Kreativnost, interaktivnost i dinamičnost su odlike koje čine nastavu drugačijom. Čas čine takvim da učenici žele da budu prisutni, prate sa pažnjom i usvajaju znanje. Takav način prenošenja znanja izdvaja i čini drugačijom jednu školu u odnosu na ostale u današnjem sistemu obrazovanja, gde se često daje prednost oceni nad praktičnim i primenjivim znanjem, formalnosti nad sadržajem i suštinom, ex catedra predavanjima nad interakcijom i razmenom mišljenja sa učenicima, beskonačnim i pomalo dosadnim lekcijama nad zanimljivo, „životno” predstavljenim gradivom.

Pravi primer škole koja se po svemu izdvaja od ostalih je Savremena gimnazija.

Kreativnost, interaktivnost i dinamičnost su u Savremenoj gimnaziji ugrađeni u svaki čas i sve predmete koje učenici pohađaju. Nastava je zanimljiva i drugačija, takva da učenici Savremene gimnazije jedva čekaju da čuju šta ih očekuje na sledećem času. Uči se kroz igru i različite intelektualne izazove, a tako se još lakše i trajnije usvaja znanje.

Predstavljamo samo neke od primera časova na kojima su učenici na stvarno drugačiji način usvojili i utvrdili gradivo, jer je to najbolji način da se zaista doživi nezaboravno iskustvo učenja koje savremeni učenici imaju u Savremenoj gimnaziji.

ISTORIJA

Simulacija Versajske mirovne konferencije i dešavanja iz 1919, uz šansone i francusko „vino”

Na jednom od časova na kome su učili o Versajskoj mirovnoj konferenciji, učenici su simulirali samu Konferenciju, podeljeni u tri grupe koje su predstavljale zemlje pobednice u Prvom svetskom ratu, Francusku, Rusiju i Veliku Britaniju.

Svaka grupa je izabrala svog predstavnika koji ju je zastupao na konferenciji, dok su ostali imali pravo da preko četa savetuju svog predstavnika tokom diskusije.

Grupe su dobile smernice sa ciljevima koje žele da postignu u toku konferencije i za postignuti cilj bi dobijale određeni broj bodova. Pobenik je bila ona grupa koja sakupi najveći broj bodova. Diskusija je bila vrlo burna, kao što je uostalom bila i prava Konferencija. Kasnije su učenici priznali profesorki istorije, Sanji Bogdanović, da im se ova aktivnost veoma dopala i da im je pomogla da bolje urade test.

S obzirom na to da je simulacija Versajske konferencije veoma zainteresovala učenike, na narednom času pisali su novinske članke, ponovo podeljeni u tri grupe, ali ovoga puta kao Francuska, Britanija i Nemačka. Cilj je bio da napišu nekoliko kratkih novinskih članaka posmatrajuci i komentarišući odredbe mira iz ugla francuskog, britanskog ili nemačkog novinara. Najpre su istraživali originalne naslove iz medija ovih zemalja da bi stekli utisak kako su predstavnici te tri zemlje na različite načine doživljavali i tumačili Mirovni ugovor.

Treći deo ovih zanimljivih radionica, na narednom času, bila je simulacija diskusije koja bi se u jednom francuskom kafeu odigrala 29. juna 1919. godine, između grupe Francuza, Nemaca i Engleza, koji bi čitali svoje novine i raspravljali da li je Mirovni ugovor pravedan ili nepravedan. Odštampane vesti koje su učenici pisali na prethodnom času, predstavljale su novine koje su ovi prolaznici u francuskom kafeu čitali, uz sokove od borovnice i jabuke, koji su simbolisali vino i pivo (nacionalna pića ovih zemalja) i nezaobilazne francuske šansone.

GEOGRAFIJA

Postani deo jedne kulture da bi je bolje upoznao!

U okviru časa geografije održana je radionica na kojoj su se učenici, podeljeni u parove, upoznali sa strukturom stanovništva i svetskim religijama. Parovi su istraživali, a zatim svojim drugarima prezentovali sve tajne hrišćanstva, budizma, islama i hinduizma.

Profesor geografije, Ivan Matejić, osmislio je čas tako da se prvi deo sastojao iz istraživačkog rada u kome su parovi čitali i pretraživali mnogobrojne izvore o bibliji, kuranu, tipitaki i šruti.

