U dobu u kom živimo – dobu znanja, znanje i ideje predstavljaju osnovu kaкo individualnog tako i društvenog razvoja i napretka. Znanje se danas posmatra kao forma energije, kao sistem mreža i tokova – nešto što čini stvari ili pomaže da one nastanu. Ono se ne stvara od strane eksperata individualaca, već kolektivnom inteligencijom – saradnjom većeg broja ljudi koji imaju isti cilj.

Da bi bili uspešni u savremenom svetu, ljudi moraju biti sposobni da efikasno pronalaze i koriste izvore znanja, da rešavaju probleme i kritički i kreativno misle. Današnje obrazovanje bi, umesto na prenošenju, trebalo da se temelji na stvaranju znanja, jer mogućnosti koje ovaj način učenja donosi umnogome mogu unaprediti razumevanje sadržaja koji učimo, u isto vreme donoseći dragoceni potencijal kako svim pojedincima koji učestvuju u ovom procesu, tako i čitavoj zajednici.

Ovim tekstom ćemo pokušati da predstavimo glavne karakteristike i prednosti koncepta stvaranja znanja.

Šta predstavlja koncept stvaranja znanja?

Ukoliko na internet pretraživaču ukucamo reči knowledge building, pojaviće se oko pola miliona veb stranica. Iako je ovaj pojam vrlo zastupljen u internet izvorima, njegovo značenje se retko kada jasno definiše, a upotrebljava se u vrlo različitim kontekstima, sa različitim značenjima.

Učenje ili stvaranje znanja?

Prema shvatanju autorke Marlene Scardamalia, za mnoge eksperte iz oblasti obrazovanja stvaranje znanja se koristi kao sinonim za učenje. Međutim, prema pomenutoj autorki, veoma je važno napraviti razliku između koncepta stvaranja znanja i pojma učenja. Prema njenom shvatanju, učenje je složen psihički proces koji rezultira promenom ponašanja, a koji je uzrokovan usvajanjem određenih znanja, navika, veština, sposobnosti i iskustava. Za razliku od učenja, proces stvaranja znanja odnosi se na promenu postojećeg znanja i kreiranje novog oblika, tzv. javnog znanja (communiry knowledge), koje se nalazi svuda oko nas, znanja koje mogu koristiti kako oni koji ga kreiraju tako i drugi ljudi. Pored toga, Marlene kao razliku navodi i to da je proces stvaranja znanja, za razliku od učenja, uvek svesna i namerna aktivnost – učesnici stvaranja znanja svesni su svojih aktivnosti i rezultata koje dostižu, što se ne može uvek reći za proces učenja.

Predstavljanjem toga šta stvaranje znanja nije za jedan korak nas je prbližilo tome šta ono, u stvari, jeste. Neke od ključnih karakteristika fenomena stvaranja znanja pomoći će nam da jasnije shvatimo prirodu ovog koncepta.

● Konstruktivizam. Prema pomenutoj autorki, stvaranje znanja se može razumeti kao forma dubokog konstruktivizma, pomoću kog ljudi pomeraju granicu znanja u svojoj mikro i makro zajednici. Aktivnosti koje ovaj proces obuhvata odnose se na razmenu ideja, mišljenja i iskustava, kreiranje eksperimenata, odgovaranje na pitanja i unapređenje teorija, stvaranje modela, nadgledanje i evaluaciju napretka, kao i na zajedničku istragu specifične teme među svim učesnicima u procesu učenja.

● Ideje. Veoma važan, ako ne i ključni segment koncepta stvaranja znanja, je razmena ideja, koje predstavljaju glavni medijum kreiranja novog znanja. U stvaranju znanja ideje se tretiraju kao resursi, kao glavni materijal građenja novog zanja. Okruženja namenjena stvaranju znanja idejama omogućuju da postanu deo stvarnosti i njenog unapređenja. To se odnosi ne samo na njihovo osvešćivanje na nivou pojedinca već na njihovu dostupnost celoj zajednici u formi koja dozvoljava da se o njima diskutuje, da se revidiraju, oblikuju i prevazilaze.

