Kada govorimo o učenju i obrazovanju često se dešava da se dotaknemo priče o širem društvenom kontekstu u kom se obrazovanje odvija, jer nam samo kroz sagledavanje šireg okvira u potpunosti može biti jasno kako obrazovanje treba da bude da bi odgovorilo na potrebe doba u kom živimo. U vezi sa time, pre nego što pređemo na temu ovog teksta, napravićemo kraći uvod u cilju rasvetljavanja šireg društvenog konteksta, koji oblikuje naš način funkcionisanja i našu potrebu za učenjem i obrazovanjem.

Dakle, pod širim društvenim okruženjem, u kontekstu ovog teksta, prevashodno mislimo na trend čestih i brzih promena koje se dešavaju na svim poljima života i rada. U svetlu tih svedruštvenih promena razvoj savremenog modela života i poslovanja zahteva čoveka spremnog da odgovori na različite izazove, čoveka koji je otvoren ka promenama i razvoju svojih kapaciteta. Prema navedenom, a iz perspektive učenja i obrazovanja, možemo reći da je društvu današnjice potreban čovek koji će tokom svog obrazovanja steći određene stavove, navike i veštine koje će mu pomoći da se prilagođava stalnim promenama.

U skladu sa pomenutim karakteristikama modernog doba, kontinuirano i celoživotno učenje prepoznaje se kao jedan od ključnih instrumenata, koji omogućava da se na savremene izazove adekvatno odgovori. Odnos između celoživotnog učenja i stalnih promena i inovacija savremenog društva je složen, uzročno-posledični odnos. Naime, koliko čovek doprinosi razvoju određene oblasti, obogaćujući je sopstvenim znanjima, toliko ta oblast utiče na razvoj čoveka posredstvom globalnog znanja i unapređenja obrazovanja.

Imajući u vidu ovakvu postavku situacije, postaje jasno zašto se sve više pažnje posvećuje savremenim sistemima obrazovanja, tj. sistemima koji umesto prenošenja znanja za cilj imaju stvaranje i korišćenje znanja. U prilog potrebi za unapređenjem obrazovanja govori i činjenica da se poslednjih godina širom sveta sprovode reforme obrazovnih sistema kako bi se mladi adekvatno pripremili za uslove savremenog života i rada. Uspešnost obrazovnih reformi i unapređenje kvaliteta obrazovanja zavise od različitih faktora, ali se svakako kao najvažniji element izdvaja nastavnik i njegov profesionalni rad.

Nastavnik kao kreator obrazovne situacije i voditelj procesa učenja najdirektnije utiče na ishode učenja, ali i na kreiranje određenog odnosa prema učenju i obrazovanju kod svojih učenika. Od ličnosti nastavnika, njegove stručnosti i spremnosti da razume, prihvati i implementira načela modernog obrazovanja, zavisiće obrazovna praksa i pristup koji sprovodi, a samim tim i uspeh svakog pojedinog učenika. Na koji način nastavnici pristupaju procesu učenja, kako osmišljavaju nastavu, da li se rukovode principima prenošenja ili stvaranja znanja, da li primenjuju pristupe koji angažuju i motivišu učenika itd., pitanja su koja direktno utiču na ishode nastave i razvoj kompetencija kod svih učesnika obrazovnog procesa.

Međutim, ako nastavnika posmatramo kao ključni parametar kvalitetnog obrazovanja, onda je od izuzetne važnosti pitanje njegove pripremljenosti za nastavnički poziv, ali i još važnije – pitanje njegovog profesionalnog razvoja. Pitanje profesionalnog razvoja približilo nas je temi i cilju ovog teksta kojim želimo da rasvetlimo važne elemente profesionalnog razvoja nastavnika, a koji se odnose na to: šta profesionalni razvoj obuhvata, šta ga čini uspešnim i zbog čega je važan za svakodnevnu nastavnu praksu.

