U prethodnim člancima sam skrenuo pažnju na značaj usmerenosti obrazovanja na razvoj ključnih kompetencija. Tom prilikom sam pomenuo i preduzetništvo kao jednu od njih, na koju je potrebno usmeriti posebnu pažnju. Važnost razvoja preduzetništva u procesu formalnog i neformalnog obrazovanja je već uvažena u zemljama Evropske unije, ali naša zemlja u tom pogledu značajno zaostaje.

Preduzetništvo kao kompetencija podrazumeva znanje, veštine i stavove koji su potrebni za realizaciju vlastitog poslovnog poduhvata. Moglo bi se reći da ona predstavlja sposobnost operacionalizacije poslovne ideje. Dakle, reč je o znanjima i veštinama koje bivaju pravilno upotrebljene u određenom kontekstu, što upravo čini preduzetništvo ključnom kompetencijom koja postaje preduslov za iskazivanje drugih specifičnijih kompetencija. Još sveobuhvatnije rečeno to je sposobnost da se ideja pretvori u akciju. Ovako definisana ona se ne mora samo ogledati u obavljanju poslovnih aktivnosti, već se tumači kao opšta sposobnost za postavljanje ciljeva i samomotivaciju, preuzimanje inicijative, odgovornosti i rizika.

U obrazovnom procesu u cilju razvoja preduzetništva kao kompetencije potrebno je ostvariti dva ključna zadatka: razviti svest učenika da trebaju da kreiraju vlastitu poslovnu situaciju, da treba da stvaraju posao, a ne da očekuju da će ga dobiti i ukazati im na važnost afirmacije, isticanja i razvoja ličnih kvaliteta. Shodno navedenom odmah postaje jasno, da ukoliko učenici nisu podstaknuti na ovakvo ponašanje u samom procesu učenja bilo kojeg sadržaja, neće ni razviti preduzetništvo kao kompetenciju. Dakle, nije dovoljno samo raditi na razvoju preduzetništva u okviru jednog predmeta, već izgradnja ove kompetencije zahteva drugačiji pristup obrazovanju, od onog koji je još uvek dominantan kod nas. Ako je učenik najveći deo vremena pasivan u procesu učenja, ne dobija mogućnost za ispoljavanje kreativnosti, ne zahteva se od njega da donosi odlike i preuzima odgovornost i rizik, kako možemo očekivati da će ispoljiti ovakvo ponašanje kada ga postavimo u specifičnu situaciju u kojoj upravo to zahtevamo od njega.

Bilo da preduzetništvo gledamo kao poseban nastavni predmet, ili kao kompetenciju koja se izgrađuje interdisciplinarnim pristupom, koji sam pomenuo prethodno, neophodno je da se ispune sledeći uslovi: da se favorizuje kritičko mišljenje u procesu učenja, da se učenici uključe u proces karijernog savetovanja i da se ostvari veza između lokalne zajednice, preduzeća, organizacija i škole, jer jedino u takvom okruženju učenici mogu da dobiju mogućnost da upotrebe pomenuta znanja, veštine i iskažu stavove.

Ovakav pristup trebalo bi da obezbedi učenicima sticanje elementarnog znanja o preduzetništvu, poznavanje osnovnih tržišnih principa, upoznatost sa preduzetničkim okruženjem u lokalnoj i široj zajednici, prepoznavanje svojih šansi, mogućnosti i snaga. Da im omogući razvoj veština kao što su sposobnost timskog rada, preuzimanje inicijative, argumentovano obrazlaganje mišljenja, aktivno učešće u procesu donošenja odluka, sposobnost da razviju, realizuju i predstave svoje ideje pred drugima. Takođe je podjednako važno da učenici razviju i stavove, koji predstavljaju veoma bitnu komponentu kompetencija, kao što su pozitivan stav prema promenama, inovacijama i kreativnosti, samopouzdanost, spremnost za preuzimanje odgovornosti i rizika. Sve navedeno upravo čini preduzetništvo kao ključnu kompetenciju čiji značaj stepena razvijenosti najbolje uočavamo u situaciji prelaska iz škole u svet rada, ali za koju je kasno da tek tada počne da se razvija. Razvoj ove kompetencije mora biti prvo podržan kroz formalno obrazovanje, kao i kroz obezbeđivanje uslova za njeno dalje usavršavanje putem neformalnog obrazovanja u procesu celoživotnog učenja.