● Kontekst grupe. Takođe, jedno od glavnih obeležja stvaranja znanja je to da se ono dešava u kontekstu grupe, odnosno zahteva interakciju između članova grupe koja uči. Bez obzira da li se radi o naučnicima koji rade na objašnjavanju starenja ćelija, inženjerima koji kreiraju novu mašinu ili o učenicima prvog razreda koji uče kako nastaje duga, stvaraoci znanja se angažuju u sličnim procesima sa sličnim ciljem – a koji se odnosi na pomeranje granica postojećeg znanja kroz razmenu ideja, zajedničko istraživanje i odgovaranje na važna pitanja. U situaciji stvaranja znanja dešava se da osećaj za „mi” zamenjuje osećaj za „ja”, grupna atmosfera i iskustvo kolektivnog prevazilazi nivo individualnog, i grupa funkcioniše kao zajednica, a ne kao skup pojedinaca, što u velikoj meri doprinosi rezultatima ovog procesa.

● Individualаn nivo. Kada govorimo o grupi kao jednoj od ključnih karakteristika koncepta stvaranja znanja, ne možemo zaobići individualni nivo – nivo pojedinaca koji čine grupu. Logično je da se kreiranje znanja reflektuje i na individualni nivo, kao i bilo koja druga grupna aktivnost u kojoj čovek učestvuje. Rezultati različitih istraživanja pokazuju da učenje koje prati izgradnju znanja obuhvata temeljno razumevanje, veštine i socio-kognitivnu dinamiku, zajedno sa dodatnim benefitima koji se javljaju na putu kreiranja znanja. Grupni proces kreiranja znanja dovodi do stvaranja novih kognitivnih struktura kod svih članova grupe – posredstvom zajedničkih ciljeva, grupne diskusije, razmene iskustava i sinergije ideja. Ovi procesi unapređuju nivo razumevanja stvaraoca znanja, tako da on, nakon učenja, prevazilazi njihov inicijalni nivo razumevanja.

12 principa stvaranjа znanja

Marlene Scardamalia i njene kolege sa Instituta za inovacije u znanju i tehnologiji – Institute for Knowledge Innovation & Technology (IKIT) formulisali su 12 principa stvaranja znanja, koji mogu biti od pomoći svima koji nastoje da kroz svoju praksu ostvaruju ovaj koncept.

●Real ideas, Authentic Problems. Problemi nastaju iz napora da se razume svet. Ideje koje se produkuju u kontekstu stvaranja znanja su realne koliko i sve ostale stvari koje se mogu dodirnuti ili osetiti. One čine da se stvari događaju, one razvijaju impuls kreativnosti, stvaraju reakcije i povratne informacije na osnovu kojih se znanje kreira i menja.
●Improvable ideas. Pretpostavka stvaranja znanja je ta da sve ideje dovode do napretka. Nekada, neke ideje – onako kako su formulisane na samom početku ne doprinose unapređenju znanja koje se gradi u okviru grupe, ali te ideje predstavljaju dobar resurs za učenje, ukoliko se uloži dodatni trud u njihovo dorađivanje i unapređenje njihovog kvaliteta. Prema ovom principu, potpuno je u redu da učesnici iznose polovične ideje, ukoliko rade na tome da ih unaprede.
●Idea Diversity. Različitost ideja je ključna za stvaranje znanja. Ideje se unapređuju kroz upoređivanje i kombinovanje sa drugim idejama. Različitost ideja u kontekstu konstrukcije znanja stvara bogato okruženje koje idejama omogućuje da prelaze u neke nove, redefinisane forme i postaju nešto što nisu ranije bile.
●Rise above. Kreativno stvaranje znanja podrazumeva rad kroz mnogo inkluzivnije principe i formulacije problema na višem nivou. To se odnosi na učenje da se radi i nosi sa različitim, kompleksnim, nekada nejasnim okruženjem i da se pronalaze nove veze, sinteza i osmišljavanje sadržaja..
●Epistemic Agency. U situaciji strvaranja znanja učesnici prepoznaju kako individualnu, tako i kolektivnu odgovornost za uspeh uovom procesu. Na individualnom nivou oni predstavljaju i dele svoje ideje, ali i kritički i kretivno razmatraju svoje i ideje drugih. Kolektivno, nose se sa problemima ciljeva, motivacijom, evaluacijom, i dugoročnim planiranjem stvaranja znanja.
●Community Knowledge. Stvaranje znanja za cilj ima razvoj znanja koje će biti od značaja drugima. Kako smo ranije naglasili upravo ova karakteristika razlikuje stvaranje znanja od učenja i treba je biti svestan posebno u kontekstu obrazovanja.
●Democratizating Knowledge. Svi učesnici doprinose ostvarenju postavljenih ciljeva zajednice koja uči; svi snose odgovornost, ali se i svi ponose znajem koje je nastalo u grupi. Svi su osnaženi da se uključe u kreiranje novog znanja.
●Symmetric Knowledge Advancment. Znanje se ne kreće samo od zajednica koje ga poseduju više do onih koje ga poseduju manje. Idealan smer kretanja znanja je taj u kom obe vrste grupa znanje neguju kroz interakciju i uloženi napor.
●Pervasive Knowledge Building. Kreativan rad sa idejama je intergalni za stvaranje znanja, i svi zadaci i aktivnosti predstavljaju priliku za rad baziran na znanju.
●Constructive Uses of Authoritative Sources. Poznavanje određene discipline zahteva poznavanje izvora koji čine korpus njenog znanja. Kreiranje znanja zahteva poštovanje i razumevanje tih izvora i kombinovanje kritičkog stava prema njima.
●Knowledge Building Discourse. Diskurs stvaranja znanja predstavlja mnogo više od razmene i deljenja znanja. Znanje je redefinisano i transformisano kroz praksu zajednice – prakse koja za cilj ima unapređenje znanja.
Concurrent, Embedded and Transformative Assessment. Procena znanja je deo uloženog truda za unapređenje znanja – koristi se kako bi se identifikovali problemi u procesu rada i učenja.

