju, po pravilu, bude nagrađeno nezaposlenošću.

Baš zato naši svršeni studenti po završetku studiranja nadograđuju svoja znanja dodatnim kursevima, prekvalifikuju se ne bi li se pripremili za izlazak na tržište rada.

Kako odabrati pravo zanimanje i osigurati sebi posao i zaradu?

O budućem zaposlenju ne treba razmišljati po završetku škole, već pre upisivanja iste. Odabir škole, pre svega, treba da zavisi od toga da li će nam to školovanje doneti zaposlenje, zaradu, uspeh i sigurnu budućnost. Zašto studirati nešto što će nas na kraju odvesti na šalter službe za zapošljavanje? Dakle, treba razmišljati na vreme.

Najtraženija zanimanja u Srbiji su iz oblasti:

➝  informacionih tehnologija,
➝  elektrotehnike, i
➝  finansija.

Informacione tehnologije – uvek pravi izbor

U oblasti informacionih tehnologija posla uvek ima; međutim, broj školovanih u ovoj oblasti nije tako veliki s obzirom na profitabilnost koju ova struka donosi.Ne samo da je ponuda poslova mnogo veća u odnosu na druga zanimanja, nego su ovo i najplaćenija zanimanja. Prema rezultatima istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata programera u Srbiji, u septembru 2012. iznosila je bruto 105.815 dinara.

Koliko god ova cifra u Srbiji zvučala nestvarno i primamljivo, statistike pokazuju da se, bez obzira na mnogobrojne pogodnosti koje ovo zanimanje pruža, mali broj mladih odlučuje da se upiše na ove studije , te da gotovo svakog svršenog studenta čeka slobodno radno mesto.

U Srbiji svake godine ostane više od 5.000 slobodnih radnih mesta u IT-ju. Na primer, studenti na Visokoj školi strukovnih studija za informacione tehnologije ITS već na drugoj godini dobijaju poslovne ponude i počinju sa radom. Dakle, čak i ne moraju imati diplomu da bi počeli da zarađuju.

U Srbiji su na tržištu rada najtraženiji programeri, administratori mreže, dizajneri. Mnogo radnih mesta čeka da bude popunjeno, što dodatno motiviše mlade da se na vreme opredele za zanimanje koje će im osigurati budućnost i uspeh u profesiji.