Zahvaljujući velikoj obradi podataka (Big Data), kompanije mogu da predvide vaš uspeh pre nego što počnete da radite.

Potreba za savršenim radnicima, i zapošljavanjem pravog kandidata za pravi posao u pravo vreme nikada nije bila veća. Evo kako se lov na talente menja.

Mi nismo ono što jedemo, kao što većina ljudi kaže, mi smo ono što radimo.

Od ‘procvata kulture’, pre oko 50.000 godina kada je Homo Sapiens preživeo, a neandertalac nije, bez obzira na veći mozak i jaču fizičku građu, ljudi su evoluirali do faze gde se identifikujemo po tome šta radimo više nego bilo koja od ostale tri dimenzije koje nas definišu, zapravo po hrani koju jedemo, sa kim se družimo i u šta verujemo.

“Otkrili smo da je skup strasti, novca i svrhe ono što zaista pokreće osobu da da sve od sebe na poslu kojim se bavi!”

Takođe smo otkrili da su u to vreme izvanredne moći društvene interakcije, jedan i jedan činili zbir veći od 3. Tada je to našoj vrsti pomoglo da opstane, a sad vlada gotovo svakim trenutkom.

I danas, kombinacija rada kao identiteta i moći društvene interakcije igra veliku ulogu u oblikovanju radnog mesta i radne snage. Identifikovanjem sebe na osnovu onog što radimo u potpunosti je povezano sa traženjem smisla u našem radu, pošto nam to daje smisao veličine i značaja u većoj slici stvari kao i ispunjavanjem više svrhe. Ta želja jednog dela čovečanstva da pronađe smisao u radu dovela je do epohalnih promena u načinu na koji pojedinci donose odluke kad je u pitanju izbor posla i potpisivanje ugovora kao i način na koji organizacije gledaju na zapošljavanje i zadržavanje ljudi.

Odličan primer se može naći na Kenexa gde smo pre mnogo godina definisali svoju misiju služenja čovečanstvu i otkrio sam da smo privlačili i zapošljavali ljude koji su u tome videli veliki smisao i svrhu. Ljudi su skloni da govore o strasti prema svom poslu koji vodi ka uspehu i posvećenosti; otkrili smo da je skup strasti, novca i svrhe ono što zaista pokreće osobu da da sve od sebe na poslu kojim se bavi. Treće gledište koje utiče na način na koji radimo je porast velike obrade podataka (Big Data Analytics). Ljudi prave i skladište podatke u ogromnoj meri već hiljadama godina. Ono šta je sad drugačije je paradigmatska promena kako u načinu skladištenja podataka tako i u načinu na koji se na to gleda i kako se koristi. Mi sada imamo svest, analitiku i tehnologiju da koristimo ove velike podatke (Big Data) u korist čovečanstva. Značajan aspekat je korišćenje velikih podataka (Big Data) kako bi se doprinelo najvažnijem faktoru u preduzeću, ljudima.

Big data je počeo da prodire u skoro svaki aspekat biznisa, od toga kako organizacije reklamiraju svoje proizvode i usluge do toga kako svaki korak proizvodnog procesa utiče na ljude koje zapošljavaju.

Ako se danas prijavite za neki posao, možete biti sigurni da će vaš potencijalni poslodavac da proveri kakav je vaš lični brend putem društvenih mreža na kojima ste, ukoliko ste dobar kandidat. Pojava društvenih mreža i ogromna količina podataka koji se generišu putem više kanala su takođe dali pojedincima ogroman izbor i oštroumnost da donose odluke o proizvodima koje žele da kupe i, sve više, kompanije za koje se odluče da rade.

Postoje četiri osnovna razloga zbog kojih koristimo podatke:

1. Da donosimo odluke.
2. Da pokušamo da predvidimo budućnost i sledimo je.
3. Da postavimo sebi standarde.
4. Da bismo stvorili jezik na osnovu kojeg možemo da pričamo priče ili komuniciramo međusobno (na primer, kako da tumačim svoje podatke o angažovanju kako bih pokazao uticaj liderstva u mojoj organizaciji).

Pošto preduzeća prolaze kroz ovo putovanje sa Big Data i Social Business alatima, veće kompanije imaju značajnu prednost kad je u pitanju pristup podacima iz njihovih sistema za odabir novozaposlenih i korišćenje predvidive analitike, procene, i bihejvioralnih alata kako bi se napravio izbor. Ovo im je takođe omogućilo da se presele u drugu arenu gde sad koriste sentimentalne indekse kako bi predvideli sposobnost, kulturu i kapacitet pojedinaca pošto postanu deo radne snage i kompanije.

