Međunarodni program procene učeničkih postignuća − PISA, je istraživanje koje se sprovodi na svake tri godine, a koje ima za cilj procenu obrazovnih sistema zemalja širom sveta, testiranjem znanja i sposobnosti petnaestogodišnjih učenika. Ovo istraživanje se realizuje od 1997. godine, a Srbija učestvuje od 2001. godine, od kada su realizovana četiri ciklusa istraživanja − 2003, 2006, 2009. i 2012. godine. Ova godina je godina novog PISA testiranja, ali prema poslednjim objavama Ministarstva prosvete, čini se da će učešće Srbije na ovogodišnjem istraživanju ipak izostati. Koliko su i zašto ove vesti loše za unapređenje obrazovnog sistema možete sami proceniti ako se upoznate sa ciljevima, nekim od opštih zaključaka i značajem ovog međunarodnog istraživanja.

Ovim tekstom pokušaćemo da odgovorimo na pitanja šta je PISA, koji su njeni ciljevi, šta je razlikuje od drugih testiranja i šta sve možemo naučiti iz ovog istraživanja, odnosno, na kakve zaključke rezultati upućuju.

Šta je PISA?

Reč PISA je akronim: Međunarodni program procene učeničkih postignuća − PISA (Programme International Student Assesment). PISA je projekat OECD-a, a OECD je još jedan akronim − Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (Organisation for Economic Cooperation and Development). OECD okuplja 34 zemlje sveta sa ciljem da razvijaju i promovišu politiku koja će poboljšati kvalitet života ljudi u celom svetu. Krajem devedesetih godina prošlog veka zemlje OECD-a su došle na ideju da realizuju istraživanje koje bi za cilj imalo da utvrdi da li su petnaestogodišnjaci širom sveta stekli ključne veštine i znanja, koji su od suštinskog značaja za aktivno učešće u savremenom društvu. Za uzorak su izabrani petnaestogodošnjaci, jer najveći broj dece ovog uzrasta završava osnovno (i obavezno) obrazovanje u većini zemalja.

Centralni koncept PISA projekta je pismenost koja se ispituje u tri različita domena:
● matematici,
● čitanju i
● prirodnim naukama.

Fokus PISA testa rotira se na svake 3 godine i fokusira na jednu od 3 pomenute oblasti. Tako je na poslednjem istraživanju, 2012. godine, fokus bio na matematici, a ovogodišnje testiranje će se fokusirati na prirodne nauke.

Šta je cilj PISA projekta?

Prema rečima stručnjaka sa Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osnovni cilj PISA testa je procena kvaliteta i pravednosti obrazovnog sistema, a nalazi su značajni za definisanje obrazovnih politika i kreiranje strategija unapređenja sistema obrazovanja.
Iz navedenog možemo primetiti da pored dobijanja rezultata prosečnih postignuća učenika u različitim zemljama, koji daju uvid u sistem obrazovanja, PISA istraživanje nam pokazuje i kolika je pravednost u obrazovanju, koju zemlje OEDC-a smatraju važnim pokazateljem uspešnog sistema obrazovanja. Pravednost obrazovanja se u PISA testu najčešće ispituje i prati preko razlika u rezultatima testa koje se ispoljavaju između dečaka i devojčica, i razlika koje postoje između dece sa različitim socio-ekonomskim statusom.
Ovo je značajno napomenuti jer PISA jedan sistem obrazovanja smatra uspešnim, ne samo ako učenici postignu dobre rezultate na testu, već i ako svi učenici iz svih slojeva društva postignu dobre rezultate na testu. Dakle, ne samo dečaci ili samo devojčice, već svi učenici različitog socio-ekonomskog statusa.

Šta je to što je posebno kod PISA testiranja, što ga razlikuje od drugih testova?

