Biti nastavnik jedno je od najizazovnijih i najlepših zanimanja. Oni koji to jesu ovo razumeju i bez dodatnog objašnjenja. Ovoj tvrdnji, međutim, treba dodati i – jedno od najodgovornijih zanimanja. I zaista, obrazovati i vaspitavati mlade generacije nije jednostavan posao. Za to ne postoji „kalup”. Od vas zavisi da li ćete i u kolikoj meri biti dobar nastavnik. Ako zaista to želite da budete, prvo što treba da uradite jeste da izađete iz tog „kalupa”.

U postizanju ovog cilja nije dovoljno samo poznavanje izvrsnih predavačkih tehnika i veština, treba izazvati poštovanje i divljenje učenika, a to vas neće naučiti na fakultetu i na praksi.

Sticanje poštovanje učenika zbog sopstvenih predavačkih sposobnosti i načina organizovanja časa predstavljaće vam veliki užitak i izazov, ali i olakšanje u organizovanju nastave i u vođenju časa.

Uspostavljanje dobrog i bliskog odnosa sa učenicima veoma je važno za nivo funkcionalnosti vaših časova. Ukoliko ne znate kako da se povežete sa učenicima, oni, jednostavno, neće ni slušati ono o čemu im govorite, koliko god to moglo da im bude interesantno.
Sa druge strane, ako ostvarite dobar odnos, ako znate kako da im se približite, verovaće vam, a atmosfera na vašim časovima, pa samim tim i produktivnost njihova, biće sve bolja. A vi ćete biti uspešniji kao nastavnik.

Brojne su strategije uspešnog držanja nastave i sve one se, manje-više, odnose na što kvalitetnije prenošenje znanja. Međutim, prava strategija treba da pruži savete i za sticanje poštovanja i divljenja od strane učenika, jer to se neće desiti zato što ste vi najpametniji nastavnik koji ih uči svemu i svačemu (jer mnogo je takvih), već zato što ćete zaintrigirati njihovu pažnju i što ćete uspeti da ih naučite novim stvarima, a da im to ne predstavlja teret i obavezu.

Ovo nije tako jednostavno. Međutim, nije ni neizvodljivo, naprotiv. Potrebno je samo dosta ljubavi prema sopstvenom poslu, strpljenja, kreativnosti i mašte.

U nastavku sledi 26 izuzetno korisnih saveta koji će vam pomoći da, ako već niste, postanete sjajan nastavnik:

1. Neka vaša predavanja budu drugačija. Poštujte metodička pravila, ali ne držite ih se slepo. Ako u pogledu svojih učenika vidite dosadu i pitanje: „Još koliko do zvona?”, jasno vam je da u nečemu grešite. Dakle, promenite nešto.  Izađite iz okvira škole i uobičajenih pravila.
Poredite pojmove koje objašnjavate sa stvarima koje su vezane sa svakodnevni život, sa nečim što je njima blisko i interesantno.

Da biste to mogli, treba da budete u toku sa aktuelnim dešavanjima u njihovom svetu. Koristite za njih karakteristične termine (bez preterivanja), pokažite im da ih razumete. Videćete kako će im ovo privući pažnju!

2. Pomozite učenicima da sami osmisle trikove za lakše i brže pamćenje. Motivišite ih da osmisle nove i bolje načine za učenje. Na taj način ćete ih osloboditi, podstaći njihovu maštu, zainteresovati ih i učiniti usvajanje gradiva lakšim i zanimljivijim.

2. Ako napravite grešku, podelite to sa učenicima. Ljudski je grešiti. Iskrenost će svakako poučno delovati na vaše učenike, a uticaće pozitivno i na uspostavljanje bližeg odnosa sa njima. Budite iskreni. Ukoliko ne znate odgovor, ili niste sigurni u isti, recite im. Ili, još bolje, ponudite im neku nagradu u vidu ocene ili duplih bodova ukoliko budu napravili dobro istraživanje na zadatu temu i saznali odgovor.

3. Zamenite mesta. Pokažite im da su i oni vas naučili nečemu. Zbog toga će se osetiti lepo i vredno. Insistirajte da zamenite uloge – neka oni vas nauče nečem novom. Ovo je provereno kvalitetna metoda i uvek daje odlične rezultate. Jednom mesečno budite učenik.

4. Aktivno pratite njihov način razmišljanja. Kada postavite pitanje, ne očekujte odmah tačan odgovor. Možda je i bolje da ga ne dobijete odmah, nego da zajedno sa njima dolazite do zaključaka. Pokušajte da shvatite način na koji vaši đaci razmišljaju o problemu. Kada primetite nov, interesantan način na koji bi problem mogao da bude rešen, ukažite im na isti. Isto to tražite od njih.

5. Potrudite se da što više saznate o njihovom životu. Ukoliko imate uvid u informacije o tome šta im se trenutno dešava u životu, to će vam pomoći da se sa njima povežete i bolje ih razumete.

6. Napravite svoju stranicu na Fejsbuku ili profil na nekoj drugoj društvenoj mreži koju oni aktivno koriste i ostvarite dodatni kontakt sa svojim đacima. To je dobar način da se povežete sa njima. Ipak, trudite se da ne budete previše prijateljski nastrojeni, kako biste održali neophodnu distancu.

7. Koristite primere iz njihovih života u objašnjavanju gradiva. Iskoristite informacije o njima u primerima, ali imajte neophodnu meru. Ovo ne treba da podrazumeva zadiranje u njihovu privatnost. Pitajte ih da li im odgovara to što se upotrebili primer iz njihovog života. Na taj način ćete im staviti do znanja da vam je važno njihovo mišljenje.

