Više puta smo na ovom blogu naglašavali fenomen brzog razvoja tehnologije, kao i njen sveprožimajući uticaj na gotovo sve oblasti života savremenih ljudi. Može se učiniti da je reč o klišeu, ali zaista je tako – tehnologija nesumnjivo prožima sve sfere naših života i suštinski menja način na koji živimo i radimo. Zbog toga je vrlo značajno neprestano podsećati na ovaj fenomen, što doprinosi podizanju svesti o sveprisutnosti tehnologije, njenog značaja i uloge koju ima u unapređenju kvalita života, obrazovanja i rada u savremenom društvu.

U ovom tekstu pokušaćemo da prikžemo korišćenje modernih tehnologija u kontekstu obrazovanja i učenja. Govorićemo o učionicama 21. veka.

Kako promene u svakodnevnom životu utiču na promene u učenju i procesu nastave?

Da bismo shvatili kako tehnologija utiče na obrazovanje današnjice, prvo moramo razumeti širi kontekst – uticaj razvoja tehnologije na različite segmente društva. Savremeni način života i razvoj tehnologije menjaju način na koji živimo i radimo. Verovatno smo svi toga svesni, ali – da li nam je jasno kako se to dešava? Evo jednog od objašnjenja.

➀ Razvoj i napredak tehnologije menja ekonomiju – menjaju se sredstva za proizvodnju, način na koji kreiramo, kupujemo i prodajemo proizvode i usluge.
➁ Nova ekonomija menja strukturu poslova – određuje potrebe za određenim profesijama i zanimanjima, određuje njihovu vrednost, ugled i popularnost.
➂ Nova struktura poslova, zatim, menja način na koji radimo i kontekst radnog mesta.
➃ Način na koji radimo i zarađujemo za život su važni za život jer direktno utiču na našu porodicu.
➄ Nova životna situacija, zatim, determiniše prirodu naše lokalne zajednice.
➅ Nova ekonomija, nova striktura poslova i priroda posla determinišu način na koji pripremamo mlade za tržište rada, što dalje utiče na redizajniranje obrazovanja i škola.

Na kraju, sve navedene promene vode jednom novom sistemu vrednosti i stavova. 

Obrazovanje 21. veka

U skladu sa promenama na području ekonomije, koje su prouzrokovane razvojem tehnologije, menja se sadržaj i način na koji učimo, a onda i sam obrazovni sistem i nastavni proces. Da bi bili svrsishodni i efikasni, nastava i obrazovanje trebalo bi da se zasnivaju na karakteristikama društva u kom živimo, kako bi na najbolji način pripremili osobe koje se nalaze u procesu učenja i obrazovanja. Ukratko rečeno, pedagogija 21. veka upućuje na to da bi nastava i obrazovni planovi trebalo da budu prožeti novim tehnologijama i da bi trebalo da budu usmereni na razvijanje ključnih kompetencija za 21. vek.

Priča o pedagogiji 21. veka zahteva poseban tekst, ali ćemo mi ovde, ukratko, predstaviti neka od pitanja koja ona postavlja, a koja se odnose na ulogu i značaj primene novih tehnologija u svakodnevnoj praksi učenja i obrazovanja.

 Na koji način primena tehnologije u nastavi može doprineti:

○ personalizaciji učenja,
○ stvaranju inkluzivnog obrazovnog okruženja,
○ motivisanju i aktiviranju učenika, njihovih porodica i lokalnih zajednica,
○ kreiranju školskog kurikuluma koji koristi znanje kao instrument za razvijanje kapaciteta učenja,
○ osposobljavanju učenika da kreiraju i koriste nova znanja rešavanja problema i pronalaženja rešenja na izazove koji se svakodnevno pojavljuju iznenada,
○ stvaranju znanja u kom učenici i nastavnici rade zajedno,
○ stvaranju kulture kontinuiranog učenja, koja je usmerena na nastavnike i školski menadžment,
○ razvoju novih vrsta partnerstava i odnosa u školskom kontekstu?