Nakon toga, učenici su u skladu sa religijom dobili i nova imena. Muhamed i Ajša upoznali su drugare iz razreda sa običajima islama i njegovim istorijatom. Lakšmi je predstavila hinduistička božanstva Šivu – uništitelja i Višnu – stvoritelja. Milodarka i Džil govorile su o sličnostima i razlikama u hrišćanskom svetu, simbolici krsta i raspeća, a Sakjasniha je naučio drugare o životu, delu i filozofiji Sidarte Gautame.

„Religijski susreti” okončani su zajedničkim stavom o tome da smo svi jednaki u svojoj različitosti, prenoseći tako poruku mira, tolerancije i uzajamnog poštovanja. Toliko je bilo zanimljivo, poučno i korisno da je profesor priznao da je i sam naučio mnogo toga novog iz izlaganja učenika, iako se ranije bavio proučavanjem svetskih religija.

Više zanimljivih informacija o tome možete videti ovde.

MATEMATIKA

Prezentacije i online testovi za zanimljivije učenje

Nezaobilazan deo svakog časa matematike u Savremenoj gimnaziji su prezentacije sa dosta primera, kao i korišćenje dodatnih softvera za učenje i vežbanje matematike. Tako su, primera radi, na časovima učenici koristili i online program za crtanje funkcija: https://www.desmos.com/calculator.

U izradi domaćih zadataka učenici koriste različite web alate i naročito aplikaciju Nearpod, gde dobijaju rezultate i mogu da prate šta su pogrešili i na šta treba da obrate pažnju ubuduće.

Čak i kada rade testove i provere znanja, oni to rade online i nastoje da naprave maksimalno ugodnu atmosferu na času, puštanjem ambijentalne muzike i prilagođavanjem svetla, kako bi imali osećaj kao da su kod kuće.
​
Jedan od zadataka koji su učenici imali bio je i da naprave svoj matematički strip i da na taj, zanimljiv i posebno kreativan način, reprodukuju ono što su naučili iz ovog predmeta. Ovakvi časovi matematike u Savremenoj gimnaziji ruše predrasude učenika da je ovaj predmet suvoparan i težak, i pokazuju im da učenje može biti uživanje.

HEMIJA

Učenje kroz eksperimente, igru Asocijacija i predmete iz svakodnevnog života

Učenici Savremene gimnazije su na časovima hemije, odmah na početku školske godine, popunjavali nekoliko upitnika kako bi se što bolje upoznali sa svojom profesorkom Bojanom Jurišić.

Cilj upitnika „Tvoj glas” bio je da se profesorka malo bliže upozna sa pogledom na svet svojih učenika, kao i da vidi kako razmišljaju. Kroz upitnik „Gde smo i gde želimo da idemo?” procenila je sa koliko predznanja iz hemije dolaze i kakav pristup u nastavi treba primeniti. Na kraju su učenici i profesorka napravili međusobni „Ugovor” u kome su se dogovorili o pravima i obavezama obe strane.

Kako bi učenicima već na samom početku pokazala koliko su sve nauke povezane i da u svemu oko nas ima makar malo hemije, profesorka je donela na čas različite predmete koji se svakodnevno koriste, kao što su bakarna narukvica, grafitna olovka, plastična igračka, školjke, senka za oči i slično.

Na taj način, naučili su kako je hemija povezana i sa biologijom, i sa geografijom, filozofijom i drugim naukama, što su detaljnije razradili na času na kome su obrađivali atmosferu i hidrosferu. Na tom času su gledali film o svemiru, a zatim odgovarali na pitanja o tome šta misle od čega je napravljen svemir, kako je uređen, u kakvoj je vezi sa naukom, šta je nauka uopšte i kakva joj je uloga, i sve to dok su slušali instrumental „Bohemian rapsody”.

Eksperimenti u laboratoriji su na časovima hemije u Savremenoj gimnaziji, takođe, veoma čest način usvajanja i obnove gradiva, kao i provere da li ono što su naučili učenici umeju da primene u praksi. Profesorka ističe da su eksperimenti veoma važni, jer na taj način hemija izlazi sa papira i oživljava. To je način približavanja hemije učenicima, ali i prilika da oni shvate da znanje koje stiču u školi nije samo znanje za školu, već za život.

