Prema rezultatima međunarodnog PISA istraživanja Finci su među najboljima u Evropi i svetu. Kada se detaljnije analizira, može nam se učiniti da finski obrazovni sistem deluje paradoksalno, kršeći mnoga pravila koja smo navikli da uzimamo “zdravo za gotovo”. Za razliku od drugih industrijalizovanih zemalja, u Finskoj deca u školu kreću sa sedam godina, imaju više raspusta, kraću nastavu i manje domaćih zadataka. Iako finski sistem školstva nema specijalne programe za nadarenu decu, iako nema ni standardizovanih testova na državnom nivou, finski đaci, uz đake iz Šangaja, Hongkonga, Singapura, Kanade i Japana, na PISA testovima primene znanja godinama ostvaruju zavidne rezultate, neretko, zauzimajući prvo mesto na konačnim listama.

Ono što je interesantno i što svakako treba napomenuti, jeste činjenica da finski đaci nisu uvek bili među najboljima. Finska je svoj obrazovni sistem gradila tokom nekoliko decenija, a jednakost je glavna vrednost kojom se vodila obrazovna reforma. Jednakost Finskog obrazovanja se, s jedne strane odnosi na jednake mogućnosti svih učesnika obrazovnog procesa bez obzira na pol, poreklo ili društveno-ekonomski status da ispolje i ostvare svoje potencijale. Drugi aspekt jednakosti na koji su Finci veoma ponosni odnosi se na njihove škole. Naime, finske škole su gotovo svuda iste. “Razlika između naših škola su manja nego igde u svetu, ali mi i dalje mislimo da su velike”, ističe Patrik Scheinin, profesor sa Fakulteta bihejvioralnih nauka iz Helsinkija. To pokazuje i PISA test, koji ukazuje da, osim što finski đaci dobijaju skoro najbolje rezultate u svetu, razlika između najboljih i najgorih učenika nije drastična.

Veoma važan segment finskog obrazovnog sistema su i nastavnici, učitelji, pedagozi i stručnjaci iz oblasti obrazovanja. Svi učitelji i nastavnici moraju imati master diplomu, a interesovanje za Učiteljski fakultet je otprilike slično kao interesovanje za Fakultet dramskih umetnosti, kod nas u Srbiji. Konkurencija je takva da manje od deset odsto prijavljenih uspe. Glavni razlog velikog interesovanja za nastavničku profesiju je poštovanje koje ova profesija sa sobom nosi. Takođe, nastavnici imaju dosta autonomije u svom radu, ali se moraju pridržavati državnog nastavnog programa, jer većina stručnjaka smatra da zahvaljujući državnom, univerzalnom nastavnom programu Finska postiže dobre rezultate.

Kako izgleda škola u Finskoj?

• U školama nema ocena, nema standardizovanih testova, a ispiti se polažu dva puta godišnje – u proleće i u jesen;
• U Finskoj je uobičajeno da u jednom razredu predaju dva ili tri nastavnika koja se međusobno dopunjuju i pomažu učenicima;
• Odeljenja su mala i daju više podrške slabijim učenicima, jer su oni pojedinci kojima je i potrebno više podrške;
• Svake sedme nedelje đaci pišu šta je bilo dobro, šta smatraju da je gubljenje vremena, šta bi trebalo da se poboljša u nastavnom programu, što je neka vrsta samoocenjivanja školskog sistema;
• U svim finskim školama, učenicima je dostupan veliki broj praktičnih časova. Finske obrazovne institucije ne smatraju da su naučni predmeti sve što je deci potrebno, već da bi škola trebalo da bude mesto gde uče decu smislu života.

Zašto je finski sistem uspešan?

Studija pod nazivom “Finland`s PISA Success: Myth and Transferability”, koja se bavila analizom finskog obrazovnog sistema, dala je neke od razloga zašto je finski sistem uspešan. Među najčešće navođenim razlozima su finska tradicija čitanja; odeljenja sa manjim brojem učenika; socijalna homogenost stanovništva; individualni pristup učeniku i nastavni kadar.