Stvarnje znanja u kontekstu obrazovne institucije

Nema jednostavnog odgovora na pitanje – kako stvaranje znanje izgleda u kontekstu škola, jer nema opšteprihvaćenih i jednistvenih rešenja kako obrazovati ljude da budu kreatori znanja. Potrebno je razmišljati o putu učenja, koji bi od prirodne radoznalosti deteta doveo do kreativnosti zrelog stvaraoca znanja. Izazov je upravo u usmeravanju i izvođenju dece na taj put. Ali, može se postaviti pitanje – šta je u prirodi tog puta i prakse koja stoji iza njega?

U učionicama koje se zasnivaju na stvaranju znanja:

● Zajedništvo, razmena. Učenici zajedno rade na identifikovaju problema, na njihovom razumevanju, stvaranju teorija, a sve kako bi redefinisali svoja uverenja i teorije, unapredili svoje strategije, delili i nadgledali progres svoje zajednice učenja prema njenim ciljevima unapređenja znanja.

● Grupa kao metod rada. Glavno pitanje u situaciji stvaranja znanja je pitanje funkcionisanja cele grupe – odnosno, učenja cele grupe. U grupi, u kojoj dolazi do stvaranj znanja, ekspertiza se distribuira. Svaki pojedinac doprinosi svojoj – manjoj istraživačkoj grupi, a svaka manja grupa doprinosi radu cele, velike grupe, koja se bazira na kolektivnom znanju svojih članova. Jedna od najvažnijih stvari vezanih za funkcionisanje grupe u kontekstu stvaranja znanja je ideja o zajedničkog autoriteta nad znanjem. Grupa kao zajednica učenja je prostor u kom su mnogi načini mišljenja i načini pristupa aktivnostima učenja jednako vrednovani – zajednica učenja profitira od različitih pristupa i grešaka koje se u procesu učenja dešavaju. Učesnici ovih zajednica znaju da je to sigurno okruženje za isprobavanje novih pristupa problemu.

●  Stvaranje kulture znanja. Može se reći da u grupi koja stvara znanje dolazi do stvaranja kulture znanja, koja se odnosi na to da su članovi grupe veoma produktivni i konstruktivni sa svojim i idejama drugih, da se slušaju među sobom, ponavljaju ideje, pokazuju da razmišljaju o njima i povezuju ih sa svojim idejama, stvarajući na taj način potpuno nove kreacije, nastale kombinovanjem i nadograđivanjem individualnih tvorevina.

U priloženom video-materijalu možete videti promene i benefite koje u jednoj učionici donosi koncept stvaranja znanja.

Uloge nastavnika i učenika u procesu stvaranja znaja

Uloga nastavnika u procesu stvaranja znanja je višestruka.