Još jedna u nizu kreativnih aktivnosti na časovima hemije bila je igra Asocijacija sa pojmovima iz hemije, konkretno pojmovima laboratorijskog posuđa. Ideja je bila da se učenici igraju u parovima i jedno drugom u roku od 30 sekundi objasne pojam koji su izvukli. U prvom krugu pojam su mogli da objašnjavaju na sve moguće opisne načine, ali da ne koriste koren reči, u drugom su mogli da kažu samo jednu, ključnu reč, koja bi njihovog partnera asocirala na taj pojam, dok je u trećem krugu to trebalo da urade pantomimom.

Ovo je vrlo dobar način podsticanja kreativnosti, maštovitosti, snalažljivosti i takmičarskog duha kod učenika, ali i razvijanja bliskosti među njima kroz igru, dok se znanje stiče neprimetno.

I uopšte, ovakvim, drugačijim i kreativnim načinom prenošenja znanja ruši se zid između profesora i učenika i gradi odnos poverenja, uvažavanja i bliskosti. Tako su učenici i profesorka još jednom dokazali da učenje može da se dešava i kroz nestereotipan proces igre i mentalnih izazova, umesto klasičnog principa predavanje – učenje napamet – odgovaranje.

BIOLOGIJA

Saradnja i timski rad na delu

Učenici su na časovima biologije imali priliku da sami osmisle čas i vode nastavu, onako kako oni žele da ona izgleda, da rade projekte u grupama, prave modele ćelije i još mnogo toga.

Učenici su se složili da je svakako najinteresantniji čas bio kada su testirali svoju kooperativnost i kreativnost praveći najvišu konstrukciju od špageta, kanapa i selotejpa.

Naime, globalni izazov „The Marshmallow Challenge” ima zadatak da testira spretnost, ideje, kolaboratorske sposobnosti i liderstvo kod učesnika. Rad u laboratoriji zahteva planiranje i saradnju, a ovo je bio odličan način da se dodatno razvije timski duh u učionici Savremene gimnazije.

FIZIKA

Video eksperimenti za interaktivno učenje

Profesorka fizike Tijana Marinković, nastavu neprestano unapređuje, osvežava i čini pristupačnijom primenom različitih video prezentacija, animacija i simulacija raznih fizičkih procesa. Zahvaljujući tome, učenici praktično mogu da vide određeni fizički proces u obliku video eksperimenta, a da pritom parametre koji utiču na taj proces mogu da menjaju direktno dodirom na ekranu iPada.

Učenici često u radu koriste veoma značajan sajt za animacije iz fizike www.phet.colorado.edu, na kome se nalazi velika baza simulacija i animacija iz različitih oblasti iz fizike.

Profesorka podstiče učenike da zajedno vežbaju zadatke tako što nakon svake obrađene lekcije, jedan učenik radi zadatak na interaktivnoj tabli, a ostali prate izradu i učestvuju preko svojih računara.

Kako bi dodatno stimulisala učenike da se posvete fizici, profesorka im, pored obaveznih domaćih zadataka, zadaje i takozvane volonterske zadatke, koji su nešto teži i donose 5 iz fizike.

Ovakva nastava fizike motiviše učenike da se dodatno trude i razbija njihove eventualne predrasude da je fizika teška, približava im je i čini je zanimljivijom.

SOCIOLOGIJA

Stvarno drugačiji pristup učenju o porodici

Jedna od tema koja se obrađivala na času sociologije ticala se porodice i njene uloge u društvu. Kao uvod u diskusiju poslužila su mišljenja koja su o porodici izrazili sociolozi Talkot Parsons i En Okli, ali i ljudi iz javnog života kao što su Margaret Tačer ili princeza Dajana.

