Pre dve godine sam pitala jednu osamnaestogodišnjakinju, buduću studentkinju, kojim bi poslom želela da se bavi nakon što diplomira. „Ne znam”, odgovorila mi je, dodavši: „Mislim da taj posao još uvek nije izmišljen”.

Izgleda da je bila u pravu. Iako Biro za statistiku rada očekuje da će broj poslova u vezi sa zdravstvenom negom i građevinarstvom biti u porastu, pošto bebi-bum generacije (rođene pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka) već stare, a ekonomski oporavak ljudima daje dodatno samopouzdanje da grade kuće, poslove budućnosti je ipak teško jednostavno definisati.

Sudeći prema nedavnom istraživanju agencije za zapošljavanje The Ladders, najviše poslova ima u oblastima dizajna korisničkog interfejsa, Apple iPhonea (iOS), Android programiranja i mrežnih sistema, od kojih neki nisu ni postojali do 2007. god.

Takođe, sudeći prema istraživanju koje je prikupilo ključne reči pretraživanja podataka od strane šest miliona članova, zvanja iz oblasti srednjeg menadžmenta polako nestaju. Među prvih 10% poslova sa rastućim brojem radnih mesta manje od 2% sadrže u svom nazivu reč menadžer i direktor, što ukazuje na trend da i dalje možete biti profesionalac na visokoplaćenom položaju, ali da suština više nije u tituli menadžera kao nekakvom zlatnom odličju prikačenom uz vaše ime.

Mark Njumen, izvršni direktor servisa za digitalni intervju za posao HireVue, kaže da ta je kompanija svedok sličnim trendovima, pošto pomaže kompanijama kao što su Hilton, GE, Chipotle i sličnim prilikom zapošljavanja. „Sve u svemu, HireVue je svedok da su poslovi budućnosti dizajn i bavljenje bazom podataka”.

Kada vas diploma odvede u sasvim drugom pravcu…

Kako stvari stoje, put ka ovim najtraženijim pozicijama je nov kao i sami poslovi. Iako se većinom poslova u dizajnu bave grafički dizajneri, Njumen ističe: „ Naša kompanija je svedok da čak i oni sa diplomama psihologije i antropologije mogu da budu vrlo uspešni, jer poseduju niz veoma korisnih veština u ovoj oblasti, uključujući fokusiranost na detalje, sposobnost empatije, kao i sposobnost vizuelnog predstavljanja sadržaja”.

Kejt Svon, izvršni direktor Blue State Digitala, agencije digitalnih tehnologija koja je bila predvodnik digitalne kampanje za Baraka Obamu 2008. i 2012. godine, završila je umetnički fakultet, zahvaljujući kojem se sada bavi nečim drugim. Svonova kaže da joj je master u oblasti performansa pomogao da jasnije sagleda karakteristike različitih kultura.

Te veštine su značajne za njenu sadašnju poziciju, a pomogle su joj i da uoči promenu u načinu na koji dizajnerske agencije vide dobrog kandidata. „Potraga za ljudima koji su preduzeli neočekivane korake u svojim karijerama ili obrazovanju jeste dobar način da se identifikuju oni koji se ne boje rizika i koji imaju proširene vidike”, objašnjava ona. „Kompanije kao što su Frog Design (gde je takođe radila) i Blue State Digital znaju da su najbolji kandidati oni koji nisu uvek sasvim predvidljivi.”

Amanda Avgustin, stručnjak za karijere u The Laddersu, kaže da je ponekad poželjno kao prvi posao izabrati nešto što naizgled nije vaša struka. „Ako volite marketing, brendiranje i povezivanje sa ljudima, rad u ljudskim resursima može vam biti interesantan”, kaže ona, ukazujući na tekući trend da ljudi koji rade u HR-u moraju da budu dobri i u marketingu. „Oni ne samo da bi trebalo da su sposobni da dobro čitaju ljude, već bi trebalo i da grade kompaniju, rukovode kompanijom i reklamiraju istu kako bi privukli pravog kandidata da postane deo tima,” objašnjava Avgustinova.

I dok su neke od kompanija, poput Applea, poznate po tome da su u početku bile garaže, ključ vašeg zaposlenja u potpuno drugoj industriji možda leži u činjenici da svirate sa svojim bendom u garaži. Stiven Alajment, direktor sistema za upravljanje radom motora boing aviona, godinama se bavio muzikom pre nego što je našao svog novog poslodavca.

„Bend je nešto poput male kreativne prodavnice, gde morate biti i kreativni i dovoljno komercijalni da biste bili privlačni, usled pritisaka konkurencije,” objašnjava on, a timski rad je od ključnog značaja. „Spremnost na slušanje sagovornika, uzajamno razumevanje, pokušavanje, pa i neuspeh dok nešto ne uradite kako treba”, kaže Alajment. Da i ne pominjemo da je umeće animiranja publike isto što i marketing kada je u reč o privlačenju klijenata. „Za mene je sposobnost privlačenja pažnje javnosti u tom kontekstu bila odskočna daska kada je reč o animirajućem marketingu i prodaji u ovoj industriji”.

Stažiranje je novi posao za početnike

Neke su kompanije, poput Facebooka, čak počele da primaju srednjoškolce na svoje programe stažiranja kako bi bile korak ispred konkurencije, ističe Avgustinova.

