Pošto naša nacija želi da obrazuje sledeću generaciju studenata u današnjem sistemu, nesmotreno je razgovarati o razvoju prostora budućnosti, a da se preskoči razgovor o tome kome je taj prostor namenjen. Donosioci odluka na početku treba da uoče da će demografske promene imati veliki uticaj na obrazovanje.

Primer toga su školski sistemi osnovnih škola i fakultetski kampusi koji su već izašli u susret (ili barem to uzimaju u razmatranje) digitalnim očekivanjima milenijumske generacije, tj. generacije studenata koji su rođeni između 1982. i 1995. godine.

Poput pripadnika milenijumske generacije, svaku generaciju studenata karakterišu različita iskustva koja oblikuju njihove poglede na svet i ponašanje. Navike i očekivanja buduće školske generacije, 23 miliona pripadnika drugog velikog bejbi buma, ili generacije Z, takođe poznate kako iGen, su od posebne važnosti onima koji se bore da razviju adekvatan dizajn učionice.

Rođena u digitalnom svetu sredinom devedesetih i 2010. godine, ova „digitalna nacija” je već vešta u korišćenju nove tehnologije i zavisi od nje. Kritičan je način na koji komuniciraju, igraju se i uče. Oni su prvi koji su odrasli u svetu gde je internet uvek dostupan. U stvari, internet je već uticao na opcije učenja generacije Z.

Prema studiji iz 2010. godine, 43% današnjih tinejdžera više voli digitalni pristup obrazovanju i smatra da je najlakše da se uči sa interneta. Štaviše, 46% veruje da će se virtuelni svetovi jednog dana regularno koristiti u školama. Ipak, 38% ne zazire u potpunosti od knjiga, već uživa u kombinaciji onlajn i tradicionalnog učenja.

Ostali vid ponašanja i osobina Generacije Z koji utiču na njihove stilove učenja uključuju sledeće:

• Strastveno obavljanje više taskova u isto vreme (multitasking).
• Oni cene konstantnu povezanost putem interneta, slanje instant/tekstualnih poruka, mobilne telefone i sajtove društvenih mreža.
• Brzo se prilagođavaju najnovijim tehnologijama.
• Mnogo se oslanjaju na internet da bi završili domaće zadatke.
• Veštiji su u obradi vizuelne informacije i imaju bolju koordinaciju oka i ruke.
• Fleksibilni su i zauzvrat očekuju fleksibilnost od institucija.

Zato, prvo što treba da uradite kako biste sve pravilno isplanirali je da upoznate svoje buduće studente, kako bi osmislili dizajn buduće učionice.

Očigledno je da će edukatori morati da se usredsrede na zahtevna tehnička očekivanja ove generacije, na ogromnu medijsku potrošnju i brzu konekciju.

Dizajn učionice će verovatno imati veću potrebu za više interaktivnih uređaja, više zajedničkih i onlajn projekata, više vizuelnih formi učenja i većim naglaskom na rešavanju problema u odnosu na tehniku pamćenja na osnovu ponavljanja. U budućnosti će takođe morati da se obrati pažnja na testiranje i način ocenjivanja.

Možda će još više zastrašujući da bude izazov da se obrazuje napredna grupa dece koja se zove Generacija Alfa. To su deca rođena posle 2010. godine, koju su odgajile Generacije X i Y i koja će biti daleko digitalno superiornija, dobro informisana i čak više tehnološki fokusirana. Očekuje se da budu najveća generacija do sada. Predviđa se da će u školu krenuti ranije i ostajati duže. Sad je vreme da se razume termin „učenik” i da se on pripremi za uspešno učenje.

Priznavanje pedagogije

Osmišljavanje prostora za učenje i učionica nije nikad idealno ukoliko ne poboljšava celokupni proces predavanja i učenja. Kao ključni akteri, nastavnici moraju da budu uključeni u osmišljavanje dizajna i razvoja prostora za učenje, kako bi se izašlo u susret potrebama i kako bi se podržao pedagoški stil.

U pedagogiji ima novina, a novinama je potreban prostor koji podržava angažovanje učenika, dok se podstiče istraživanje od strane kako nastavnika tako i učenika. Najveći „preokret” u pedagogiji je promena uloge nastavnika, sa uloge predavača na ulogu voditelja.

Ovaj trend evidentan je kod učionica za aktivno učenje ‒ active learning classrooms (ALC) koje su se pojavile u poslednje dve decenije. U fokusu takvog angažovanog pristupa učenju je interakcija i diskusija koje su preduslov za pripremni rad studenata, od kojih se zatim traži da dođu na čas pripremljeni i da imaju praktično iskustvo za rešavanje problema. To su sve faktori koji moraju da budu podržani odgovarajućim i adekvatnim prostorima za učenje.

Poznati ALC primeri uključuju SCALE UP (Student-Centered Active Learning Environment for Undergraduate Programs) koji je zasnovan na državnom fakultetu Severne Karoline, TEAL (tehnološki poboljšano aktivno učenje ‒ Technology Enhanced Active Learning) na MIT, i TILE (Transform, Interact, Learn, Engage ‒ promeni, komuniciraj, uči, angažuj se) na Univerzitetu u Ajovi. Svaki primer poboljšava prostor osmišljenim, fleksibilnim i netradicionalnim dizajnom.

Pored toga, širok spektar ostalih novih pedagogija pronalazi svoje mesto u današnjim obrazovnim sistemima, a sasvim sigurno će ga pronaći i u budućnosti. Ovo su varijacije na sličnu temu ‒ kako učenici i nastavnici u suštini zajedno kreiraju iskustvo učenja. Među vodećim pedagogijama su učenje koje se zasniva na osluškivanju potreba studenata (student-centered learning), učenje zasnovano na rešavanju problema (problem-based learning), mobilno učenje (mobile learning) i mešovito ili hibridno učenje.

Mobilni i hibridni nastavni plan integrišu tehnologiju, kako bi stvorili iskustva u učenju koja se šire van učionice. Korišćenjem onlajn alata i virtuelnih nastavnih modela, nastavnici mogu da iskoriste tehnologiju, kako bi povezali tradicionalno i onlajn predavanje.

U tome leži sličan cilj za kreiranje učionica budućnosti. Jednostavno uvođenje tehnologije u učionice neće promeniti dinamiku između učenika i nastavnika. Niti će magično da poboljša učenje. Umesto toga, tehnologija u (ili van) učionicama mora da se udruži sa pedagogijom. Nastavnici koji se zaista bave transformativnom pedagogijom bi trebalo da igraju značajnu ulogu u razvoju dizajna učionice budućnosti, kao i tehnologija koje se u njima koriste.