Ova rasprava dala je učenicima „vetar u leđa” da i oni sami pokušaju da formulišu svoju definiciju porodice na osnovu ličnih iskustava i opservacija, koristeći neke od ključnih pojmova koji se dovode u vezu sa porodicom, kao što su monogamija, brak, deca, podrška ili ljubav. Ovo su neka od njihovih rešenja:

• Porodica je zajednica ljudi koje vezuje biologija ili ljubav. (Darija Vuković, Year 12)
• Porodica je zajednica ljudi koje obično vezuje krvno srodstvo i koji grade zajedničku budućnost. Oni žive pod istim krovom i ujedno dele različite interese. Oni se vole i pružaju podršku jedni drugima. (Anita Spasojević, Year 12)
• Porodica se obično definiše kao zajednica ljudi koji su na neki način povezani. Ta veza može biti krvna ili prosto veza zasnovana na uzajamnoj zavisnosti: ekonomskoj, praktičnoj, emotivnoj. Iako postoje razni tipovi porodica, iako sociolozi vode polemiku o prirodi tih tipova i njihovoj svrsi, činjenica je da je porodica zajednica ljudi koji dele zajedničke interese. (Nikola Kuzmanović, Year 12)

Zatim je profesor sociologije, Željko Jovanović, postavio učenicima pitanje u skladu sa okolnostima koje nam nameće savremen način života: da li je nuklearna porodica (muž, žena i njihova deca) univerzalni (dominanti) tip porodice u svim društvima, kako tvrdi Džordž P. Murdok, ili nas naše iskustvo navodi na drugačije zaključke? Nakon kraće rasprave, u kojoj su učenici izražavali slaganje ili protivljenje sa datom idejom, poslušali smo intervjue sa četiri osobe iz Velike Britanije čije se porodično uređenje ne uklapa u koncept nuklearne porodice (samohrani roditelj, proširena porodica, istopolna veza).

Rasprava je proširena na kulture van evropskog tla i učenici su saznali kako se pojam porodice shvata među članovima plemena Ik u Ugandi, kod Аfro-karipskih porodica, šta je to kibuc komuna u Izraelu i slično.

Nakon rasprave o porodici, njenim različitim formama i odlikama, učenici su dobili zadatak da istraže i pronađu zanimljive primere porodica i porodičnih situacija koje odudaraju od Murdokovog (i zapadnoevropskog) koncepta nuklearne porodice kao dominantnog univerzalnog tipa.

LIKOVNO

Virtuelna tura praistorijskom pećinom

Profesorka likovne kulture Ana Manojlović, osmislila je čas likovnog na kome je koristila virtualnu turu po pećini Lasko i pravila sa učenicima skulpture od gline po ugledu na umetnost ljudi koji su u doba neolita živeli na arheološkom lokalitetu Vinča.

Najpre su na času, vođeni pričom profesorke, zatvorenih očiju, zamišljali kako baš oni, šetajući šumama jugozapadne Francuske, pronalaze jednu od najpoznatijih pećina, u kojoj se nalaze neki od najlepših primera pećinskog slikarstva. Kada su otvorili oči, pred njima je bila virtualna prezentacija pećine Lasko, koja je danas zbog čuvanja ovih vrednih dela zatvorena za javnost. Učenici su mogli virtualno da obiđu celu pećinu i pogledaju crteže životinja na njenim zidovima, baš kao da se nalaze u njoj.

Kasnije su i sami mogli da se oprobaju u pravljenju skulptura, totema i amajlija od gline, inspirisani praistorijskom umetnošću. Kroz stvaralački proces, učenici su otkrivali svoje mogućnosti, razvijali maštu, povezivali znanje iz različitih oblasti, a rezultat na kraju nije izostao. Sve to upotpunjeno je posetom arheološkom nalazištu u Vinči, gde su se direktno susreli sa jednom od najstarijih kultura sa ovih prostora.

FIZIČKO

Još više zabave: mačevanje i kuglanje na časovima

Učenici Savremene gimnazije su i na časovima fizičkog izašli iz okvira standardnog plana i poznatih aktivnosti i upoznali se sa novim sportovima koji nisu toliko zastupljeni u školama. Profesor Stefan Radojičić im je priredio pravu sportsku poslasticu i idealnu priliku da se oprobaju u nekim novim sportovima, jer su van škole retko u prilici da odvoje vreme za njih.

Pored odlazaka u sportski centar Dynamic, gde su se bavili klasičnim timskim sportovima, aerobikom i plivanjem, učenici su se oprobali i u nešto neobičnijim sportovima – mačevanju i kuglanju.

Mačevaoci iz Crvene Zvezde su učenicima Savremene gimnazije demonstrirali tehnike mačevanja, a zatim su učenici imali prilike da obuku opremu, drže mačeve i da u duelu testiraju svoje veštine. I kada je reč o kuglanju, već nakon nekoliko stidljivih pokušaja, učenici su počeli da se zabavljaju i uživaju u rušenju kegli.