Postavljanjem ovih pitanja, pedagogija 21. veka podstiče nastavnike i stručnjake u oblasti obrazovanja da o njima misle, razmenjuju iskustva i pronalaze različite odgovore i rešenja koja bi primenili u svojoj praksi i unapredili proces učenja i obrazovanja

Kako promene u navikama u učenju i procesu nastave utiču na promenu fizičkih prostora za učenje?

Do sada smo prikazali kako se razvoj tehnologije i promene na globalnom nivou odražavaju na teoriju i praksu učenja i obrazovanja. U narednom delu teksta bavićemo se promenama u učionicama i prostorima za učenje, koje nastaju kao rezultat promena u pedagoškim paradigmama i karakteristikama sveta u kom živimo. U skladu sa promenama koje se dešavaju u nastavnom procesu i navikama u učenju, prirodno dolazi do promena i u prostoru u kom se učenje odvija.

Kakve su karakteristike učionice 21. veka?

Moderne učionice – učionice 21. veka svojim dizajnom i funkcionalnostima podržavaju i unapređuju aktivnosti svih učesnika obrazovnog procesa, omogućuju olakšano sprovođenje kurikuluma i razvijanje svih potrebnih veština za život i rad u modernom dobu, odnosno – možemo reći da one u potpunosti oslikavaju i podržavaju sva načela i preporuke modernog pedagoškog pristupa.

Zamišljene kao mesta koja neguju interakciju i saradnju među učesnicima obrazovnog procesa, ove učionice su snadbevene modernom tehnološkom opremom i imaju osobine „pametnih učionica”. U njima se mogu naći multimedijalni projektori, touch screen monitori, pametne table, laptop računari, tableti, kamere visoke rezolucije, lajv strim predavanja, blu-ray plejeri, 3D štampači, 3D naočare, koji su lako ugrađeni u svakodnevnu upotrebu i dizajn nameštaja.

U narednom videu možete videti filozifiju obrazovanja i prostore za učenje Centra za inovacije u učenju iz Sidneja.

Nastava u modernim učionicama je orijentisana na učenika, a nastavnik, umesto uloge predavača i prenosioca znanja, ima ulogu trenera i facilitatora učenja. U novom, interaktivnom i kreativnom prostoru savremene učionice podstiče se stvaranje umesto prenošenja znanja. Fokus više nije na memorisanju i prisećanju, već na učenju kako učiti. Knjige više nisu jedini i glavni izvori informacija, već učenici koriste različite izvore i „kanale” kako bi pronalazili informacije koje su im potrebne. Učenici uče kako da postavljaju pitanja, kako da sprovode dobra istraživanja, kako da pronalaze odgovore i kako da koriste informacije. Naglasak je na celoživotnom učenju. Sa ovim ciljem, učenici se iz svoje uloge pomeraju ka učenju stvarnih iskustava koja se odvijaju u svetu rada.

Kako izgleda učionica 21. veka?

„Puno vremena trošimo pokušavajući da promenimo ljude. Umesto toga, potrebno je da promenimo okruženje i ljudi će se sami promeniti”.
Les Watson, Pro Vice-Chancellor, Glasgow Caledonian University

Razumeti šta čini dizajn efektivnim za učenje je veoma važno. Najjednostavnije rečeno, dizajn prostora za učenje treba da bude fizička reprezentacija vizije i strategije obrazovne institucije, koja treba da bude odraz teorije i prakse modernog pristupa obrazovanju.

Tradicionalne učionice su dizajnirane za koncept obrazovanja u kom nastavnik ima centralnu ulogu. U modernoj učionici, u fokusu su učenici – njihova saradnja i međusobna komunikacija. U skladu sa tim, učionice 21. veka bi trebalo da budu dizajnirane tako da omoguće, olakšaju i unaprede saradnju i grupni rad.

U nastavku ćemo prikazati ilustracije nekih od osnovnih karakteristika učionice 21. veka na primerima obrazovnih institucija koje primenjuju principe modernog obrazovanja u svom radu. 

