Kakve su stolice najprimerenije za učionice?

Loše navike u držanju tela, preteške školske torbe, kratkovidost, neadekvatne školske klupe i stolice, nedovoljna fizička aktivnost, dovode do poremećaja kičmenog stuba, što kao rezultat vrlo često može izazvati veliki broj oboljenja.

S obzirom na to da školska stolica predstavlja jedan od vrlo važnih faktora, koji ima direktan uticaj na pravilan rast i razvoj deteta, i budući da u kontinuitetu deluje svakog radnog dana 5 do 6 puta po 45 minuta na mišićni sistem mladih organizama u razvoju, pri izboru stolica za obrazovnu ustanovu treba najpre obratiti pažnju da li one pružaju odgovarajuću potporu organizmu i da li omogućavaju konstantno pravilno držanje tela.

Naravno, zbog različitih telesnih karakteristika učenika, nemoguće je pronaći neko univerzalno rešenje, ali postoje određeni kriterijumi koje treba poštovati.

Sa jedne strane, korišćenje naslona remeti mišićnu ravnotežu, jer leđni mišići postaju opušteniji, te dolazi do postepenog slabljenja ovog dela. Sa druge strane, sedenje na stolici bez naslona izaziva bolove u vratnom delu i u leđima, koliko god držanje leđa bilo pravilno.

Zato, uvek preče treba odabrati stolicu sa naslonom za struk, a ne stolicu sa naslonom za leđa. Reč je o stolicama čiji naslon pruža potporu donjem delu leđa, a ne lopaticama. Dakle, što niži naslon, to zdravije sedenje.

Takođe, poželjno je da stolica bude „na podešavanje”, jer ukoliko je previsoka ili preniska, to može itekako uticati na zdravlje učenika.

Sedeća površina stolice treba da bude dužine nadkolenice i njen kraj treba da dodiruje zatkolenu jamu. Visina stolice treba da bude takva da dozvoljava pravi ugao između podkolenice i nadkolenice i njihovo oslanjanje na pod punim kontaktom stopala.

Položaj školske table

Sva nastavna sredstva treba da budu raspoređena tako da u potpunosti budu dostupna učeniku i nastavniku i da omogućavaju neometano obavljanje frontalnog, grupnog ili individualnog rada sa učenicima.

Učeći u školi, veliki broj informacija učenici primaju, pre svega, vizuelno. Zato je veoma važno da školska tabla, interaktivna tabla, monitor ili platno budu postavljeni na odgovarajućem mestu i na poželjnoj udaljenosti od klupa.

Najbolja udaljenost je ona koja omogućava da učenici u prvim redovima budu dovoljno udaljeni, a da oni u poslednjim redovima dobro vide sadržaj. Budući da je nemoguće izvesti da svi učenici u odeljenju podjednako kvalitetno vide tablu, poželjno je menjati raspored sedenja više puta tokom školske godine.

Računari u učionici

Izbor računara za školsku upotrebu zavisi od velikog broja činilaca, počevši od finansijskih mogućnosti (da škola uopšte ima računarski kabinet), preko broja učenika, do profila konkretne škole (u smislu da li su računari potrebni samo u okviru nastave informatike, ili su svakodnevni „alat” u nastavi – u srednjim stručnim školama za, na primer, informacione tehnologije.
Međutim, pored svih navedenih kriterijuma, ne treba zaboraviti one najvažnije – kriterijume za zdravlje učenika.

Monitor

Zračenje monitora treba da bude svedeno na najmanju moguću meru. Poželjno je da to budu veći monitori za velikom rezolucijom ekrana, jer u tom slučaju dolazi do manjeg naprezanja očiju prilikom konstantnog rada na računaru.

Monitor treba postaviti na udaljenost dužine ruke.

Tastarura

Tastatura, odnosno veličina tastera treba da bude prilagođena veličini šake, shodno uzrastu učenika. Ukoliko škola raspolaže laptopovima, uz tastaturu treba obezbediti miš, jer prilikom dužeg korišćenja tačpeda koji je ugrađen u računar, može doći do bolova u ručnom zglobu.
Najvažnije je da prilikom kucanja ruka, zglob i podlaktica budu u prirodnom položaju.

Kod upotrebe standardnih tastatura nije moguće ostvariti pravilan položaj ruku (zglobovi ruke su konstantno izvijeni), već bi trebalo razmisliti o nabavci ergonomske tastature.

Miš

Miš treba postaviti blizu tastature i u istoj ravni sa njom. Pod ovim se podrazumeva da ugao koji zaklapaju podlaktica i nadlaktica prilikom držanja miša ne prelazi 110 stepeni.

Ruku ne treba opterećivati – bez stezanja i suvišnog opterećenja. Držanje zgloba i šake u horizontalnoj ravni sa podlakticom može u velikoj meri smanjiti naprezanje tetiva i mišića ruke. Za tzv. levi klik treba koristi kažiprst, a za desni srednji prst. Zglob i šaka se ne smeju savijati ulevo, udesno, gore ili dole, već moraju biti postavljeni tako da predstavljaju „produžetak” nadlaktice.

Takođe, važno je miš pokretati celom rukom, ne samo šakom.

Osvetljenje u učionici

Učionice moraju biti dobro osvetljene. Najpreporučljivije je prirodno dnevno osvetljenje. Ipak, nekada, posebno zimi, prirodno osvetljenje nije dovoljno, pa radnu površinu i okolinu treba dodatno osvetliti. Naravno, pri tome treba izbeći blještanje, odnosno jake odsjaje koji mogu vršiti velike smetnje u radu učenika i nastavnika.

Monitor treba udaljiti od izvora svetlosti i, uz pomoć zavesa na primer, regulisati svetlost u prostoriji.
Izvor svetlosti, bez obzira da li je reč o prirodnom ili o veštačkom osvetljenju, nikako ne treba da bude iza monitora.

Klimatski faktori u učionici

Najvažniji klimatski faktori koji bitno utiču na zdravlje učenika su: temperatura, vlažnost vazduha i protok vazduha. Najvažniju ulogu ima temperatura, a ostali faktori modifikuju njen uticaj, što ih, naravno, ne čini manje bitnim.
Temperatura u učionici treba da iznosi 20 stepeni celzijusovih. Međutim, ni u slučaju temeprature ne možemo naći neko idealno rešenje, jer sve zavisi od rasporeda sedenja, odnosno da li učenik sedi bliže radijatoru, odnosno bliže prozoru.

Ne zaboravimo da u školama ne obavljamo samo zadatak obrazovanja i vaspitanja učenika; podjednako važan zadatak je i vođenje računa o njihovom zdravlju.