LATINSKI

Hari Poter, zombiji i bacanje čini na času

Rukovodeći se željom da u potpunosti osavremeni nastavu latinskog i učini je prihvatljivom uhu i shvatanju savremene omladine, profesorka Natalija Stanković je prijatno iznenadila svoje učenike kada je za okosnicu časa uzela film o Hariju Poteru, kao vezu sa predstojećom žurkom povodom Noći veštica. Za ovu priliku nosila je crnu odoru kako bi dočarala učitelje magije iz istoimenog filma.

Konverzacija o magiji, magijskim rečima i obredima se odvijala na engleskom, a instrukcije za rad učenici su dobijali na latinskom jeziku, uz korišćenje Cezarovog šifrarnika, da bi odgonetnuli koji sve sastojci idu u pojedine magične napitke i smeše. Tako je na najbolji način nađena veza i usklađenost između engleskog, latinskog i srpskog jezika, i takozvanom „mrtvom“ latinskom je udahnuta duša i stavljen je u ravnopravan status, kao jezik prošlosti, sa jezicima sadašnjosti i posebno sa engleskim, kao jezikom budućnosti.

Učenici su podeljeni u četiri kuće (Gryffindor, Ravenclaw, Hufflepuff i Slytherin), a svojim ‘magičnim štapićem’ su, uz pomoć ovih magičnih sastojaka, učili kako da naprave čini uz pomoć kojih će, na primer, sanjati osobu koju vole izgovarajući SOMNIUM AMORIS. Takođe, učenici su se upoznali sa ‘osnovnim činima’, koje su na latinskom jeziku i uz pomoć kojih mogu da se brane ili da napadaju, u zavisnosti od toga u kojoj se situaciji nalaze.

Najkreativniji su bili u borbi sa Monsters of Halloween, kada su se upoznali sa karakteristikama vukodlaka, veštica, mumija, zombija, duhova i sličnih stvorenja, i kada su znanje o činima praktično primenjivali izgovarajući čini koje su ih štitile i uz pomoć kojih su uspevali da pobede čudovište. Tako su, na primer, za mumiju odabrali čini Incendio, jer je ona sva u zavojima i jedini način da bude savladana je da se zapali.
Pozivamo vas da se i vi oprobate u našoj maloj školi magije kroz prezentaciju koja je korišćena na času Crafting potions and spells.

ENGLESKI

Pesme i priče inspirisane „strašnom” muzikom

Posebno zanimljiv bio je čas engleskog posvećen Noći veštica, na kome su učenici pisali pesme i priče inspirisani „strašnom” muzikom. Slušali su muziku zatvorenih očiju i prepustili se poznatim zvucima iz filmova o vampirima, nakon čega su zapisivali asocijacije na te zvuke i u parovima razmenjivali teze na osnovu kojih su pisali pesme i priče.

Profesorka engleskog jezika, Tamara Koranjić, podelila im je i reči kojima mogu da se koriste prilikom pisanja, što je bio još jedan od načina da prošire svoj rečnik na engleskom. Primere pesama i priča koje su učenici napisali na ovom času, možete videti ovde.

Pored toga, oprobali su se i u raščlanjivanju šifrovanih SOS poruka i sastavljanju najčudnovatijeg jelovnika za Noć veštica.

Na ovom času je učenicima data sloboda da izvode zaključke, razmenjuju mišljenja i tako nauče nešto jedni od drugih, za razliku od ex catedra načina predavanja. Kroz ove aktivnosti, učenici su naučili kako da povežu različite stimulanse, poput muzike i slike, kao i kako da manipulišu rečima kako bi dobili efekte slične onima koje imaju muzika ili fotografije.

Na jednom drugom, sasvim (ne)običnom času engleskog, učenici su imali zadatak da sastave svoj profil za internet pričaonicu. Prethodno su odgledali interesantnu prezentaciju sa uputstvima kako da što uspešnije sastave profil, kako da različite teme o kojima pišu organizuju u paragrafe i korisne fraze koje mogu da upotrebljavaju. Ceo doživljaj opuštene atmosfere za rad, kao da su u svojoj sobi, upotpunjen je odgovarajućom muzikom.