 ● Fleksibilnost prostora i nameštaja je veoma važna karakteristika savremenih učionica, jer dozvoljava brzo transformisanje prostora za potrebe različitih zadataka i ciljeva učenja (individualno učenje, rad u malim grupama, rad u većim grupama, diskusije, debate…). Korišćenje pokretnih zidova i nameštaja, digitalnih tabli, čini prostore za učenje prilagodljivim potrebama učenika.

 ● Interaktivnost – Interakcija i učenje kroz nju je u našoj prirodi, pa je uspostavljanje i podsticanje interaktivnosti u učenju jedan od osnovnih zadataka nastave i obrazovanja. Interaktivne, 3D tehnologije učenicima omogućuju vežbanje sadržaja koji uče kroz simulacije različitih situacija i konteksta, sagledavanje celovitih i kompleksnih sadržaja, kao i njihovih pojedinačnih delova. Takođe, primena interaktivnih tehnologija u prostoru za učenje omogućuje sticanje i stvaranje znanja na interesantan i privlačan način, povećavajući na taj način motivaciju, angažovanje i uključenost učenika, ali i nastavnika, u sadržaj koji se uči.

Jedna od škola na čijem primeru možemo videti uspešnu primenu teorije i prakse obrazovanja 21. veka je Savremena gimnazija u Beogradu. Zasnovana na filozofiji savremenog obrazovanja, ova škola je svoj kurikulum, metode, tehnike rada i prostor za učenje razvila prema načelima modernog obrazovanja i potreba učenika 21. veka.

Na priloženoj fotografiji možete videti različite interaktivne tehnologije koje čine sastavni deo otvorenog prostora za učenje u zgradi Savremene gimnazije.

● Kreativnost – Razvoj kreativnosti, kao sposobnosti fleksibilnog korišćenja stečenog znanja, sposobnosti struktuiranja znanja na različite načine i nekonvencionalnog mišljenja kod učenika i nastavnika predstavlja jedan od važnih zadataka škole i obrazovanja uopšte. Moderne škole i prostori za učenje, opremljeni fleksibilnim nameštajem koji prati dinamiku nastave, 3D tehnologijama promovišu i podstiču kreativnost u istoj meri kao što se ona podstiče kroz socijalnu interakciju i ciljeve nastave.

Na fotografiji ispod možete videti jedan deo prostora Savremene gimnazije koji podstiče aktivno i kreativno učenje pomoću interaktivnih tehnologija.

 ● Otvoreni prostori za relaksaciju i učenje – Otvoreni prostori namenjeni druženju i neformalnom učenju u školama pokazali su se kao veoma značajni za povećanje motivacije u učenju, ali i uspeha u učenju. Njihov značaj ogleda se u tome što podstiču komunikaciju, socijalnu interakciju i širenje znanja. Kada su adekvatno dizajnirani i osmišljeni, ovi prostori mogu da podstaknu razmenu emocija, ideja i mišljenja između učenika i nastavnika i na taj način doprinose stvaranju kulture neformalnog učenja. 

Learning Café

Primer jednog uspešnog open space prostora za učenje je Learning Café Univeziteta u Glazgovu. Ovaj kafić namenjen učenju nastao je kao eksperiment o upotrebi prostora koji podržavaju učenje zasnovano na rešavanju problema i grupnom radu. Otkad je otvoren, ovaj prostor za druženje i neformalno učenje je, prema evaluacijama, omiljeno mesto za provođenje slobodnog vremena studenata ovog univerziteta.

Prema shvatanju studenata, socijalne interakcije i opremljenost modernim IT tehnologijama ovo mesto čine opuštajućim i prijatnim, gde komunikacija, interakcija i razmena čine osnovu učenja.

Jedan od glavnih razloga zašto je ovaj Learning Café uspešan u razvoju kulture učenja jeste njegov dizajn. Nekoliko desetina punktova za grupni rad nalazi se u centru prostora, mesta namenjena individualnom radu nalaze se po obodima prostorije, dok laptop računari, smešteni na niske stolove, podstiču neformalne diskusije i pristupačnost IT tehnologija.

U narednim primerima možete videti prostore namenjene neformalnom učenju, relaksaciji i zabavi u zgradi Savremene gimnazije.

