Stop nasilju nad decom
Četrnaestogodišnji Aleksa Janković je pre dve godine pokazao kako se vršnjačko nasilje može tragično završiti po žrtvu, time što je počinio samoubistvo, nakon dugotrajne torture i zlostavljanja. Prošle godine se petnaestogodišnji Krstan Vuković iz Kaća suprotstavio dvojici starijih nasilnika, a njegov pokušaj samoodbrane se završio optužnicom za pokušaj ubistva. Pritom, optužnica nije podignuta protiv dvojice punoletnih napadača.
Nedavna nasilna dešavanja i delikvencija u Novom Sadu i širom zemlje su bili dovoljan razlog za osnivanje Udruženja građana „Stop nasilju nad decom”, koje je pred sebe postavilo primaran zadatak – uticati da se izmeni sporan Krivični zakon u vezi samoodbrane dece, kao i Zakon o maloletnim počiniocima krivičnih dela. Kako kažu, sve je češća slika u društvu da posledice trpi napadnuti, a ne napadač.
– Ogorčeni smo zbog neadekvatnih reakcija većine službenika u nadležnim institucijama, koji ne obavljaju svoj posao, a u pitanju je elementarna bezbednost naše dece. Odlučili smo da javnosti stavimo na uvid zakonsko rešenje ovog problema, kojim bi se konačno zaustavilo podmuklo kažnjavanje dece u slučajevima samoodbrane – kaže Sandra Anjušić, osnivač i predsednik Upravnog odbora Udruženja građana „Stop nasilju nad decom”. Anjušićeva je ukazala na sramotnu činjenicu – stalno se priča kako će deca biti zaštićena, i sve se na toj priči i završi. Kako kaže, od policije nema pomoć, ali su i drugi učesnici u ovoj borbi pobacili.
– Dokle god budemo ćutali, ovaj problem se neće rešiti. U školama se pronalaze špricevi, droga, sada i oružje, a niko ne čini ni najmanji korak da se to dovede pred lice pravde. Psiholozi u školama se boje dece iz kriminalnih miljea, a upravo ti psiholozi, kao i svi zaposleni u školama, moraju da budu u pripravnosti kada neko dete biva ugroženo – smatra Anjušićeva, te dodaje da profesori često naređuju deci da slučajeve kada su bili fizički ili mentalno ugroženi, zadrže za sebe i time očuvaju ugled škole koju pohađaju.
Koordinator Tima za zaštitu dece od nasilja i profesor u novosadskoj Srednjoj školi „Mileva Marić Ajnštajn” Slavko Zavišin, kaže da je svestan da se škola u kojoj radi često spominje u medijima kao stecište maloletničke delikvencije, ali da su ovi slučajevi daleko ređi pošto se uvela praksa pretresa torbi, a moguće je da se u budućnosti uvedu i detektori metala.
– Ovi koraci su tek počeci i moraju postati praksa u svim školama. Osim toga, deca moraju postati svesna da imaju kome da se obrate. Profesori često nisu te osobe, pošto decu ne poznaju dovoljno dobro, ali su tu roditelji – kaže Zavišin, poručujući roditeljima da se jave Timu za zaštitu dece od nasilja i kada je u pitanju najmanja promena u ponašanju.
– Učenici prvih razreda srednjih škola su najpodložnija da budu delikventi, pa i žrtve. Nagla promena sredine je za njih novina, pa psiholozi, pedagozi i roditelji moraju obratiti pažnju – poručuje Zavišin.
Vasilije Milosavljević, osnivač i član udruženja „Stop nasilju nad decom” je predložio izmene Krivičnog zakona u vezi samoodbrane dece i nada se da će, ukoliko se predlozi usvoje, deca moći bezbedno da pohađaju škole, te da će njihovi načini da se odbrane od očiglednih napada, biti poštovani. U Nacrtu se navodi da svako dete ima pravo na apsolutnu, nekažnjivu samoodbranu od lica bilo kod uzrasta, upotrebom bilo kog oružja. Pritom je samoodbrana uzrokovana bilo fizičkim, bilo mentalnim nasiljem nad detetom, koje, u slučaju samoodbrane, ne može biti privedeno.
– Nacrt se bazira na samoodbrani u slučaju napada i podrazumeva pravo na upotrebu odbrambene sile jer, ako ste fizički slabiji, nema mnogo načina kojima se možete odbraniti. U slučaju Krstana Vukovića je očigledno da se ne radi o pokušaju ubistva već o samoodbrani. Posle godinu dana nastavlja se represija prema ovom dečaku – smatra Milosavljević i dodaje da je jasno da je naš zakon restriktivan, ali da to neće sprečiti njega i njegovo udruženje da, uz pomoć svih koji su na strani dece, izmeni ozloglašeni zakon.
– Govorimo pritom o apsolutnoj samoodbrani kada dete nije ili jeste u svom stalnom okruženju, u školi, na igralištu, kod kuće. Ministarstvo pravde je u januaru obećalo razgovor sa našim udruženjem ali nisu ispunili to obećanje. Zato sad pravdu za ovu decu isterujemo preko medija – objašnjava Milosavljević, koji je na konferenciji za novinare pročitao pismo Bojana Jankovića, oca preminulog Alekse Jankovića (14) iz Niša. U pismu Janković navodi da policija pravi očigledne propuste, a profesori i zaposleni u školama zatvaraju oči pred vršnjačkim nasiljem. Stoga, sve više roditelja uzima pravdu u svoje ruke.
Načelnik Odeljenja za suzbijanje maloletničke delikvencije u Policijskoj upravi Novog Sada, Nenad Erdeljan, takođe je svestan propusta policije, ali ne isključuje odgovornost drugih institucija.
– Ovu odgovornost delimo sa Centrom za socijalni rad, ali ovo je i odgovornost svih nas. Građani uvek mogu prijaviti slučaj i policija je u apsolutnoj obavezi da radi u skladu sa zakonom, naročito kada se radi o situacijama kada je dete najviše ugroženo – poručuje Erdeljan i podseća na dobro poznat broj na koji se mogu prijaviti delikvencije – 192. On se dotakao i maloletnika čiji roditelji preuzimaju odgovornost u dva najčešća slučaja – zlostavljanje i zapuštanje dece. U svim ostalim slučajevima, kako kaže, uključeni su javni tužilac i njegov dežurni zamenik.
Majka petnaestogodišnjeg Krstana Vukovića, Katarina Vuković, kratko se obratila predstavnicima medija, apelujući na decu da prijave slučajeve nasilja, ali i upozorila roditelje da su promene ponašanja kod dece uvek razlog za brigu.
– Ukoliko vam dete kasni iz škole, izostaje, ili odbija komunikaciju, nemojte ga ignorisati – poručila je majka malog Krstana Vukovića, optuženog za pokušaj teškog ubistva, čiji napadači su izbegli svaku krivicu.
Autorka: Gorica Nikolin