Šta to znači pojedincu? U osnovi, daje mu mogućnost da bira gde i kako želi da radi, dobija bolji uvid u planiranju svoje karijere, koristi kolektivno znanje i iskustva organizacije kako bi usvojio najbolje, rešava probleme inovativno, daleko je produktivniji na poslu, uveren je da je njegov talenat iskorišćen do maksimuma. Ovo ih navodi ka tome da se u potpunosti poistovete sa onim što rade, kako i sa organizacijom, što je dobitna kombinacija za oboje. Angažovanost na najosnovnijem nivou dovodi do toga da se budite svakog jutra uzbuđeni što idete na posao.

Ja lično definišem rad kao ‘nešto što ne želim da radim’, a to se u mom slučaju, u stvari odnosi na vežbanje. Ostalo je ono što volim da radim. Pa, tipično, angažovanost navodi ljude da budu mnogo bolje i zdravije osobe, bolji partneri/supružnici, bolja deca i bolji članovi zajednice. Na nivou preduzeća, kombinacija analitike i uvida u ljudsko ponašanje pruža kompaniji bolji pogled na izvore sposobnosti i bolje pokazatelje gde će se njihov talenat dalje ispoljiti, sa mogućnošću da predvide uspeh potencijalnih kandidata pre nego što uopšte uđu u kancelariju. Da bi se zaposlili, pojedinci koji su najbolji za svaki posao treba da imaju odgovarajuće ne samo sposobnosti i veštine, već i profil koji odgovara kulturi firme. Podaci sistema za upravljanje učinkom i analiza istraživanja mogu da se koriste za povećanje efikasnosti, povećanje angažovanja kao i za povećanje produktivnosti što će imati uticaja na bruto i neto prihod kompanije.

Za HR konkurentna prednost leži u analizi i korišćenju generisanih podataka zaposlenog kako bi se pokrenula produktivnost, inovativnost, prodaja, kao i ponašanje poslodavca i radnika.

Nedavna studija koju je sproveo IBM je otkrila da 70% izvršnih direktora tvrdi da ljudski kapital najviše doprinosi održanju ekonomske vrednosti.

Interesantna prednost sistema za veliku obradu podataka (Big Data) je njihova korist u razbijanju mitova o radnom mestu. Na primer, popularan je mit da je zaposlenima neophodna jaka ravnoteža između posla i privatnog života kako bi se angažovali na poslu. U stvari, mi smo otkrili da nivo angažovanja raste kada zaposleni imaju pred sobom misiju koja ih pokreće, često je to neki veliki projekat ili izazov, kada obično imaju više radnih sati, a manje vremena koje troše na privatan život.

Drugi primer je konvencionalna mudrost koja kaže da uspešni prodavci moraju da budu otvoreni, druželjubivi, i da su u stanju da se slažu sa svima. Ono što je IBM-ov Kenexa tim koji ima više od 100 bihejvioralnih naučnika i istraživača otkrio, proučavajući više od 1000 prodavaca u nekoliko kompanija širom različitih industrijskih vertikala, je da je veća verovatnoća da se na poslu uspe ukoliko su prodavci impulsivni i uporni. To je sposobnost da ostanete predani poslu i nastavite da se trudite čak i kada nonstop dobijate oprečan odgovor. Naši podaci pokazuju da su prodavci koji stalno ispoljavaju ove karakteristike najbolji u svojoj profesiji.

Nedavna studija koju je sproveo IBM je otkrila da 70% izvršnih direktora tvrdi da ljudski kapital najviše doprinosi održanju ljudske vrednosti. U isto vreme, kontradiktorno tome, nivoi nezaposlenosti su visoki, ali 65% globalnih kompanija ima problema da pronađe kandidate sa poželjnim veštinama. Potreba za savršenim radnicima, i zapošljavanjem pravog kandidata za pravi posao u pravo vreme nikada nije bila veća.

Zahvaljujući analitici podataka, organizacije su u boljoj poziciji da prouče potencijalne kandidate i da prepoznaju, sa neverovatnom preciznošću, one koji su sposobni da obave posao, da usvoje nove veštine koje će im možda u budućnosti biti potrebne i koji se poklapaju sa kulturom kompanije. Verujemo da je razumevanje i zapošljavanje iz gore navedenih razloga siguran ključ koji svakom preduzeću daje određenu prednost, zaposlenima daje smisao onome za čim žude u svom poslu i kao rezultat, formira se bolje društvo.

Preuzeto sa sajta: www.fastcompany.com