Razmislite o ovome:

• 1900. godine 8 od 10 poslova se baziralo na izgradnji stvari svojim rukama.
• 2010. godine 8 od 10 poslova se baziralo na radu sa idejama.
• Koncepti i veze postavili su temelj 21. veku.
• Nedavno istraživanje sprovedeno u Americi, koje je obuhvatilo preko 400 zaposlenih, pokazuje da je sposobnost razmišljanja najvažnija veština kod novih zaposlenih. Bilo da je cilj profesionalni uspeh, samoispunjenje na ličnom planu, državno takmičenje u nauci i tehnologiji ili rešavanje kompleksnih globalnih problema, nove veštine su neophodne da bi se napredovalo.
• 21. vek kao doba znanja zahteva od ljudi da budu vešti mislioci i učenici, da koriste i grade znanje, da razlikuju i kombinuju, upoređuju i grade i dekonstruišu ideje. Ukratko, u dobu znanja inteligencija će biti od najvećeg značaja. (izvor: Edžvud Koledž, Medison, Viskonsin)
• Vreme je da se škole iz industrijskog doba presele u 21. vek, doba znanja. Ovo se može postići vizionarskim liderstvom (zahvaljujući onima koji postavljaju pravila i principe) i privlačenjem veoma uspešnih nastavnika. Radikalniji korak bi bio preispitivanje sistema javnog obrazovanja iz temelja. Ako bi se državni obrazovni sistem menjao iz korena, kako bi se zadovoljile potrebe doba znanja, ishod ne bi bio naš trenutni školski sistem. Inovativne škole poput NBCS ili High Tech High idu pravim putem, ali imaju relativno mali broj đaka. Ostaje pitanje kako da se inovacija poveća da bi se poboljšao ceo školski sistem.

Da li su nastavnici i dalje važni u doba onlajn okruženja za učenje i Gugla? Zemlje uspešne u međunarodnim komparativnim studijama, poput Finske i Singapura, ukazuju da su kompetentni nastavnici ključni za visoko kvalitetno obrazovanje i podizanje standarda obrazovanja.

OECD studija iz 2012, na čelu sa Andreasom Šlajherom, zaključuje da ukoliko školski sistemi žele da budu konkurentni u 21. veku, treba da regrutuju i adekvatno nagrade vrhunske nastavnike. Studija predlaže da treba regrutovati nastavnike koji su među najboljim svršenim diplomcima fakulteta, a predavačku profesiju treba učiniti zanimljivijom onima koji prenose znanje i koji pružaju podršku deci koja usvajaju znanja u digitalnoj eri.

Međutim, mnoge veoma uspešne nastavnike trenutno ne privlači rad u školskom okruženju, koje još uvek radi po modelu industrijskog doba, organizovanog poput pokretne trake sa strogo propisanim satima, studentima grupisanim po starosti i strogim, veštačkim podelama među disciplinama.

Nastavnici su slični i zamenljivi. Ako se koristi tehnologija, onda se koristi na veoma restriktivan način − mnoge škole ograničavaju besplatan pristup internetu i korišćenje društvenih alata poput Fejsbuka, Jutjuba, Vikipedije i Tvitera u učionicama, alata koji su od suštinskog značaja za mnoge nastavnike doba znanja.

Nastavnik doba znanja mora da bude u stanju da studentima prilagodi rad i njegovu svrhu. Na primer, kako da se napravi i održava mreža kontakata putem društvenih medija kako bi se razmenjivale ideje.

Nastavnici, kao glavni akteri doba znanja, žele da se na njih gleda kao na profesionalce koji konstantno uče, prilagođavaju se novim situacijama, kreativno pristupaju nastavnom materijalu, rade na interdisciplinarnim projektima i implementiraju širok spektar tehnologija.

Posao nastavnika ne bi trebalo da bude „poslednja alternativa” za mlade ljude ili „visoko zvanje bez odgovarajuće nagrade”. Edukativni programi za nastavnike u Finskoj i Singapuru su izuzetno konkurentni (u poređenju sa medicinskim školama) i prihvataju samo 10% najboljih studenata. Zauzvrat, diplomci koji završe programe za nastavnika primaju plate konkurentne platama ostalih aktera u prenošenju znanja i imaju visok društveni status. Zamislite svet u kome biste se oduševili činjenicom da je osoba koju ste upoznali nastavnik.

Kao primere škola koje vide nastavnike kao ključne u prenošenju znanja u 21. veku možemo navesti High Tech High (u San Dijegu) i Northern Beaches Christian škole (u Sidniju).

Dobar primer nastavnika doba znanja je Mark Liddell. On je menadžer standarda učenja za matematiku, u Northern Beaches Christian School (NBCS) u Sidneju. Mark koristi Tviter (@markliddell) i svoj blog (markliddell.wordpress.com) kako bi komunicirao sa mrežom drugih edukatora zainteresovanih za inovativno-tehnološki podržano učenje matematike. Član je Centra za inovaciju u učenju u Sidneju (Sydney Centre for Innovation in Learning − SCIL), odeljenje za istraživanje i inovaciju NBCS škole. SCIL je pod vođstvom NBCS direktora škole, Stivena Harisa.