PISA testovi su osmišljeni tako da se procena znanja i veština iz čitanja, matematike, nauke i rešavanja problema ne odnosi samo na reprodukciju naučenog, već ispituje i koliko učenici mogu da iskoriste i primene znanje u različitim životnim situacijama i realnim problemima van konteksta škole.
Važna stvar u vezi sa PISA testiranjem je u tome što ovaj test ne priža uvid svakom pojedinačnom učeniku u to kako je savladao određene veštine. Umesto toga, rezultati ovog istraživanja se analiziraju i prikazaju na nacionalnom nivou, a na osnovu dobijenih rezultata mogu da se prate efekti promena koje su uvedene u sistem, kao i da se planiraju mere u cilju unapređivanja kvaliteta i pravednosti obrazovanja.

Na osnovu rezultata PISA istraživanja imamo uvid u rang listu zemalja učesnica istraživanja, pa tako svaka zemlja može sagledati svoje rezultate, ali i steći uvid gde se nalazi u odnosu na ostale učesnice.

U priloženom videu možete steći uvid u to koje zemlje pokazuju najuspešnije rezultate na ovom istraživanju, ali i videti koje učesnice su poboljšale svoje postignuće.

Dakle, PISA istraživanje jeste mnogo više od običnog testiranja. Primarni cilj PISE nije da stvori takmičenje, već da ohrabri sve zemlje učesnice da iskoriste PISA rezultate u svrhu unapređenja svog obrazovnog sistema.

Rezultati PISA istraživanja

PISA testiranje ne izvlači uzročno-posledične zaključke, odnosno, PISA rezultati neće glasiti: Određena obrazovna politika ili praksa dovodi do određenih efekata. Rezultati pokazuju šta je moguće i prikazuju sličnosti i razlike obrazovnih sistema širom sveta, što vladama zemalja učesnica pomaže da bolje sagledaju svoje obrazovne politike, menjaju ih, i tako unaprede kompetencije svojih učenika.

Stručnjaci koji vrše analizu podataka ovog istraživanja pokušavaju da utvrde glavne karakteristike najuspešnijih sistema obrazovanja:
● da li su učitelji i nastavnici u ovim sistemima plaćeni više;
● da li su razredi veći ili manji;
● da li škole imaju udela u odlučivanju šta će nastavnici predavati;
● ili da li je nastavni plan i program određen od strane vlade.

Sve do sada rečeno možete pogledati i u formi interaktivnog video-materijala:

https://www.youtube.com/watch?v=q1I9tuScLUA#t=76

Rezultati poslednjeg PISA testiranja iz 2012. godine

U poslednje sprovedenom istraživačkom ciklusu PISA 2012. učestvovalo je 34 OECD zemalja i 31 partnerska zemlja (među kojima i Srbija), odnosno, testove je rešavalo 510 hiljada učenika koji su predstavljali 28 miliona petnaestogodišnjaka. U Srbiji je učestvovalo oko 5 hiljada učenika iz 200 škola.

Na priloženoj grafici možete videti rezultate koje su postigli učenici iz Srbije na poslednjem PISA istraživanju, 2012. godine:

Izvor: http://www.compareyourcountry.org/

Rezultati postignuća učenika iz ispitivanih oblasti: matematika, čitanje, prirodne nauke i rešavanje problema:

● Najbolje rezultate iz matematike na poslednjem istraživanju ostvarili su učenici iz Šangaja, dok se posle njih nalaze Singapur, Hong Kong, Kineski Taipei, Makao (Kina), Japan, Lihtenštajn, Švajcarska i Holandija.
Podaci vezani za Srbiju ukazuju da je prosečno postignuće učenika iz matematike 2009. godine isto u odnosu na istraživanje iz 2012. godine, što znači da oko 40% učenika nije postiglo nivo funkcionalnog znanja. U odnosu na OECD zemlje, matematička znanja učenika iz Srbije niža su za oko 45 poena, što odgovara efektu jedne godine školovanja u zemljama OECD-a.