Šta obuhvata profesionalni razvoj nastavnika?

►  Pravilnik o stručnom usavršavanju nastavnika Republike Srbije profesionalni razvoj određuje na sledeći način:
Profesionalni razvoj je složen proces koji podrazumeva stalno razvijanje kompetencija nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika radi kvalitetnijeg obavljanja posla i unapređivanja razvoja dece, učenika i polaznika, odnosno nivoa njihovih postignuća.

Sastavni i obavezni deo profesionalnog razvoja je stručno usavršavanje koje podrazumeva sticanje novih i usavršavanje postojećih kompetencija važnih za unapređivanje vaspitno-obrazovnog, obrazovno-vaspitnog, vaspitnog, stručnog rada i nege dece.

Pored toga, sastavni deo profesionalnog razvoja jeste i razvoj karijere napredovanjem u određeno zvanje.

► Po širini određenja, prethodnom određenju je slično ono koje se nalazi u Vodiču za uvođenje u posao nastavnika razredne nastave (2005). Naime, tu se navodi da profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju podrazumeva stalno građenje kvalitetnog odnosa i prema sebi i prema sredini i nije ograničen na određenu situaciju ili samo na jedan deo prakse. Na ovakav način nastavnici se upućuju na stalna preispitivanja o naučenom i realizovanom, odnosno na kontinuirano samovrednovanje sopstvenog rada (prema Pešikan, 2010).

► Malo uže određenje profesionalnog razvoja, koje daje uvid u konkretne aktivnosti profesionalnog razvoja, nalazimo kod Alibabićeve (Alibabić, 2005. prema Pešikan et al 2010.), koja pod profesionalnim razvojem podrazumeva usavršavanje profesionalnih kompetencija nakon ulaska u proces rada. U tom smislu, profesionalni razvoj nastavnika obuhvata stručno usavršavanje kroz neformalne oblike – in-servis obrazovanje (INSET), formalne oblike – master studije, specijalističke i doktorske studije, i kroz nastavničko iskustvo.

►Slično određenju koje daje Alibabićeva, kod autora Pešikan, Antić, Marinković (2010) se možemo susresti sa pojmom – savremeni koncept kontinuiranog profesionalnog razvoja nastavnika (PRN), koji se odnosi na razvoj osobe unutar njene profesionalne uloge i uključuje formalno i neformalno iskustvo. Prema rečima Ane Pešikan, to je širi pojam od pojma razvoj karijere ili usavršavanje nastavnika i odnosi se na dugoročan proces koji uključuje razne mogućnosti i iskustva koja su sistematski planirana da bi pospešila profesionalni rast i razvoj nastavnika. Ključne odrednice ovog pojma su: kontinuiran, sistematski planiran i doživotan proces, smešten u samu školu i kroz saradnju sa ostalim partnerima, usmeren na popravljanje kvaliteta rada u školi (posebno učeničkog postignuća) i položaja nastavničke profesije u društvu.

Na osnovu predstavljenih određenja profesionalnog razvoja nastavnika možemo identifikovati neke od ključnikh karakteristika ovog procesa:

① Profesionalni razvoj nastavnika je složen, dugoročni, doživotni proces usmeren na unapređenje kvaliteta nastave i položaja nastavničke profesije u društvu.
② Profesionalni razvoj nastavnika odnosi se na kontinuirano usavršavanje postojećih i sticanje novih znanja, veština, stavova i perspektiva, koji doprinose kvalitetnijem obavljanju posla, unapređenju kvaliteta učenja i postignuća učenika, ali i razvoju profesionalne uloge nastavnika.
③ Profesionalni razvoj nastavnika usmeren je na razvoj osobe unutar njenje profesionalne uloge i uključuje kako formalno iskustvo (seminari, radionice, profesionalni skupovi, rad sa mentorom itd.), tako i neformalno iskustvo (čitanje stručnih časopisa, profesionalnih publikacija, gledanje televizijskih emisija koje se odnose na pojedinu naučnu oblast i sl.), ali i samoevaluaciju, samorefleksiju nastavničkog iskustva.

