„SWEET SPOT” (optimalna tačka) – Podizanje paradigme obrazovanja

Ovo je fantastično vreme za obrazovanje.

Usred informatičkog doba, sistemi za učenje u našoj zemlji, koncepti i njihov prenos su na pragu istinski radikalne transformacije. U pitanju je pokret koji jednim delom pokreće spajanje tehnologije i dramatično različitih generacijskih profila. Rezultat je industrija koja počinje da istražuje mogućnosti koje će u potpunosti promeniti način predavanja i učenja.

Pedagoška filozofija i uverenja kakva bi znanja discipline trebalo da šire počinju da se menjaju. Nastavna praksa i procesi takođe počinju da se razvijaju. Učionice se „okreću”, a odgovornost i uloge nastavnika i učenika se zamenjuju.

Dizajneri učionica i projektanti zgrada takođe prolaze kroz promenu ‒ eksperimentišu sa prostorima kako bi se rastali od starog dizajna industrijskog doba. Svakidašnji, mali redovi klupa, zajedno sa velikim, zastarelim bibliotekama, projektovanim za čuvanje kolekcije knjiga, i tradicionalnim amfiteatrima za predavanja sa stepenicama počinju da ustupaju svoje mesto ogromnim prostorima za učenje, prilagođenim edukatorima, njihovim učenicima i principima učenja 21. veka.

Zaista izuzetno vreme. Iako tek treba da dostignemo vrhunac, većina bi se složila da nema povratka. Obrazovanje više nikad neće biti ono što je nekada bilo, a to kakvo ono može biti u budućnosti su uzbudljive i izuzetne mogućnosti, ispunjene idejama o idealnim prostorima za učenje.

Kako današnji obrazovni sistemi mogu da se definišu i osmisle bolja okruženja za učenje (izgled, oprema za učionicu, korišćenje prostora)? Kako učionica ili studentski grad budućnosti izgledaju? Da li postoji jedinstvena, najbolja formula za transformaciju starih tradicionalnih učionica u interaktivne učionice sutrašnjice?

Ovaj rad istražuje mnoge faktore koji utiču na trenutnu potragu, koja ima za cilj pronalaženje jedne najbolje vizije za kreiranje optimizovanih prostora za učenje. Rezultat te potrage je činjenica da ne postoji jedna najbolja vizija. Ima previše dinamike koja mora da bude pod kontrolom prilikom stvaranja okruženja za učenje, kako bi se izabrao jedinstveni ideal učionice ili pre svega „pravi” prostor za učenje u budućnosti.

Umesto toga, ključni akteri moraju da pridaju važnost trendovima u učenju, da prepoznaju vezu između pedagogije i fizičkog prostora i balansiraju sa „tri glavne sfere okruženja za učenje”, kao što je ovde objašnjeno, kako bi razvili svoju jedinstvenu, prilagođenu i optimizovanu optimalnu tačku, tj. „sweet spot” prostora za učenje.

Uvod

Izguglajte pitanje „Kako izgleda učionica budućnosti?” i pojaviće se milioni predviđanja. Izgleda da napredovanje digitalizacije i ekspanzija uređaja oživljava maštu. Neki analitičari čak predviđaju potpunu automatizaciju nacionalnog obrazovnog sistema. (Apsurdno? Ne tako davno automatizacija je promenila proizvodnju.)

Da, isto ovo pitanje se čuje na tržištu ‒ Kako tačno treba da izgleda učionica budućnosti? Zatim ‒ Kako treba da se dizajnira? Kakvu opremu i tehnologije treba da podržava? Šta je sa kampusima, zgradama i okruženjem? Ovo su validna pitanja koja zahtevaju pouzdane odgovore, kako bi se podržale visoko isplative investicione odluke.

Prema podacima Svetske banke, do 2012. godine edukacija sve dece širom sveta će zahtevati izgradnju 10 miliona novih učionica u više od 100 zemalja. Štaviše, mnoštvo postojećih učionica je neophodno popraviti i renovirati, a 76% američkih škola izveštava da su im potrebna finansijska sredstva kako bi se pozabavile popravkama i renoviranjem.

U SAD školski okruzi (osnovne i srednje škole) su 2012. godine potrošili više od 13 milijardi dolara na građevinske projekte, uključujući 6,2 milijardi dolara na nove škole. Konačni bilans potrošenog novca bio je 3 milijarde dolara za dodatna proširenja i 3,7 milijardi dolara za zamenu starih delova i modernizaciju. Od tih dopuna za postojeće škole, učionice su bile na vrhu liste svake škole, činile su 69,1% projekata osnovnih škola, 49,2% srednjih škola i 42,9% dodatnih proširenja u srednjim školama.

Osnovne/srednje škole

Građevinski troškovi u milijardama dolara

Dok 13 milijardi dolara izgleda kao ogroman broj, izgleda i 11,7 milijardi dolara koliko je procenjeno da će se potrošiti na školskim građevinskim projektima 2013. godine, stvarnost odražava pad građevinskih investicija. Od 2000. do 2008. godine na izgradnju škola se u proseku trošilo 20 milijardi dolara godišnje. Očigledno je da se modernizacija i poboljšanja odlažu.

U kampusima posle srednje škole i fakulteta i dalje raste potražnja za ulaganjem u prostore. 2012. godine koledži i univerziteti širom Amerike potrošili su 9,7 milijardi na izgradnju unutar škole, 7,1 milijardu dolara je otišlo na potpuno nove zgrade. Ostatak je otišao na dodatna proširenja i renoviranje postojećih prostora.

Visoke škole

Građevinski troškovi u milijardama dolara

Sa prosečnim troškovima za izgradnju nove srednje škole, sa procenom da kvadratni metar košta 214 dolara, a srednja vrednost po metru kvadratnom da bi se izgradio novi akademski kampus 398,7 dolara, planiranje prostora i dizajniranje učionice je kritično.

Dodatni izazov predstavlja i činjenica da će škole koje se danas grade postojati i za 40 godina (sa opremom za učionice istom kao pre 40 godina).

Kako donosioci odluka predviđaju da treba da se izgradi učionica koja će nastaviti da služi obrazovnim potrebama budućnosti? Kako obrazovni sistemi mogu najrazumnije da investiraju? Kako da izbegnu svakidašnju grešku, time što će jednostavno uvesti nove tehnologije u prostore koji će i dalje izgledati i funkcionisati kao standardne, neadaptirane učionice?

Pošto arhitekte, dizajneri, menadžeri objekata i edukatori traže jedinstven, najbolji način da se dizajnira učionica budućnosti, jedno je sigurno: neće ga naći. Istraživanje tržišta potvrđuje da ne postoji jedinstveni ideal učionice ili prostora za učenje u budućnosti.

Umesto toga, obrazovni sistemi moraju da izaberu između različitih trendova koji imaju veliki uticaj i određuju koje su mogućnosti učionice koje najviše odgovaraju njihovim ciljevima. Istraživanjem „Tri glavne sfere okruženja za učenje” ‒ ko uči i kako, ko predaje i pomoću kojih alata, šta se predaje i zašto, donosioci odluka će se bolje usmeravati ka svojoj jedinstvenoj optimalnoj tački („sweet spot”), kako bi optimizovali svoje prostore za učenje.