Nije bitno u kom ste veku rođeni, bitno je kom veku pripadate

Svetska ekonomska kriza je na mnogo načina označila kraj jedne ere i početak druge. Moglo bi se reći da je naš novi vek počeo tek posle 2008. godine. Ogroman broj preduzeća je propao. Veliki broj multinacionalnih korporacija, vedeta starog sistema, uveliko preispituje postojeću strukturu i načine poslovanja. Neki se adaptiraju na novo vreme, a neki ne. Jedan broj se gasi, drugi preživljava.

Novi lideri za novo vreme

Nekada je bilo dovoljno biti uporan i vredan da bi se čovek solidno pozicionirao i imao sigurnost. Danas, nažalost, ne. Potrebno je mnogo više. Potrebno je konstantno biti „uključen“ i pametno rizikovati. Rizik je nova sigurnost, a igranje na sigurno – rizik. Amerika nam svojim mladim liderima daje dobar primer u kom pravcu svet ide. Šta su Mark Cukerberg, osnivač Fejsbuka i Leri Pejdž, koosnivač Gugla, nego klinci sa idejom koju su umeli, usudili se i istu uspeli da realizuju!

„Alternativno“ obrazovanje, za razliku od akademskog“, znači „upotrebno“

Mi danas živimo novu renesansu. Inovacija postaje dominantni preduslov za opstanak na tržištu ili pokretanje biznisa. Ali, za inovaciju nas niko ne obrazuje. Kruti školski sistem odoleva bilo kakvom pomeraju ka novom. Novi metodi učenja i umrežavanja koji za cilj imaju negovanje ideja, njihov razvoj, ali i plasman ne postoje u kurikulumu nijedne državne obrazovne institucije. Srećom, alternativno rešenje postoji.

Nove škole za nove lidere

Generacija koja je vladala svetom u proteklih 25 godina polako nestaje. Obrazovanje i navike koje su stekli su istekli. Lideri digitalne ere uče na njihovim greškama i iskustvo istorije implementiraju u nove modele.

Budućnost poslovne edukacije je u shvatanju i prihvatanju modela novih preduzeća. A nova preduzeća su vezana za inicijative pojedinaca. Jednom rečju – preduzetništvo.

Preduzetništvo se, nasuprot uvreženom mišljenju, može naučiti – treningom. Državne institucije nas uče da su preduzetnici ljudi koje obrazovanje ne zanima, ali imaju urođene trgovačke sklonosti. Naprotiv, preduzetnici novog doba su mladi ljudi željni znanja koji prate trendove, a poznaju i koriste savremene informacione tehnologije za sticanje kontakata, promociju i plasman svog rada.

Zbog svega toga, potrebno osposobiti se za veštine uspešnog preživljavanja u realnom poslovnom kontekstu. To je glavni razlog zašto eks katedra modeli više ne funkcionišu.

Digitalna pismenost – azbuka XXI veka

Digitalna pismenost se podrazumeva, od vas se očekuje digitalno majstorstvo. Bilo da ste programer, dizajner ili menadžer odnosa sa javnošću, na studijama ili profesionalac, vaša dnevna rutina vezana je internet i informacione tehnologije. Upravo su one omogućile pojedincu naše renesanse da se iskobelja iz stega starih korporativnih modela i stvori priliku da svoje ideje plasira i lansira samoinicijativno.

Veštine i znanja koje novi lideri moraju imati

Novi kurikulumi trebalo bi više da liče na sportski trening nego školski program. Veštine na koje je neophodno staviti akcenat su:

Brzina

Sposobnost da brzo mislite, pratite i razumete IT trendove i donosite odluke.

Umrežavanje

Nalaženje puta do pravih mentora i stvaranje sopstvenog „plemena“.

Marketing

Učinite da oni koji ne znaju ko ste to saznaju. I još više, neka znaju da su im vaša pomoć i znanje neophodni. Tako od sebe stvarate brend.

Liderstvo

Postanite sposobni da druge „zarazite“ svojom idejom. Steći ćete i sledbenike i kredibilitet.

Rad u timu

Individualistička paradigma klasičnog obrazovanja ne uči timskom radu a, paradoksalno, ne osposobljava ni za preuzimanje lične inicijative. Svaki uspešni preduzetnik zna da je ostvarenje autentične ideje neraskidivo povezano sa komunikacijom i sposobnošću rada u timu, koji će zapravo odigrati ključnu ulogu u realizaciji projekta.

Načini rada novih škola moraju biti u skladu sa vremenom u kome živite i potrebama tržišta:

Diplome koje nikome ne trebaju ne bi smele da postoje. Osnovna funkcija diplome jeste da preporuči pojedinca kao stručnjaka i izdvoji ga iz mase. Idealni programi trebalo bi da grupišu nekoliko načina.

Efikasnost

Jednogodišnji intenzivni programi štede vreme, a postignuti rezultati mogu biti istovetni standardnom akademskom programu (radi se do pet puta nedeljno).

Prepoznatljivost

Sertifikat koji prepoznaju strani i domaći poslodavci.

Konkretnost

Osim studija slučaja i individualnih zadataka, uključivanje u timski rad na projektima od vitalnog je značaja za obrazovanje pojedinca. Na ovaj način stiče se nezamenljivo empirijsko iskustvo u rešavanju specifičnih problema.