Uspešan preduzetnik treba da bude samostalan, samopouzdan, spreman na rizik, kreativan, inovativan i vizionar.

Kako bi se učenici podstakli u formiranju profila ličnosti uspešnog preduzetnika potrebno je promeniti mnoge pristupe obrazovnom procesu. Pre svega pozicija učenika i uloga nastavnika moraju biti promenjene. Učenik mora biti postavljen u centar obrazovnog procesa, dok nastavnik treba da ima ulogu savetnika i nekog ko stvara stimulativnu atmosferu za učenje. Ove promene treba da dovedu do veće aktivnosti učenika u procesu učenja, jer je samo na taj način moguće podstaći razvoj složenijih saznajnih funkcija kao što su kreativnost, povezivanje znanja u širi kontekst i njegova primena u rešavanju konkretnih problema.

Ako se u nastavi koristi isključivo predavanje kao metod, učenici neće imati priliku da razviju pomenute sposobnosti, zato je nužno što više podsticati učenje putem otkrića i rešavanja problema, učenje po modelu, timski rad i istraživanje.

Dalje, putem aktivnog učešća u procesu učenja podstiče se i razvoj kritičkog mišljenja kod učenika, koje se ogleda u sposobnosti preispitivanja, procenjivanja, vrednovanja svojih ili tuđih misaonih procesa i produkata, prema jasnim kriterijumima za procenu. Danas je ovo izrazito važno za uspeh, jer smo suočeni sa morem informacija i ideja kojima se mora kritički pristupati, a proces selekcije i vrednovanja je najčešće veoma brz, zato je neophodno stalno podsticati razvoj kritičkog mišljenja. Na taj način učenici će biti na adekvatan način pripremljeni za preuzimanje budućih radnih zadataka.

Pored toga, učenicima je neophodno omogućiti i profesionalnu orijentaciju i savetovanje. Međutim, ovaj proces ne treba svesti na profesionalno informisanje. Nije dovoljno samo učenike završnih razreda osnovne i srednje škole informisati o mogućnostima upisa srednjih škola odnosno fakulteta, već je potrebno omogućiti da zaista upoznaju svet rada i izgrade kompetencije koje su im potrebne za snalaženje u njemu. Takođe, nije dovoljno samo raditi na tome da im se informacije učine dostupnim, već ih i naučiti kako sami da tragaju za istim.

Da bi sve navedeno moglo da se zaista i ostvari, bitno je postaviti ga u odgovarajući kontekst. Zato je od presudnog značaja raditi na povezivanju škola i organizacija, preduzeća i institucija. Učenici se samo na ovaj način mogu zaista upoznati sa različitim zanimanjima i zahtevima različitih radnih mesta.

Shodno tome, treba što češće organizovati posete učenika odabranim preduzećima, ili organizovati gostovanje zaposlenih na časovima kako bi direktno uputili učenike kako se znanja koja stiču primenjuju u realnim situacijama i skrenuli im pažnju koje sposobnosti su ključne za uspeh u određenoj oblasti. Takođe, prilikom ostvarivanja ovakvog tipa saradnje neophodno je dati učenicima konkretne zadatke koje će sprovesti prilikom posete određenim preduzećima, ili obavljanja prakse. Treba staviti akcenat kako na pripremu za odlazak u izabranu instituciju, tako i na proces nakon posete, u kome učenici izlažu rezultate istraživanja do kojih su došli, uz vršenje evaluacije i samoevaluacije.

Takođe treba imati u vidu, da se u cilju podsticanja ideje da je pokretanje sopstvenog biznisa jedan od mogućih izbora za razvoj karijere, često koriste programi koji omogućavaju učenicima da u toku jedne školske godine osnuju, vode i zatvore svoje preduzeće. Tako se učenici upoznaju sa procedurom osnivanja preduzeća, izborom upravnog tela, prikupljanem kapitala i samim procesom prodaje proizvoda ili nuđenja određenih usluga, kao i sa sastavljanjem finansijskog izveštaja nakon zatvaranja preduzeća, na kraju školske godine. Ovakav pristup se pokazao veoma efikasan u Evropi, jer upoznaje učenika sa celokupnim procesom, a takođe putem sajmova i promocija ideje učenika bivaju prezentovane i široj javnosti. Rezultati su pokazali da ovakav pristup znatno povećava broj učenika koji se nakon završenog školovanja odlučuju za pokretanje vlastitog biznisa, što je najbolja preporuka za njihovo uvođenje u školski plan i program.