• Prema autorima navedene studije, finska tradicija čitanja često se vezuje za društveno-kulturni i istorijski kontekst ove zemlje. Čitanje i zadovoljstvo čitanja imalo je važnu ulogu u promeni istorije Finske. Dugogodišnji sukobi Švedske i Rusije oko teritorije Finske, kao i okupacija ove zemlje, rezultirali su time da upotreba jezika, pisma i samo čitanje postanu forma kulturne identifikacije. U prilog ovim pretpostavkama ide i činjenica da su Finci početkom 18. veka imali najnižu stopu nepismenosti u svetu, koja je iznosila samo 3,8% stanovništva.
• Druga značajna karakteristika finskih škola, koja njihov obrazovni sistem čini uspešnim, odnosi se na mali broj učenika u razredima. Tome značajno doprinosi mala gustina naseljenosti u mnogim oblastima ove zemlje. Prosečna gustina naseljenosti po kilometru kvadratnom u Finskoj je 17 stanovnika, dok je, recimo, u Nemačkoj taj broj 230. Ovakva struktura stanovništva ima veliki uticaj na obrazovni sitem, jer jedna četvrtina škola u Finskoj ima oko 50 učenika, dok samo 3% škola ima više od 500 učenika.
• Socijalna homogenost Finske je takođe važan faktor uspešnog obrazovnog sistema. Nastavni kadar i sami učenici retko kada moraju da se nose sa integracijom inostranih učenika. Ovaj faktor ne treba potceniti, jer su problemi integracije imigrantskog stanovništva veliki izazovi za države koje se suočavaju sa tim.
• Osnovni princip Finskog obrazovnog sistema je individualni pristup učeniku, koji se ogleda u pružanju podrške i mogućnosti svakom pojedincu da razvije sopstvene potencijale. Ilustraciju ovog principa nastave u intervjuu za “Politiku” dao je i dr Pasi Salberg, jedan od najvećih finskih stručnjaka u području obrazovanja: “Zamislite da ispod drveta stoje majmun, vuk, pingvin, riba i slon, i da im kažete da svi moraju da polože ispit koji je isti za sve, jer je to pravedno. A, ispit koji dokazuje koliko je ko pametan jeste da se popnu na vrh drveta. Riba će do kraja života biti ubeđena da je glupa. Svako dete može da uspe ukoliko je obrazovni sistem pravičan za različite učenike, ukoliko umesto takmičenja neguje saradnju i podršku”.
• Poštovanje nastavničke profesije koje se neguje u Finskoj u velikoj meri utiče na uspeh obrazovnog sistema. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), zastupa stanovište da postoji jaka korelacija između društvenog odnosa prema nastavničkoj profesiji i uspeha školskog sistema. I PISA rezultati takođe ukazuju na to da unapređenje kvaliteta obrazovanje nastavnika u većoj meri doprinosi obrazovnom sistemu nego smanjenje veličine razreda.
• Još jedan razlog zbog kog Finska ima uspešan obrazovni sistem odnosi se na to da su eksperti u oblasti obrazovanja svesni da se sistem stalno mora menjati i unapređivati. Izjava Kirsti Lonka, doktora psihologije i prodekana na Fakultetu za bihejvioralne nauke dobro ilustruje stav Finaca po ovom pitanju: “Svesni smo da neke stvari moramo da promenimo. Moramo da osposobimo nastavnike za korišćenje tehnologije, da deca dobiju aktivniju ulogu. Takođe, radimo na tome da svi imaju laptopove na času, da imaju ‘pametne table’ (smart board)…”

Na kraju, postavlja se pitanje da li je moguće finski model primeniti u drugim zemljama, kontekstima i uređenjima? Timo Lankinen, direktor Nacionalnog odbora za obrazovanje u Finskoj, kao odgovor na ovo pitanje iznosi svoj stav, da koji god da je sistem u pitanju, uvek je reč o kontekstu, kulturi, istorijskoj pozadini, i da se kopiranje jednog uspešnog sistema ne može lako i brzo postići. Da ne dođe do zabune, ovaj finski ekspert smatra da se mora učiti od drugih kako bi se napredovalo, ali da je preslikavanje tuđeg sistema nemoguće.