8. Ako već koristite primere iz njihovog života, koristite primere i iz svog. Učenicima će biti interesantno da slušaju o nečemu što ima veze sa vama, a i bolje će zapamtiti takve primere. Takođe, znajući bilo koji detalj iz vašeg života, pa makar on bio i izmišljen, neće vas doživljavati kao strogi autoritet koji izaziva neprijatnu atmosferu, nego kao nekoga ko je blizak njima.

9. Koristite imena i prezimena učenika prilikom sastavljanja pitanja. Nemojte izostaviti nekoga. Njima ove sitne stvari mnogo znače. Biće aktivniji na času.

10. Učite ih životu, ne samo gradivu. Vi treba da im pokažete i dokažete kako ne treba da uče samo stvari koje će im biti praktično primenjive u životu, već i one koje će ih obogatiti znanjem, opštom kulturom i informisanošću, što će im, sve zajedno, značiti u životu, kao svojevrsno životno iskustvo.

11. Donesite slatkiše na čas da biste ih koristili u primerima, a onda ih podelite učenicima. Atmosfera će biti prijatnija i opuštenija.

12. Pitajte ih šta bi promenili u udžbeniku. Tako ćete saznati šta im se sviđa, a šta ne, šta im je teško i nezanimljivo. Oni će vam dati odgovore koji je način u usvajanju gradiva za njih najlakši i najinspirativniji.

13. Predavanja započinjite motivišućim pričama koje naizgled nemaju veze sa lekcijom. Postavite priču tako da ne bude očigledno da govorite o tom konkretnom problemu. Posle nekog vremena, učenici će pokušavati da u vašim pričama otkriju vezu sa gradivom, čak i ako je tamo zaista nema.

14. Organizujte časove koji neće imati nikakve veze sa predmetom koji predajete. Razgovarajte sa celim odeljenjem o svemu što im padne na pamet.  Teme ne treba da budu povezane sa gradivom ni na koji način. Pratite u kolikoj meri ipak povezuju temu sa predmetom. Biće zabavno, a u isto vreme će učenici uvideti koliko je konkretan predmett uključen u sve sfere naših života, odnosno u kolikoj meri ga ne možemo zaobići dok razgovaramo o drugim stvarima. Na taj način ćete im, indirektnim putem, ukazati na značaj predmeta.

15. Neka vam učenici pronalaze greške u predavanju. Ne dozvolite da vas sujeta spreči u ovome. Ukoliko vam učenik pronađe grešku, prihvatite to i pohvalite ga. Čak, zadajte im vežbu da vam na kraju časa kažu koje ste sve greške napravili. To će im biti interesantno i aktivnije će vas pratiti.

16. Odvedite ih u bioskop, pozorište, muzej, na izložbu. Pored toga što ćete tako proširiti vidike svojih učenika, ovo druženje van škole uticaće izuzetno pozitivno na vaš odnos sa njima. Na narednom času organizujte sumiranje utisaka i razgovor o tom doživljaju.

17. Osmislite zanimljive načine da im dodelite dodatne poene. Svako pitanje koje vam đak postavi ili svako razmišljanje o gradivu, svaki odgovor, možete da pretvorite u priliku za dodatno nagrađivanje. Ovo će na njih delovati stimulativno.

18. Dozvolite učenicima da sami sastave test. Neka svaki učenik napiše jedno pitanje, a onda ih sve spojite u jedan test, koji ćete, svi zajedno, rešavati i pregledati na kraju. Dok budete prelazili test, pustite ih neka se dogovaraju oko broja pitanja i težine istih. Tako će svi aktivno učestvovati, a vi ćete steći punu sliku o tome šta i u kolikoj meri svakom učeniku ponaosob nije dovoljno jasno.

19. Pričajte im viceve i smešne anegdote. Budite kreativni i duhoviti. Često kombinujte smešne priče sa gradivom. Trudite se da svaki čas učinite interesantnim. Obožavaće vaše časove.

20. Kada učenik kaže nešto smešno, stavite mu do znanja da to zaista jeste tako. Ispoštujte njihov trud da budu zanimljivi, čak i ako to nisu. Svako voli da zasmejava druge. Utičite na formiranje njihovog smisla za humor.

21. Organizujte čas van učionice. Promena će pozitivno delovati na njih. Učenje u okolnostima koje nisu oivičene školskim prostorijama daće velike rezultate. Uvedite pravilo da, na primer, svakog meseca imate jedan čas van učionice.

22. Organizujte takmičenje. Bodrite ih i jačajte njihov takmičarski duh, ali ne dozvolite da to unese razdor među njima.

23. Dozvolite im da sami sebe ocenjuju. Organizujte jedan čas gde ćete im pružiti priliku da svako od njih, prema svom mišljenju, da ocenu sebi i svojim drugarima, kao i da vam obrazloži zašto tako misli. Ove ocene, naravno, nećete upisivati u dnevnik. Međutim, steći ćete pravu sliku o tome kakav stav učenici imaju o vašem načinu ocenjivanja. To što će im ovakvi časovi biti izuzetno zanimljivi je dodatan razlog da ih uvedete.

24. Trudite se maksimalno da budete nastavnik, metodičar, pedagog, psiholog. Ukoliko izostavite samo jedno, efekat neće biti isti.

25. Volite svoj posao. Kada osetite da ste ga se prezasitili, dozvolite sebi kratku pauzu, preispitajte zašto je to tako, a onda, puni elana, krenite opet sa radom. Da biste bili sjajan nastavnik, neophodno je da uživate u svom poslu.

Inspisrisano sa: „37 Ways to Wow a Math Student”, Bon Crowder www.MathFour.com