Zašto je važan profesionalni razvoj?

O značaju profesionalnog razvoja nastavnika možemo govoriti na nekoliko nivoa.

★ Razvoj profesionalne uloge nastavnicima pruža kontinuirano sticanje, unapređenje i produbljivanje znanja, veština i sposobnosti koje su od velike važnosti za unapređenje kvaliteta rada i uspeh učenika.

U prilog neophodnosti kontinuiranog profesionalnog razvoja govore i sledeći podaci:

Čak se i iskusni nastavnici suočavaju sa velikim izazovima svake godine, uključujući nove metode, napredak tehnologije, promene u sadržaju, zakonima i procedurama, kao i obrazovnim potrebama učenika. Nastavnici koji ne ulažu u svoj profsionalni razvoj ne unapređuju svoje veštine, što se dalje odražava na neefikasnost postignuća učenika.

 ★ Razvoj profesionalne uloge pruža mogućnost unapređenja saradnje sa roditeljima, kolektivom i upravom obrazovne ustanove.

★ Razvoj nastavnika omogućava pripremu za prihvatanje i primenu sistemskih promena u smislu unapređenja aktivnog učešća, motivacije i inicijative u sprovođenju reformi i promena u svojoj sredini.

★ Važnost profesionalnog razvoja ogleda se i u unapređenju i jačanju profesionalne uloge nastavnika i načina koji nastavnik vidi sebe i svoju profesionalnu ulogu.

★ Jedna od ključnih prednosti profesionalnog razvoja nastavnika o kojoj svedoče i brojna istraživanja je da razvoj nastavnika doprinosi unapređenju učeničkog postignuća.

Koji su najvažniji faktori uspešnog profesionalnog razvoja nastavnika?

Ukoliko je cilj obrazovnih reformi da unaprede postignuće učenika kroz promene u nastavnoj praksi i ako te promene mogu nastati kroz kvalitetan profesionalni razvoj, moramo se zapitati – koje su karakteristike kvalitetnog profesionalnog razvoja?

►Podrška okruženja. Kontekst profesionalnog razvoja može uspeti samo u okruženju koje ga podržava. Najvažniji deo te podrške mora doći od uprave – na nivou obrazovne politike, ali i na nivou obrazovne institucije. Rezultat svakog profesionalnog razvoja umnogome će zavisiti od toga da li ga uprava i administracija podržavaju i odobravaju.

Posebno važnom se smatra uloga lidera obrazovne institucije. Prema nekim autorima najznačajnija uloga u profesionalnom razvoju nastavnika pripada upravo liderima, menadžerima škola, koji bi trebalo da budu svesni prednosti profesionalnog usavršavanja i da koriste dostupno znanje, kako bi podržali i kreirali kulturu profesionalnog učenja na nivou obrazovne ustanove.

► Još jedan važan faktor uspešnog profesionalnog razvoja jeste svest o neophodnosti promene i razvoja. Pre nego što se promena dogodi, mora postojati osećaj potrebe za promenom kako na nivou pojedinca, tako i na nivou uže i šire zajednice. Što je potreba za promenom jača, to je izvesnije da će do nje doći. Nastavnici kao inicijatori i kreatori promena u obrazovnoj praksi i sami moraju biti primer promene koju žele da vide u svojim učenicima i u celom obrazovnom sistemu. Dakle, tek kada uvide neophodnost unapređenja i kada sami počnu da žive i rade u skladu sa principima modernog obrazovnog pristupa, biće u stanju da razvijaju, menjaju i unapređuju proces učenja kojim rukovode.