SRPSKI

Andrić na lakši način i pisanje moderne „antičke” drame

Andrićevu besedu O priči i pričanju učenici su na času srpskog obrađivali tako što su već na početku časa pričali o okolnostima tj. povodu zbog koga je Ivo Andrić napisao ovaj tekst (dodela Nobelove nagrade), kao i o tome ko je bio Nobel i šta predstavlja nagrada koja nosi njegovo ime.

Profesorka srpskog, Mirjana Vasić Adžić, dala im je zadatak da kod kuće pročitaju tekst, kako bi na času mogli lakše da ga analiziraju. Uz pomoć prezentacije, koja ih je nizom pitanja podstakla da asocijativnim putem, ali i uz pomoć elemenata koji su njima već poznati, (priča o tome ko je bila Šeherezada, zašto je priča moćna i slično), došli su do odgovora.

Za kraj su pričali o samom autoru, nobelovcu Ivi Andriću, ali bez osvrtanja na činjenice koje njima ne znače mnogo, kao što su dela, godine i slično. Bilo je reči o tome šta su za njega govorili savremenici, koje su zaključke izveli na osnovu njegovih reči, ali su i učenici postavljali pitanja profesorki o onome što bi voleli da znaju o Andriću. Najviše su ih zanimale pojedinosti iz njegovog detinjstva.

Kako bi sve što su do tada čuli i naučili dodatno oživelo u njihovoj mašti, gledali su i slušali snimke na kojima se Andrić obraća javnosti nakon dodele Nobelove nagrade. Posebno im se dopalo što su videli kako je izgledala dodela i čuli Andrićev glas.

Takođe su i Antigonu obrađivali tako što su imali zadatak da sve odlike antičke drame o kojima su ranije učili i slušali na časovima primene u pisanju sopstvene antičke drame, koja će biti zasnovana na savremenom mitu. Zadatak nije bio lak, ali su se učenici odlično snašli. To je ujedno bio i najbolji način da zapamte sve što su učili, a pre svega im je predstavljao i odličan mentalni izazov, koji je pokrenuo njihove kreativne kapacitete.

FRANCUSKI

Savladavanje prošlog vremena kroz biografiju Coco Chanel

Na časovima francuskog jezika, učenici su savladavali praktičnu primenu jezika i razvijali kritičko mišljenje kroz razgovor na različite teme iz oblasti kulture, umetnosti, politike, sporta, istorije i slično.

Tako su, na primer, prošlo vreme obrađivali pomoću biografija francuskih i frankofonih ličnosti, kao što su Coco Chanel i Jacques Prevert. Zatim im je, na osnovu modela odrađenog na času, profesorka francuskog Sofija Kotur, dala zadatak da to isto urade samostalno. Kroz ovaj zadatak, postignuto je više ciljeva: učenici su naučili prošlo vreme izbegavši „suvoparnu i dosadnu” gramatiku, naučili su dosta toga iz oblasti francuske kulture i bili su podstaknuti na samostalno-istraživački rad.

Kako bi proverila kako se učenici snalaze u grupi, profesorka ih je podelila u dve grupe i dala im zadatak da urade prezentaciju na temu programa za razmenu studenata. Učenici su savladavali prideve u vezi sa pojmovima kao što su nacionalnost i država, vokabular vezan za Evropsku uniju i emocije prilikom učenja stranog jezika, i to kroz predstavljanje programa za razmenu studenata Erasmus.

NEMAČKI

Uz „Potapanje brodova” – perfekt gelernt

Na jednom od časova na kome su obnavljali perfekat, koji ume da zada poteškoće kada se sa teoretskog nivoa pređe na praktičnu primenu, učenici su osnovne zakonomernosti o građenju i upotrebi perfekta obnovili i usvojili kroz zanimljivu igru pitanja i odgovora.

Takođe, glagole koje su upotrebljavali, označavali su različitim bojama, u zavisnosti od toga da li su pravilni ili ne. Cilj ovih igara bio je da se kod učenika podstakne lakše pamćenje aktiviranjem obe moždane hemisfere, one „kreativne” i one „prirodnjačke”.

