Od fizičkog prostora do kulture radnog mesta, nova studija otkriva poslovne mogućnosti u narednih 15 godina. (Vivian Giang)

Ideja poslovanja se u poslednjih 15 godina toliko promenila, da je teško zamisliti kako će izgledati narednih 15 godina.

Prema novoj studiji, objavljenoj od strane konsultantske kuće za nekretnine (CBRE) i Genesis-a, kompanije koja se bavi prodajom nekretnina iz Kine, mnoge ideje, trendovi i ponašanja, koji će oblikovati posao 2030. godine, su vidljivi već danas. Međutim, neke od ovih promena se polako javljaju, i poslovni lideri možda neće zaista razumeti značaj njihovog uticaja na učinak, produktivnost i zadržavanje talentovanih radnika.

Na osnovu ideja 220 globalnih eksperata, kancelarijskih radnika i mladih ljudi iz Azije, Evrope i Severne Amerike, ispod je dat kratak pregled kako će naša radna mesta izgledati u narednih 15 godina:

Najbolja radna mesta će imati kancelarije, prostorije i različite tihe zone, kako bi zaposleni mogli da biraju gde žele da rade. Neki mladi zaposleni su u studiji predložili „zone za rad u zavisnosti od raspoloženja”, čime se eliminiše zajedničko sedenje i, umesto toga, dozvoljava zaposlenom da izabere mesto gde želi da radi, na osnovu toga kako se tog dana oseća (tj. da li je srećan, uzbuđen, kreativan ili staložen).

„Ideja o tome šta saradnja znači razlikuje se od kulture do kulture”, kaže Piter Endrju, direktor CBRE poslovne strategije u Aziji. „Većina saradnji se u stvari dešava unutar i u blizini radnog mesta, npr. u okolini stolova drugih ljudi. Ljudi neće ići na drugi kraj prostorije da popiju kafu svaki put kada žele da razgovaraju o saradnji.”

U Azijskim zemljama, ili kolektivističkim kulturama, mladi ljudi vide sebe kako rade u kružnim prostorijama ili za okruglim stolovima, kada je vreme za saradnju. Potom napuštaju ove zone i odlaze u tiše, meditativne prostorije, u potrazi za boljom koncentracijom. U zapadnjačkim ili individualističkim kulturama, mladi ljudi vide sebe kako „poseduju” primarno mesto na kojem rade, ili imaju određeno mesto za stolom, ali i dalje mogu menjati svoju poziciju radi koncentracije.

Endrju kaže da ćemo u bliskoj budućnosti imati manje korporacije i preduzeća. Sa toliko velikim brojem prilika za saradnju, nema potrebe za građenjem skupog, velikog biznisa. Umesto toga, budući poslovni lideri će se usredsrediti na specijalizovanje svojih usluga i proizvoda, kako bi se izdvojili iz gomile.

„Korporacije će se osloniti na organizacije članice sa kojima će ući u partnerstvo, bilo da su individualne ili male grupe”, kaže Endrju.

Na budućem radnom mestu, svako je lider. Posao će se odvijati u timovima, a ne od strane diktatora, zato što mladi zaposleni nemaju visoko mišljenje o hijerarhiji ili pravilima rangiranja. Oni veruju da svako može biti „poslovno samostalan”, da može uticati na njihov rad i kontrolisati ga.

U stvari, istraživanje je pokazalo da mladi ljudi gube svoje verbalne veštine, ali „imaju sposobnost da održavaju velike mreže, apsorbuju više informacija i filtriraju nebitan materijal, kako bi izbegli preopterećenje.”

Kada je reč o tome šta mladi očekuju od svojih šefova, oni u Šangaju, Pekingu i Tokiju su najzainteresovaniji kad su u pitanju promene, dok su mišljenja o menadžmentu u Njujorku i Londonu konzervativnija nego što se očekivalo.

Istraživanje kaže: „Rapidna brzina promene i ogroman broj razvoja novih kancelarija u Aziji, u kombinaciji sa rapidnom promenom stavova prema svim generacijama, znači da Azijski region može brže da usvaja nove ideje u vezi posla, radnog mesta i komercijalnih zgrada, brzo ili brže od ostalih delova sveta.”

Kancelarije će biti mnogo zdravija okruženja, bilo da je u pitanju dobro osvetljenje, zone za relaksaciju, prostorije za spavanje, umetnost, muziku, ljubimce na poslu, čak i zone sa travnatom površinom gde zaposleni mogu da odmore noge.

Paul Scialla, osnivač i CEO Delos Living-a, kaže: „Devedeset dva posto našeg vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Zgrade se grade sa ekološkom svešću, ali šta je sa ljudima koji u njima žive?
U spoljnom svetu skoro svaki proizvod koji potrošač koristi je na neki način prilagođen i usmeren zdravlju ili prednostima koje wellness način života sa sobom nosi. Od ukupno 150 biliona dolara koliko se ulaže u nekretnine, činjenica da se mali deo ulaže u wellness se ne dovodi u pitanje.”

Kultura i vrednosti organizacije moraju da se usklade, i do 2030. godine organizacije će morati da preuzmu aktivnu ulogu u proaktivnom vođenju ili nadgledanju poslovanja. „Menadžer korporativne kulture” je neko ko postavlja osnove kulture u organizaciji, što uključuje okruženje, pa čak i tehnologije koje se koriste. Oni bi trebalo da budu usmereni isključivo na potenciranje iskustva rada.

Kada pomislite na nove faktore koji menjaju pravila igre, kao što su ekonomija deljenja i veštačka inteligencija, lako je videti zašto se poslovna struktura tako brzo menja. Gore navedeni trendovi možda izgledaju jednostavno, ali za poslovnu uspešnost je potrebno pravo razumevanje metrike koja stoji iza ovih ideja. Samo organizacije koje razmišljaju unapred i imaju vremena da istraže ovu metriku sada će znati šta je potrebno za produktivno, kolaborativno i uspešno radno mesto budućnosti.

Izvor: http://www.fastcompany.com/