„Postali smo svesni trenda da sve više tih početnih pozicija sada iziskuju od jedne do tri, pa čak i do pet godina iskustva”, kaže ona, što znači da vi upravo stažiranjem stičete to početno radno iskustvo.

Avgustinova savetuje da treba pokušati da se dođe do stažiranja u oblasti društvenih medija ukoliko ono uključuje kreiranje i upravljanje kampanjama za društvene medije, jer su te veštine vrlo često neophodne za strategije poslovnog marketinga, ljudskih resursa i korisničkog servisa.

„Učenje iz prve ruke o strategijama kompanije koja se bavi društvenim medijima može da bude veoma korisno za vašu budućnost”, kaže ona.

Stažiranje takođe može da bude korisno za učenje tzv. mekih veština kao što su timski rad, komunikacione veštine, rešavanje problema i profesionalizam.

Peti Pogmiler, direktor sektora za ljudske resurse Deloitte Service LP-ja, svedok je porasta potražnje za liderskim, kao i za takozvanim mekim veštinama. „Mi tražimo ljude koji su se dokazali na vodećim pozicijama, koji imaju sposobnost analitičkog mišljenja, uz posedovanje izvrsnih komunikacionih veština; tražimo ljude koji mogu da sarađuju i budu veoma produktivni u raznovrsnim timovima.”

Dobra društvena strategija

Prema podacima Nacionalne korporacije za društveno-koristan rad (Corporation for National and Community Service), federalne agencije koja upravlja Ameri Corpsom i drugim programima, volontiranje za neku organizaciju može da vam uveća šanse zaposlenja za čak 27%.

Sara Kunst, poslovni partner Fortis Partnersa, privatne investicione firme, kaže da generacije rođene između 1980. i 2000. godine ne hrle ka srednjem menadžmentu, već traže zanimanja koja će ih više ispunjavati. „Oni su bili svedoci poražavajućih efekata upravljanja biznisom iz pohlepe, a ne radi nekog opšteg dobra, tako da neće imati tendenciju da ponove iste greške.”

Ali vremena su se promenila, isto kao i putevi koji vode do posla sa svrhom. „Dok se nekada nekoliko godina volonterski radilo za Peace Corps ili neku neprofitnu organizaciju, diplomci sada, pored studentskih dugova, poseduju i preduzetničku radoznalost”, primećuje Kunstova.

Da biste zaradili platu, a pri tom bili društveno odgovorni, Kunstova savetuje da potražite organizacije kao što su Venture for America, neprofitnu organizaciju koja diplomcima obezbeđuje stalan posao u novim kompanijama u gradovima kao što su Detroit ili Nju Orleans, ili u Hampton Creeku, tehnološkoj kompaniji koja smanjuje emitovanje ugljen-dioksida prilikom proizvodnje proteina.

Dakle, želite da budete preduzetnik…

Potpuno je prihvatljivo da imate neobičnu biografiju, kaže Džon Bad, suosnivač Yolo Candyja i CMO-a. „Mi smo zaposlili nekog ko je započeo svoju karijeru kao cirkuski promoter u zabavnom parku, a potom postao direktor cirkusa”, kaže Bad. Ne samo da je dotična osoba posedovala odlične komunikacione veštine i pravi stav, već je imala iskustvo u uslužnim delatnostima, prodaji, planiranju manifestacija, kao i u odnosima sa javnošću/društvenim medijima. „U današnje vreme svim kompanijama su potrebne ove veštine, a možda ih pronađu upravo u kandidatu koji je ušao na razgovor mirišući na šećernu vunu”, smatra Bad.

Rad za neku novonastalu kompaniju može da vam bude dobar podsticaj da otvorite svoju kompaniju. Prema podacima Svetske banke, 30% svetske populacije radi za sebe, čak i u ekonomski razvijenim zemljama.

Zbog toga Bad ističe da je bitno da steknete iskustvo kao deo tima na raznim poslovima. Bez obzira na to o kom se poslu radi, zasucite rukave i naučite sve što možete o ovim različitim pozicijama. Nikad se ne zna. Možda vam upravo to znanje pruži ono što vam je potrebno da biste uspeli u pokretanju svog biznisa, ili vas pak pripremi za vaš sledeći intervju.

Nova bitna poslovna veština: ponovno otkrivanje sebe

Dona Svej, konsultant u regrutovanju ljudi za rukovodeće pozicije, veruje da je pravi ključ uspeha usavršavanje veštine ponovnog otkrivanja sebe. „Kompanije ne kupuju eksplicitno tu veštinu, ali ako se one bave inventivnim poslovima koji nisu ni postojali do pre pet godina, onda je jasno da zapošljavaju ljude koji znaju kako da se menjaju”, kaže ona.

Do pre pet ili deset godina stručnjak za društvene medije nije postojao, primećuje Svejova. „Sada ih je na hiljade, i ono što je vrlo interesantno je to da oni nisu radili kao stručnjaci za komunikaciju na svom poslednjem poslu”. Svejova veruje da trenutni priliv stručnjaka za društvene medije čine ljudi koji su videli priliku i otkrili sebe u istoj.

Konačno, kaže Bad, bez obzira na to koliko je neki posao nov, jedna stvar se nije promenila:
„Molim vas, ne zaboravite da se pojavite na vreme i da se obučete prikladno za intervju.”

Preuzeto sa: fastcompany.com