Univerziteti u Velikoj Britaniji već godinama unazad „drže” apsolutni monopol na visoko obrazovanje u Evropi i drugo mesto na svetu, odmah iza američkih, sudeći po veoma cenjenoj listi QS World University Rankings. Među top 10 univerziteta na ovoj rang-listi za školsku 2012/2013. godinu nalazi se čak četiri univerziteta iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Najprestižniji univerzitet u Evropi i drugi najbolji na svetu svakako je Univerzitet Cambridge, koji se nalazi odmah iza Massachusetts Institute of Technology (MIT). Cambridge je ovo mesto na QS World University Rankings „zaslužio” na osnovu akademske reputacije, reputacije njegovih diplomaca među poslodavcima, kao i reputacije studenata; zatim na osnovu internacionalnosti, broja stranih studenata, učestalosti citiranih radova koji su nastali na ovom univerzitetu, kao i na osnovu niza drugih specifičnih kriterijuma.

Rangiranje po predmetima

Većina studenata najpre odluči šta želi da upiše, a tek onda i gde želi da studira. Zato je važno znati kako su univerziteti širom sveta rangirani na osnovu kvaliteta predmeta koji se na njima mogu pohađati, kako biste što lakše doneli ovu odluku.

QS World University Rankings postoji od 2004. godina, ali je, upravo u ove svrhe, od 2011. godine počeo da rangira univerzitete i na osnovu pojedinačnih predmeta koji su popularni među akademcima. Zanimljivo je da, na osnovu broja pojavljivanja u prvih 10 univerziteta po kvalitetu različitih predmeta koji se na njima pohađaju, Univerzitet Cambridge drži ubedljivu lidersku poziciju.

Metodologija koja se primenjuje za rangiranje na QS World University po predmetima uključuje samo indikatore koji povezuju angažovanje institucija i pouzdano mogu da ih razvrstaju na osnovu discipline po predmetima. Zbog toga su ovi kriterijumi primenjivi na sve visoke škole širom sveta, kako bi studentima ponudili što detaljnije poređenje najprestižnijih svetskih univerziteta na osnovu nivoa disciplina koje se na njima izučavaju.

Na ovoj listi rangirano je 30 najpopularnijih predmeta, ocenjivano je čak 2.858 univerziteta i učestvovalo je više od 70.000 akademskih eksperata i poslodavaca širom sveta. Zahvaljujući ovim ciframa, QS World University rangiranje na osnovu predmeta predstavlja najveće istraživanje ove vrste na svetu. Akademici su izdvojili vodeće univerzitete u poljima svoje stručnosti, dok su poslodavci imenovali univerzitete za koje smatraju da edukuju izuzetne diplomce u oblastima u kojima oni posluju.

Postojao je još jedan značajan kriterijum odabira, nazvan „H-index”, koji je merio produktivnost i uticaj istraživanja sprovedenih na ovim univerzitetima.

Konkurencija je i ovde žestoka među univerzitetima iz Velike Britanije i SAD. Tako Harvard ima najviše prvih mesta kada je reč o posebnim predmetima, čak 10; slede ga MIT sa 7, UC Berkely i Oxford sa po 4, Cambridge sa 3 i Imperial College London i UC Davis sa po jednim prvim mestom.

Cambridge prvi po kvalitetu predmeta

Tvorci ove jedinstvene liste napominju kako namera nije bila da se ovi kriterijumi kombinuju da bi se postiglo uopšteno rangiranje na osnovu svih predmeta, te da postoji više načina interpretacije koji univerzitet izbija na vrh. I dok Harvard ima više predmeta od bilo kog drugog univerziteta, definitivno je Cambridge univerzitet taj koji se najčešće pojavljuje u prvih 10 u najvećem broju disciplina, čak 27 puta. Cambridge je, na osnovu rang-liste po predmetima ispred Oxforda i Berkeley-a sa po 23 mesta, Stanforda sa 22 mesta i Harvarda sa 21 mestom među prvih 10.