Reforma škola za učenje u 21. veku treba se sprovesti na više nivoa (koji su vođeni istom vizijom):

Na primer:

• Svaki NBCS student ima laptop (ili lični ili u vlasništvu škole).
• Škola koristi mešovit tip učenja koji kombinuje onlajn i oflajn okruženje za učenje. Nastavnici šalju aktivnosti i resurse onlajn, i oni su studentima polazna tačka za njihove radove. Studenti koriste različita onlajn okruženja za učenje u različitim razredima (na osnovu Mudla): Osnovci koriste PETE (Primary Education Through e-Learning) kako bi ovladali istraživačkim projektima, dostavljali i dokumentovali radove, asajmente i svakodnevne zadatke, kao i da bi ovladali načinom komunikacije sa roditeljima. Srednjoškolci UČE da je okruženje usko integrisani portal za učenike i nastavnike kako bi upravljali zadacima i kako bi obezbedili materijal za određeni kurs. Forumi učenika, wikis sajt i ostali onlajn alati povećavaju saradnju i dozvoljavaju učenicima da rade efikasnije, čak i od kuće. Studenti četvrte godine srednje škole iz okoline Novog Južnog Velsa koriste HSC Onlajn za distribuciju onlajn kurseva. Uprkos (i zbog) pristupa studentima širokom spektru onlajn materijala, NBCS shvata da studentima treba da se postave određene granice (npr. slanje nepristojnih slika ili sajber maltretiranje). Škola zapošljava web dizajnere i programere da kreiraju i podrže okruženje za onlajn učenje i podučava svoje nastavnike kako da kreiraju onlajn aktivnosti.
• NBCS ne koristi zvona (pošto „nema zvona u stvarnom životu”). Umesto toga, nastavnici (i učenici) odlučuju kada je vreme za pauzu („školski odmori” se zovu „sesije učenja”) ili kada je vreme za promenu teme.
• U srednjoj školi učenici različitog uzrasta rade zajedno u mešovitim grupama u kojima radi više nastavnika. Ovo učenicima daje mogućnost da rade sa različitim nastavnicima i učenicima različitog uzrasta. Učenici podstiču jedni druge da budu nezavisni učenici koji najbolje znaju sa kim, gde i kako da najbolje uče: neki vole da rade samostalno, a neki u parovima ili u grupama; neki vole da sede za stolom, leže na kauču ili tepihu; neki vole tišinu, razgovor ili muziku.
• NBCS nastavnici skoro da uopšte ne drže predavanja. Njihov posao se sastoji od osmišljavanja aktivnosti za učenje i pomaganja učenicima u odeljenju. Nastavnici predstavljaju veštine doba znanja na svojim profesionalnim blogovima, Jutjub kanalima i Tviter fidovima, povezivanjem sa stručnjacima van škole radi projekata, organizovanjem onlajn i in-school izložbi otvorenih za javnost, objavljivanjem inovativnog nastavnog materijala na forumima nastavnika i prezentovanjem na konferencijama.
• Škola shvata da inovativnoj pedagogiji takođe treba inovativan fizički prostor. Inspirisana kreativnim dizajnom prostora (kao što su arhitektonski biroi i studiji za dizajn), NBCS je zamenio male učionice open-floor višenamenskim „prostorima za učenje” sa prilagodljivim nameštajem koji podstiče saradnju i promenu (UFM rešenja)

• Nastavnici pohađaju „radionice o veštinama” svakog petka popodne gde istražuju nove tehnologije ili aktivnosti. Uvođenjem inovativnosti na svim nivoima, nastavnici isprobavaju nove oblike sastanaka na sopstvenim sastancima.
• Nastavnici snimaju svoje sesije putem stonih dokument kamera, digitalnih olovaka i tabli kako bi bile dostupne onlajn. Posle časova, učenici mogu da kontaktiraju svoje nastavnike putem imejla ili putem poruke.
• Na primer, učenik može da pošalje snimak svog ekrana (skrinšot) zadatka iz matematike koji mu predstavlja problem. Nastavnik koristi softver za snimanje ekrana kako bi snimio odgovor učeniku. Nastavnik zatim aplouduje snimak ekrana ili video sa rešenjem ostalim učenicima koji možda imaju isti problem.
• Tradicionalne učionice imaju redove klupa, a učenici gledaju u nastavnika koji stoji ispred bele table. Na NBCS-u većina zidova je promenjena u bele table za pisanje (koristeći sajt idea paint). Ovo omogućava nastavnicima i učenicima da koriste zajedničku zonu za crtanje gde god se nalazi u sobi. Dizajn fizičkog prostora prati društveno-kulturnu perspektivu učenja koja se fokusira na činjenicu da studenti uče jedni od drugih (sa nastavnikom kao posrednikom). Umesto sučeljavanja sa nastavnikom (koji je u centru pažnje), učenici sede oko manjih stolova i gledaju jedni u druge.

Izvor:
http://proto-knowledge.blogspot.com/2012/03/teachers-as-21st-century-knowledge.html