Moderni trendovi u obrazovanju zahtevaju dinamičniju saradnju nastavnika i učenika, i to putem socijalnih medija. Nastavnici danas imaju zadatak da povežu socijalne medije sa iskustvom u učenju, čineći ga tako interesantnijim i privlačnijim.

U skladu sa tim, u Savremenoj gimnaziji učenici i nastavnici koriste Gmail i Hangout za komunikaciju, Google Drive za sinhronu i asinhronu razmenu dokumenata i za zajednički rad na projektima. Učenici mogu videti kada su njihovi nastavnici slobodni ili zauzeti pomoću Google kalendara. Uklanjanjem ovih vremenskih prepreka, aplikacije su svim učesnicima nastavnog procesa omogućile da više vremena posvećuju učenju.

Otvoreni prostori takođe pozitivno utiču na unapređenje nastavničke prakse. Mogućnost pristupa i sticanje uvida u rad kolega, razmena iskustava i zajedničko pronalaženje rešenja za unapređenje nastavnog procesa, podržavaju i podstiču razvoj efikasne prakse, mnogo više nego samostalni, izolovani rad.

● Motivacija – Dobro dizajnirani prostori za učenje imaju motivacioni efekat. Prostorije koje su osvetljene prirodnim svetlom pružaju okruženje koje je prijatno za učenje. Wireless konekcija, learning cafe ili otvoreni prostori za neformalno učenje, socijalne kontakte i druženje mogu osnažiti i podržati učešće u učenju i pokrenuti želju za učenjem mimo redovnih nastavnih aktivnosti.

Prostor za učenje bi trebalo da motiviše učenike, promoviše učenje kao celoživotni proces, da podrži sadradnju, pruži kako personalizovano tako i inkluzivno okruženje i bude fleksibilno kada je reč o potrebama učenika i nastavnika.

Na fotografijama ispod možete videti neka od dobrih rešenja dizajna škola i učionica koja mogu imati motivacioni efekat.

Pored svih predstavljenih karakteristika, škole 21. veka odlikuje poseban dizajn: boje koje dominiraju prostorom, količina prirodnog svetla, dvorišta, mesta za odmor i rekreaciju – koji podstiču motivaciju, učenje i kreativnost. 

Poznato je da boje podstiču kreativnost, a da je dnevna svetlost važna za uspeh u učenju. Prostrani, svetli i provetreni prostori su mesta na kojima učenici efikasnije uče i sarađuju sa svojim vršnjacima i nastavnicima. 

Na fotografijama je prikazan eksterijer zgrade Savremene gimnazije U Beogradu, koji prati trendove moderne arhitekture i predstavlja idealan spoj moderne fasadne konstrukcije sa granitnom keramikom, velikim staklenim površinama i dvorištem. 

Na osnovu svega pethodno rečenog, možemo zaključiti da učionice 21. veka i prostori za učenje koji su obogaćeni tehnologijom i kreirani u skladu sa principima modernog pedagoškog pristupa, učenicima i nastavnicima pružaju više: 

● fleksibilnosti,
● kreativnosti,
● interaktivnosti,
● motivacije za učenje,
● saradnje i komunikacije između nastavnika i učenika.

Za kraj, možete odgovoriti na sledeća pitanja, koja vas mogu pokrenuti na razmišljanje o tome koliko vaš radni prostor ima karakteristike učionice 21. veka?

○ Šta je vizija vaše škole/organizacije kada je reč o učenju i obrazovanju? Da li svi zaposleni dele ovu viziju? Kako to znate? Koje aspekte škole/organizacije biste želeli da unapredite? Na koji način biste merili poboljšanje?

○ Ukoliko bi trebalo da kreirate nove prostore za učenje, koji reflektuju viziju i misliju vaše škole/organizacije, kako bi oni izgledali? Kakva tehnologija bi podržavala te prostore? Kakve aktivnosti bi bile zastupljene?

Izvori:

DreamBox learning: Essential characteristics of 21st century classrooms
Educational Origami
Karen E.Irving: The Impact of Technology on the 21st Century Classroom
Promethean: 21st Century Classroom
Savremena gimnazija
SmithSystem