● Fascilitacija. Voditelj procesa učenja ne mora unapred znati sva pitanja i odgovore koji se mogu pojaviti od strane učesnika procesa kreiranja znanja. Njegova uloga sveznajućeg izvora znanja u kontekstu stvaranja znanja se gubi, voditelj postaje fascilitator učenja, čija je ključna uloga u usmeravanju učenja, podsticanju stvaranja i razmene ideja kod učesnika i korišćenje pitanja za produbljivanje sadržaja i interesovanja.
●Kreiranje atmosfere pogodne za stvaranje znanja. Nastavnik preuzima aktivnosti kreiranja zadataka, resursa i uspostavljanja normi i vrednosti koje vladaju u zajednici učenja. Jedna od najvećih zabluda vezana za ulogu nastavnika je ta da on stoji sa strane i učenicima prepušta da sami za sebe otkrivaju sadržaj, neplanski. Naprotiv, zajednice učenja zasnovane na kreiranju znanja su pažljivo konstruisani sistemi u kojima su nastavnici prilično umešani u stvaranje okruženja za učenje.
●Podsticanje angažovanja učenika. Voditelj procesa učenja podstiče angažovanje polaznika postavljanjem otvorenih pitanja, kao što su: „Da li je neko primetio/pronašao način koji bi pomogao u razumevanju ovog pitanja?” Na ovaj način voditelj doprinosi razvoju novih ideja među učesnicima, koje, dalje, predstavljaju vrata ka novim spoznajama, razmenama i konstrukcijama.
Podsticanje odgovornosti za učenje među učenicima. Nastavnik postaje vodič u učenju i učenicima omogućuje da preuzmu odgovornost za svoje učenje uključujući planiranje, izvođenje i evaluaciju. Kako smo malopre pomenuli, uloga nastavnika/voditelja procesa učenja u kontekstu stvaranja znanja odnosi se na usmeravanja i olakšavanje procesa učenja, razmene i kreiranja ideja. Nastavnici u novoj ulozi moraju biti vešti posmatrači i aktivni slušaoci, moraju razumeti individualne potrebe svih učesnika procesa znanja, ali, s druge strane, moraju imati viziju u kom pravcu se konstrukcija znanja odvija i kakvi su njeni ishodi.

U priloženom video-materijalu, na primeru nastavnika koji u svakodnevnom radu koriste koncept stvaranja znanja, možete videti promene koje ovaj koncept donosi kako u samoj ulozi nastavnika tako i u odnosu svih učesnika stvaranja znanja prema učenju i znanju koje kreiraju.

Uloga učenika

Kada je reč o učenicima, oni u kontekstu stvaranja znanja preuzimaju više odgovornosti, i to kroz različite uloge:

●  kao aktivni učesnici kreiranja novog znanja,
●  kao učitelji svojih vršnjaka,
●  kao mladi stručnjaci,
●  kao članovi grupe, i
●  kao individue odgovorne za svoje učenje i razvoj svojih interesovanja.

Često, u učionicama zasnovanim na stvaranju znanja učenici preuzimaju odgovornost za učenje delova gradiva, a zatim i odgovornost za podučavanje svojih vršnjaka o sadržaju koji su sami istraživali. Potreba za podučavanjem vršnjaka povlači sa sobom aktivniji angažman i dublje učenje i razumevanje sadržaja koji se uči. Na ovaj način učenici imaju priliku da uče jedni od drugih kroz interakciju i saradnju. Učenici preuzimaju aktivne uloge koje zavise od saradnje sa drugima u istoj meri kao i od samostalnog rada. Učenje se događa kroz te interakcije, kroz istraživanje koje se bazira na interesovanjima učesnika stvaranja znanja, što doprinosi uvećanju motivacije, angažovanja i ostvarivanja različitih potencijala svih članova zajednice učenja.

U narednom video-materijalu možete videti prednosti koncepta stvaranja znanja iz perspektive učenika – na koji način ga oni posmatraju i kako shvataju njegove benefite za individualni i grupni proces učenja.

Na osnovu predstavljene priče o stvaranju znanja možemo zaključiti da ovaj koncept zaista mora činiti sastavni deo svakodnevne prakse učenja i obrazovanja doba u kome živimo. Kao što smo u uvodnom delu pomenuli – doba znanja donosi jedno sasvim novo shvatanje prirode i upotrebe znanja, a koncept stvaranja znanja upravo doprinosi razumevanju, stvaranju i korišćenju izmenjene prirode znanja, pripremajući na taj način sve učesnike ovog procesa za život i rad u savremenom dobu.

Izvori:

• A Brief History of Knowledge Building – http://files.eric.ed.gov/fulltext/EJ910451.pdf
• Environmental Inquiry: A Pedagogical Framework – http://www.naturalcuriosity.ca/pdf/NaturalCuriosityManual.pdf#page=16
• Knowledge Building – http://www.knowledge-building.org/
• Student Achievement Division – learnteachlead.ca