Izvor: RTS online
Objavljeno: jun 2017.

O problemima savremenog školskog sistema i ciljevima koje je potrebno ostvariti na putu ka kvalitetnijem obrazovanju, govori prof. dr Valentin Kuleto, predsednik međunarodne kompanije „Link groupˮ koja se godinama uspešno bavi obrazovanjem i obrazovnim tehnologijama. U grupaciju škola LINK Educational Alliance ubrajaju se: Visoka škola za informacione tehnologije ITS, Srednja škola za informacione tehnologije ITHS, Savremena gimnazija, Akademija lepih umetnosti i multimedija, ITAcademy, BusinessAcademy i InternetAcademy.

S obzirom na to da ste više od dvadeset godina u menadžmentu obrazovanja, kakvo je Vaše mišljenje o obrazovanju danas?

Globalno gledano, obrazovanje je u velikoj krizi, posebno u onim zemljama koje uz ograničene resurse i slabo razvijene privrede tragaju za svojom pozicijom.

Za razliku od većine drugih delatnosti, obrazovanje ne odgovara trenutku razvoja društva u kome se nalazimo. Ključni problem je u tome što se obrazovne ustanove ne ponašaju kao većina poslovnih sistema.

Kada govorimo o samom nastavnom procesu, u čemu je, po Vašem mišljenju, suštinski problem obrazovnog sistema?

Jedan od osnovnih nedostataka sistema i uzroka postojećih problema jeste to što su obrazovne ustanove izgubile osećaj za svoju poziciju u kontekstu i razumevanje suštine svoje uloge ‒ pripremanja onih koji treba da pomognu svetu da postane bolje mesto, a to su mladi, za uspešan nastavak života i karijeru.

Obrazovno iskustvo mora biti prioritet obrazovnih ustanova. Kada kažem „obrazovno iskustvo”, mislim na sve sadržaje, odnose i komunikacije, programe, pravila, procedure i sisteme sa kojim se u procesu školovanja susreću svi učesnici obrazovnog procesa: deca, roditelji, studenti, ali i nastavnici i uprava.

Da bi došlo do unapređenja, svako bi morao da se, sa svoje strane, nesebično potrudi, ali i da se odrekne sitnih dnevnih interesa.

Gde se kriju rešenja, na koji način je moguće rešiti aktuelne probleme i unaprediti obrazovanje?

Ako bismo kao prioritet postavili budućnost naše dece i, posledično, čitavog društva, a sistem organizovali oko tog cilja, onda bismo mogli očekivati da stvari počnu da se uređuju.

Dakle ‒ jasno definisani ciljevi delatnosti obrazovanja na nivou društva, neprekidno preispitivani, pretočeni u obrazovne programe, sa jasnim ishodima takvog obrazovanja, uz obrazovno iskustvo obogaćeno različitim obrazovnim servisima, iskren trud svih učesnika u obrazovnom procesu, uz podršku roditelja. Potrebno je da škole uspostave integritet i autoritet, kako bi donosile odluke u interesu svih, da stalno usavršavaju nastavnike, ali i sve obrazovne procese. Zatim, uključivanje tehnologije za povećanje efikasnosti sistema, približavanje novoj generaciji učenika, za kreativnost u nastavi ‒ sve nas to vodi u drugačiju, bolju budućnost.

Koliko je konstantno ulaganje značajno za individualni prosperitet, ali i prosperitet celog društva?

Vreme u kome obrazovanje prestaje završetkom formalne škole, pri čemu je osnovni motiv diploma, deo je prošlosti. Danas, ako stanete sa učenjem, sigurno je da ste „pali” istog trenutka. Mladi današnjice sve više to osećaju, ali se samo deo njih i ponaša u skladu sa tim.

Ako uzmemo u obzir da pre desetak godina 80% najtraženijih poslova današnjice nije ni postojalo, mi kao obrazovni sistem imamo obavezu da mladim ljudima prenesemo ona znanja koja su im neophodna, i to čak za one poslove koji danas još ne postoje. Ovde dolazimo do koncepta celoživotnog učenja (lifelong learning), koji nam, ako ga dosledno primenjujemo, omogućava da neprekidno idemo u korak sa vremenom i onda možemo da očekujemo da će uspeh doći kao posledica takvog pristupa.

Šta biste poručili za kraj?

Mislim da smo na dobrom početku kad je reč o savremenom obrazovanju. Treba uvek da imamo na umu da smo mala zemlja i da nas jedino kreativnost i jedinstvo mogu uzdignuti iznad onih koji imaju neograničene resurse. Kvalitetno obrazovanje je najstabilniji put koji vodi ostvarivanju ličnih ciljeva, a kroz zbir svih tih ciljeva – i ostvarivanju ciljeva celokupnog društva. Verujem da su nam šanse ogromne i da nema razloga da čekamo. Sve je do nas.