Svoja znanja mogli su da provere u grupnom radu kroz popularnu igru Potapanje brodova (Schiffe versenken), gde su učenici istovremeno jedne druge kontrolisali, čime se težište nastave u potpunosti prebacilo sa nastavnika na učeničku aktivnost.

Kako bismo u nastavu uključili i element kulture zemalja sa nemačkog govornog područja, tokom časova su slušali dela nekih od najpoznatijih kompozitora, kao što su Turski marš, Mesečeva sonata i drugi.

BIZNIS

Mali preduzetnici na delu

Na jednom od prvih časova biznisa, učenici Savremene gimnazije savladali su izradu biznis plana i posebno upravljanje finansijama na projektu, tako što su dobili po 5 plastičnih žetona od 500$ kao početni kapital, i zadatak da osmisle biznis plan i da na osnovu njega započnu sopstveni biznis.

Profesorka biznisa, Tatjana Vilček, postavila je pravila igre: može se učestvovati individualno, u paru ili u grupi. Većina učenika opredelila se da se udruži kako bi spojili svoja sredstva, uvećali početni kapital i imali više novca za započinjanje zahtevnijeg biznis projekta, koji su predstavili u svom planu.

Sa druge strane, učenici koji su želeli samostalno da razvijaju svoj poslovni projekat, mogli su da od „banke”, odnosno profesora uzmu kredit, koji bi, zajedno sa mesečnom kamatom, morali da uračunaju u troškove u svom biznis planu.

Vertikalnu i horizontalnu integraciju preduzeća učili su, takođe, kroz igru. Najbolja za razumevanje vertikalne integracije bila je igra „Head, sholders, knees and toes”, nakon koje su imali zadatak da osmisle biznis za svaki od pomenutih delova tela. Za horizontalnu integraciju, sa druge strane, napravili su lanac rukama i vukli se kako bi pokazali koliko jak lanac mora biti kako bi se saradnja održala.

Na jednom od časova biznisa učenici su posetili hotel Constantine the Great i razgovarali sa menadžmentom koji vodi ovaj hotel. Imali su priliku da pitaju sve što ih zanima iz oblasti vođenja biznisa i modernog poslovanja i čuju odgovore nekih od najuspešnijih ljudi iz sfere hotelijerstva.

Zahvaljujući ovim kreativnim vežbama, učenici su stekli osećaj značaja i realnosti projekta koji im je zadat, kreiranja biznis plana i timskog duha. Takođe, mogli su da procene da li se već sada u nekima od njih kriju mali preduzetnici koji će jednoga dana pokrenuti svoje uspešne poslove.

GLOBALNE PERSPEKTIVE

Povezivanje znanja iz različitih oblasti kroz igru

Na času Globalnih perspektiva, na kome su obrađivane metode komunikacije, učenici su se igrali pantomime. Na presavijenim papirićima u kutiji pisali su različiti akronimi koji se često koriste u komunikaciji na internetu, kao što su na primer, brb, omg, lol i drugi.

Dobrovoljci su pantomimom objašnjavali akronime ostalima, a učenik koji bi pogodio, birao bi sledeću reč koju predstavlja, i tako redom do poslednjeg papirića u kutiji. Nakon igre, nastupio je nešto ozbiljniji deo vežbe, kada su učenici objašnjavali u kolikoj meri koriste ove pojmove u svakodnevnoj komunikaciji i zašto su oni dobri za komunikaciju, a zašto nisu.

Još jedna od praktičnih, korisnih i iznad svega, zanimljivih vežbi na predmetu globalne perspektive bila je simulacija razgovora za posao. Profesorka globalnih perspektiva, Tatjana Vilček, bila je kandidat na intervjuu za posao, a učenici su bili njeni potencijalni poslodavci. Na osnovu odgovora koje je davala na njihova pitanja, a posebno njenog govora tela, učenici su diskutovali o tome kakav utisak ostavlja kao budući zaposleni. Nakon toga, zajedno su razmatrali značaj govora tela i neverbalne komunikacije.

Reakcije učenika na svim kreativnim časovima bile su sjajne. Ove vežbe su pokazale da učenici mnogo lakše i brže usvajaju znanja kroz zabavne aktivnosti, što doprinosi i pozitivnijem odnosu prema predmetu i interesovanju za njega. Učenici se kasnije sećaju primera iz igara koje su radili na času i na taj način ih logički povezuju sa definicijama i gradivom.