Razlog ovome, sugerišu iz QS World University Ranking-a, jeste što Cambridge, možda više od bilo koje druge institucije, predstavlja svetskog lidera u pogledu gotovo svih područija akademskog istraživanja. Cambridge „drži” prvo mesto iz lingvistike, istorije i matematike, drugo mesto iz engleskog jezika i književnosti, modernih jezika, filozofije, geografije, fizike i astronomije, obrazovanja i prava, dok je na trećem mestu po inženjerstvu u mehanici, biologiji, medicini, farmaciji i psihologiji.

Gledano iz perspektive poslodavaca, što je možda i najvažniji kriterijum za buduće studente kada je reč o odabiru fakulteta, jer ukazuje na njihovu persepektivu i na to koliko će se brzo i lako zaposliti, ponovo su najtraženiji diplomci sa Univerziteta Cambridge.
Poslodavci smatraju da su diplomci ovog univerziteta najbolji na svetu u čak 13 od 30 oblasti. Diplomci Oksforda i Harvarda najbolji su u po 7 oblasti, a zatim ih slede studenti London School of Economics (LSE), Univerziteta u Tokiju i UC Davis, koji drže prva mesta u po jednoj oblasti.

Kada je o Srbiji reč, zahvaljujući onima koji su se potrudili da obrazovanje u njoj uvedu na velika vrata, sticanje ovakvih znanja i diploma nije uskraćeno. Obrazovna kompanija iz Beograda LINK group je još 2005. godine postala Cambridge International School i ovlašćeni centar – Cambridge International Examinations, što znači da je svojim studentima i polaznicima omogućila sticanje Cambridge diplome, jednu od najcenjenijih na svetu.
Takođe, BusinessAcademy, jedna od obrazovnih institucija u okviru LINK group-a, iste godine postala je Cambridge International Center, te školovanjem na smeru Cambridge poslovni program polaznici imaju priliku da stiču znanja po metodologiji ovog prestižnog univerziteta i dobiju diplomu koja je priznata u celom svetu.

Ko je opstao, a ko razočarao?

Treba znati još i da su azijski univerziteti među najcenjenijima u inženjerstvu i tehnologiji, a među njima su nabolji japanski Univerzitet u Tokiju, Kijoto Univerzitet, singapurski Nanyang Technological University, Nacionalni univerzitet u Singapuru, univerziteti u Hong Kongu i dva u Kini.
Neobično je da su Francuska i Nemačka, koje su se ranijih godina prilično dobro rangirale na ovoj skali, sada postale ugrožene. Naime, Nemačka i dalje ima pet univerziteta među prvih 50 u oblasti mehaničkog inženjerstva i pet među prvih 35 u fizici, ali nema nijednu instituciju u top 50 u važnim disciplinama kao što su matematika i ekonomija. Francuska, takođe, ima po nekoliko univerziteta među prvih 20 u izučavanju modernih jezika, politike i internacionalnih studija, pravu i istoriji, dok nema nijednog fracuskog univerziteta u poljima kao što su informacione tehnologije, hemija, elektrotehnika ili mehanika.

Australija, Honk Kong, Singapur i Japan izdvojili su se kao „krupni igrači” u nekoliko važnih disciplina. Iako je indijski Institutes of Technology tradicionalno izuzetan u svim svojim disciplinama, ostali se nisu visoko pozicionirali. Situacija je loša i po Rusiju od koje se mnogo očekivalo, a čije se obrazovne institucije pojavljuju u svega 8 od 30 disciplina. Najbolje rangiran je svakako Moskovski državni univerzitet Lomonosov, koji je tradicionalno rangiran u prvih 50 na svetu po matematici, predmetu iz koga je Rusija „iznedrila” najveće svetske umove.

Više možete pročitati na:
www.topuniversities.com.