► Aktivnosti profesionalnog razvoja. Efikasan i efektivan profesionalni razvoj uključuje treninge, razmenu iskustava, praktični rad, povratnu informaciju, praćenje i evaluaciju aktivnosti. Uspešni programi profesionalnog razvoja uključuju aktivnosti slične aktivnostima koje će nastavnici koristiti u svojoj radnoj praksi sa učenicima. Prema nekim autorima nova perspektiva profesionalnog razvoja nastavnika ima nekoliko karakteristika:
○ Bazira se na konstruktivizmu – nastavnici su aktivni učenici, koji su uključeni u konkretne zadatke, posmatranje i refleksiju.
○ Nastavnik se percipira kao refleksivni učesnik – neko ko u profesiju ulazi sa određenim iskustvom i neko ko će steći novo znanje i iskustvo koje se bazira na već postojećem.
○ Profesionalni razvoj se shvata kao proces saradnje – sve se više razvija shvatanje o školama kao organizacijama koje uče, u kojima je razmena znanja i iskustva na višem, sistematičnijem nivou.

► Značaj povratne informacije za razvoj nastavnika. Povratne informacije o radu, postignuću i napretku predstavljaju veoma važan faktor razvoja svakog pojedinca. Svima su nam potrebne opservacije drugih na naše ponašanje, jer je to jedan od ključnih načina da napredujemo i sagledamo svoje postupke iz drugog ugla. Međutim, kada govorimo o nastavnicima, često se dešava da oni ne dobijaju feedback o svom radu kako na sistemskom, tako ni na nivou ustanove u kojoj rade.

U narednom video-materijalu možete čuti inspirativni govor Bila Gejtsa o značaju povratne informacije za razvoj nastavnika, a time i za razvoj čitavog obrazovnog sistema i njegovih ishoda.

Izvor: www.ted.com 

Za kraj predstavićemo 10 principa uspešnog profesionalnog razvoja nastavnika, koji u određenoj meri sumiraju našu prethodnu priču.

Deset principa uspešnog profesionalnog razvoja nastavnika koji su povezani sa unapređenjem škole u celini (Craft, 2000):

1. Pojedinci teško mogu napredovati u statičnoj školi.
2. Škole se ne mogu menjati bez promene onoga što rade nastavnici.
3. Ako nastavnici profesionalno napreduju samo individualno, onda verovatno neće biti u stanju da promene svoju školu.
4. Ponekad, kad se škole menjaju, nastavnici se ne menjaju zajedno s njima.
5. Organizacija koja uči sastoji se od pojedinaca koji uporedo sa izvršavanjem svojih osnovnih dužnosti imaju mogućnost da uče.
6. Profesionalni razvoj nastavnika je kontinuiran proces koji počinje prvim, a završava se zadnjim danom njihove profesionalne prakse. To je učenje tokom čitavog života.
7. Usvajanje novih informacija i uspešno sučeljavanje s novim situacijama od centralnog je značaja za učenje tokom čitavog života.
8. Promene su proces, a ne događaj.
9. Svaki pojedinac je nosilac promena.
10. Teorije promena i teorije obrazovanja potrebne su jedne drugima.

Korišćeni izvori:

• Pešikan, A., Antić, S., Marinković S. (2010): Analiza koncepcije stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji: proklamovani i skriveni nivo (I deo) http://www.sanu.ac.rs/odbor-obrazovanje/Prilozi/PesikanEtAl.pdf
• Villegas-Reimers, E. (2003): Teacher professional development: an international review of literature, UNESCO: International Institute for Educational Planning, http://unesdoc.unesco.org/images/0013/001330/133010e.pdf
• Vega, V. (2013): Teacher Development Research Review: Annotated Bibliography, Edutopia.org http://www.edutopia.org/teacher-development-research-annotated-bibliography#darling1
• Vega, V. (2013): Teacher Development and Leadership Research Review, Edutopia.org http://www.edutopia.org/teacher-development-research
• OECD (2009): The professional development of teachers, http://www.oecd.org/berlin/43541636.pdf