● Najbolje rezultate iz čitanja postigli su učenici iz Šangaja, Hong-Konga, Singapura, Japana i Koreje.
U Srbiji, nivo razvijenosti čitalačke kompetencije u proseku ostao je na istom nivo na kom je bio 2009. godine. U odnosu na OECD zemlje, veštine čitanja učenika iz Srbije su niže za oko 50 poena, što je jednako efektu od nešto više od jedne godine školovanja u zemljama OECD-a.

● Najbolje rezultate iz prirodnih nauka pripisuju se učenicima Šangaja, Hong-Konga, Singapura, Japana i Finske.
Prosečno postignuće učenika iz Srbije u domenu nauke ostalo na istom nivou kao u 2009. godini. U odnosu na OECD zemlje, naučna kompetencija učenika iz Srbije je niža za oko 60 poena što odgovara efektu od 1,5 godine školovanja u zemljama OECD-a.

● Učenici iz Singapura, Koreje i Japana pokazuju bolje rezultate u veštinama rešavanja problema, u odnosu na učenike svih ostalih zemalja učesnica.
Zanimljivo je, recimo, da učenici iz Srbije, zajedno sa učenicima iz Italije, Australije, Brazila, Japana, Engleske i Sjedinjenih država pokazuju znatno bolje rezultate u rešavanju problema od drugih država sa kojima imaju sličnosti u rezultatima iz matematike, čitanja i prorodnih nauka. 

Rezultati koji ukazuju na razlike u postignuću između dečaka i devojčica:

● U proceni znanja iz matematike, dečaci su u 37 od 65 zemalja bolji od devojčica, dok su devojčice bolje rezultate iz matematike pokazale u 5 zemalja. U domenu matematike učenici iz Srbije 2012. godine imali su za 9 poena viša postignuća nego učenice, što je na nivou razlike koja postoji u OECD zemljama.

● U proceni veština i znanja čitanja u periodu od 2000. do 2012. godine devojčice su u prednosti u odnosu na dečake. Srbija: Na skali čitalačke kompetencije 2012. godine učenici iz Srbije imaju za 46 poena niža postignuća nego učenice, što je u skladu sa opštim trendom da su devojčice uspešnije od dečaka u domenu čitanja. To znači da bi dečacima u Srbiji trebalo obezbediti čitavu dodatnu godinu školovanja u OECD zemljama da bi dostigli svoje vršnjakinje.

● U rezultatima prirodnih nauka nema značajnih razlika između dečaka i devojčica. Srbija: U Srbiji ne postoje rodne razlike u pogledu razvijenosti naučne kompetencije. U tom pogledu situacija u Srbiji je slična onoj koja postoji u OECD zemljama. U poređenju sa drugim zemljama iz regiona, situacija u Srbiji je slična onoj koja postoji u Rumuniji i Hrvatskoj, dok je povoljnija nego u Albaniji, Sloveniji, Crnoj Gori i Bugarskoj, u kojima obrazovni sistemi u većoj meri favorizuju devojčice u pogledu razvoja naučne kompetencije. 

Rezulati koji ukazuju na to šta škole čini uspešnim:

● Rezultati pokazuju da se neke od školskih politika zemalja učesnica nisu pokazale kao dobre za učenike; npr. odlučivanje da neki od učenika treba da se usmere na akademske programe, a drugi na stručne programe, ili, na primer, praksa ponavljanja razreda. Ovakve politike nisu povezane sa boljim rezultatima i performansom, već sa većim nejednakostima među naprednim i manje naprednim učenicima.

● Rezultati ukazuju i da je, pored ulaganja materijalnih resursa za postizanje dobrih rezultata i efikasnih obrazovnih sistema, veoma važan i način raspodele i iskorišćavanja resursa. Na primer, obrazovni sistemi sa visokim rezultatima na PISA testu imaju tendenciju da resurse ravnopravno raspoređuju društveno-ekonomski naprednijim i manje naprednim školama.

● Škole koje imaju veću autonomiju nad nastavnim planom i programom, kao i u kojima postoji dobra saradnja između nastavnika i menadžmenta, pokazuju bolje rezultate od škola u kojima autonomija i sadradnja izostaju ili su na niskom nivou.

Zašto su rezultati PISA istraživanja važni?

Vaše obrazovanje danas je Vaša ekonomija sutra, reči su Andreasa Schleichera iz OEDC-a, koji je jedna od najuticajnijih ličnosti u domenu obrazovanja.

Učestvovanje u PISA projektu, sticanje uvida u postignuća nacionalnog sistema obrazovanja, ali i upoređivanje rezultata sa drugim zemljama, svim zemljama učesnicama pruža mogućnost da saznaju nedostatke svog obrazovnog sistema, a samim tim pruža i mogućnosti za unapređenje. Značaj upoređivanja rezultata PISA istraživanja sa drugim zemljama učesnicama počiva na činjenici da su konkurentnost svake zemlje i njena perspektiva zapošljavanja pod velikim uticajem dešavanja u drugim zemljama i ekonomijama. Važnost PISA testa se ogleda upravo u tome što nam prikazuje koliko su učenici spremni za globalnu ekonomiju, i šta je potrebno učiniti da bi bili još spemniji.

Šta možemo naučiti od PISA testiranja?

● Važna stvar koju možemo naučiti od PISA testiranja jeste da svaka zemlja ima potencijal i prostor za napredovanje, čak i one najuspešnije. Od 65 zemalja učesnica, 40 je već postiglo napredak u najmanje jednoj oblasti PISA testiranja. Ove zemlje nisu promenile svoju kulturu i populaciju, niti su otpustile nastavnike; promenile su obrazovne politike i obrazovnu praksu.

● Takođe, PISA rezultati nam ukazuju da više novca ne vodi nužno do boljih postignuća učenika, već ravnopravnija raspodela sredstava i ulaganje u oblasti koje poboljšavaju rezultate. Na primer, zemlje koje ostvaruju dobre rezultate na testovima, raspodelu srestava namenjenu obrazovanju vrše ravnopravno na naprednije i manje napredne škole. Takođe, zemlje koje su postigle poboljšanje rezultata na PISA istraživanju (Meksiko, Turska, Brazil i Izrael) implementirale su nove politike raspodele sredstava koje se fokusiraju na škole sa nižim postignućima.

● Još jedna stvar koju možemo naučiti od PISA testiranja jeste da su lideri u uspešnim obrazovnim sistemima uspeli da ubede svoje građane da vrednuju obrazovanje i svoju budućnost. Međutim, verovanje u vrednost obrazovanja je samo jedan deo. Druga važna stvar jeste verovanje da svi učenici mogu da postignu dobre rezultate. Činjenica da učenici u nekim zemljama veruju da je postignuće proizvod napornog truda i rada, a ne urođene inteligencije, ukazuje da obrazovanje i njegov socijalni kontekst mogu da utiču na stvaranje vrednosti koje će uticati na uspeh u obrazovanju i sam kvalitet obrazovanja.

Za kraj treba napomenuti da ne postoji kombinacija obrazovne politike i prakse koja bi bila lekovita u svakom momentu, za svaku zemlju. Na svakoj pojedinačnoj državi učesnici je odgovornost da rezultate PISA projekta iskoristi na pravi način, i pronađe uspešan lek za svoj obrazovni sistem.

Izvori:

● Andreas Schleicher, What we learn from the PISA 2012 results?
● Dragica Pavlović-Babić, Aleksandar Baucal (2013): Podrži me, inspiriši me – PISA 2012 u Srbiji: prvi rezultati, Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu
● Jenny Perlman Robinson, Jenny Alexander (2013): Three Lessons from the Latest PISA Scores
● PISA 2012 Results in Focus 
● PISA – Measuring student success around the world – YouTube video