Evropski obrazovni samit 2020: Digitalno i blended učenje deo nove realnosti, a konstantno usavršavanje preduslov konkurentnosti

Na trećem Evropskom obrazovnom samitu, koji je održan onlajn 10. decembra 2020. godine u organizaciji Evropske komisije, a na kome je učestvovao i Science on Stage, doneti su značajni zaključci o tome kako prevladati izazove koje je pred obrazovanje postavila pandemija virusa COVID-19.

Poseban značaj događaju daje prisustvo 17 ministara obrazovanja država članica, uključujući i Ursulu fon der Lajen (Ursula von der Leyen), aktuelnu predsednicu Evropske komisije, njenog zamenika Margaritisa Šinasa (Margaritis Schinas), kao i brojne druge visoke evropske funkcionere i državne zvaničnike koji se bave temama u vezi sa obrazovanjem.

Stvaranje Zone evropskog obrazovanja

Predsednica Evropske komisije posebno je istakla osnivanje Zone evropskog obrazovanja (European Education Area – EEA), čiji je cilj unapređenje pristupa kvalitetnom obrazovanju, stvaranje mogućnosti za mobilnost učenika omogućavanjem kretanja između obrazovnih sistema različitih država i razvoj kulture celoživotnog učenja („lifelong learning”). Osnivanje Zone evropskog obrazovanja, kao i njen uspeh, počivaju na posvećenosti i zajedničkoj viziji zemalja članica.

Komisija predlaže da se dalji napori usmereni na unapređenje EEA strukturiraju u pravcu razvoja šest dimenzija koje treba da unaprede jednakost, rezultate i rezilijentnost evropskog obrazovanja. Glavne dimenzije su prikazane na ilustraciji:

Prvi međunarodni događaj tokom pandemije

Događaj ima izuzetnu važnost i zbog činjenice da je to prvi samit koji je održan tokom pandemije virusa COVID-19, kao i da se na njemu raspravljalo o promenama i posledicama koje je pandemija ostavila na savremeno obrazovanje, ali i o razvoju i implementaciji strategija i akcionih planova za njihovo prevazilaženje.

Posebna pažnja posvećena je i evropskom fondu koji je osnovan kako bi se pružila podrška državama u borbi sa posledicama krize koja i dalje traje. Pored toga, kao veoma važna tema predstavljena je digitalna transformacija obrazovnih sistema na nivou Evropske unije kako bi se oni unapredili, stvarajući sisteme koji su digitalniji, zeleniji i rezilijentniji na promene. Bilo je reči i o primeni trenutnih obrazovnih politika, rezultatima koji su postignuti njihovom primenom, a raspravljalo se i o predlozima budućih politika koje bi trebalo da pruže dalju podršku ostvarivanju zacrtanih ciljeva.

Digitalna tranzicija – nova realnost obrazovnog sektora

Uvodne diskusije samita bile su u vezi sa korenitim promenama i izazovima sa kojima se sektor obrazovanja suočio, odgovorima država, ali i teškoćama koje su bile ili su i dalje prisutne u tranziciji sa „on-site” na digitalne načine učenja. Kao glavni problemi navedeni su infrastrukturni problemi, odnosno nedostatak adekvatne opreme i nemogućnost konekcije sa internetom (uglavnom kod marginalizovanih grupa i u školama u ruralnim područjima), ali i problemi manjka žive interakcije među decom i nedostatak socio-emotivnih faktora koji doprinose procesima učenja.

Fokus se zatim prebacio na dizajniranje održivih digitalnih sistema obrazovanja i uspešnu digitalnu tranziciju u različitim digitalnim sistemima u obrazovanju, na konkretne planove razvoja održivih digitalnih sistema i ostvarivanje što je moguće lakše promene u nastavi u okvirima „nove realnosti”.

Šta je blended učenje i da li je primenjivo?

O temi digitalne tranzicije diskutovalo se i na posebnom panelu posvećenom „blended learningu”, odnosno specifičnoj kombinaciji digitalnog, virtuelnog i „on-site” učenja. Cilj ove vrste edukacije je postizanje što boljih rezultata učenja, ali i prilagođavanje na novu realnost u kojoj kombinacija različitih stilova učenja možda može biti jedini način za ostvarivanje kontinuiteta procesa učenja.

Ipak, cela ideja razvoja evropskog pristupa ovom načinu učenja je u povoju i predstoji ozbiljan rad kako bi se razvila strategija na nivou EU i otpočela njena implementacija.

Konstantan razvoj i unapređenje veština – preduslov konkurentne privrede

U kontekstu obnove obrazovnih sistema, pomenuta je i Osnabrička deklaracija, kao metod za razvijanje usmerenog obrazovanja i sprovođenje adekvatne tranzicije prema digitalnoj i zelenoj ekonomiji. Ova deklaracija je u potpunosti usklađena sa Evropskom agendom veština (European Skills Agenda), petogodišnjim planom kojim se razvoj veština građana usklađuje sa realnim kadrovskim potrebama koje postoje u privredi.

Realizacija ciljeva navedene deklaracije trebalo bi ne samo da omogući obnovu od posledica pandemije virusa COVID-19 po privredu već i prevazilaženje demografskih promena, promena uslovljenih digitalnim inovacijama, rastućom tražnjom za STEM veštinama i da podržava novi pristup o konstantnom unapređenju veština („upskill and reskill”) tokom celog života.

Srbija, kao zemlja kandidat, može da učestvuje u ovom programu sa ostalim zemljama članicama Evropske unije.

Institucije neformalnog obrazovanja osnova razvoja veština ključnih za zaposlenje

O još jednoj interesantnoj temi se raspravljalo tokom panela „Evropski univerziteti – krčenje puta za transformaciju visokog obrazovanja posle COVID-19”. Naime, Marija Gabrijel (Mariya Gabriel), evropski komesar za inovacije, istraživanje, kulturu, obrazovanje i omladinu, diskutovala je o primeni novog koncepta digitalnih diploma, koje bi trebalo da omoguće razbijanje određenog kredencijala, tj. diplome, na manje celine i stvaranje novog kredencijala sastavljenog od većeg broja različitih elemenata, na bazi preferencija studenata.

O konceptu digitalne diplome diskutovalo se na nivou ideje, uz komentare da je pred članicama veliki rad kako bi se ovaj koncept makar malo približio realnosti.

U okviru diskusije pomenuti su i mikrokredencijali, kao metod koji bi trebalo da omogući masovno dodatno obrazovanje građana, ali i unapređenje postojećih i razvoj novih veština, što je povezano sa konceptom kojim se afirmiše celoživotno učenje.

Evropski digitalni obrazovni akcioni plan (2021–2027) afirmiše razvijanje evropskog pristupa mikrokredencijalima (European approach) kao efikasnog metoda za pružanje visokokvalitetnog obrazovanja. Mikrokredencijali se pominju i u navedenoj Evropskoj agendi veština kao jedna od ukupno 12 aktivnosti kojima se podržavaju kvalitet, transparentnost i korišćenje ovog metoda širom Evropske unije.

Smanjiće se značaj univerziteta i tradicionalne diplome?

Tokom ovog panela učesnici su se dotakli teme budućnosti univerziteta i smanjenja njihovog uticaja, s obzirom na to da oni danas ne predstavljaju glavni izvor veština kojima se omogućuje zaposlenje.

Učesnici su se složili da uticaj univerziteta u budućnosti neće nestati, ali će biti znatno manji.

Univerziteti budućnosti biće mesta na kojima će se razvijati nova znanja, okupljaće naučno osoblje, funkcionisaće kao istraživačko-razvojni centri, dok će neformalno obrazovanje preuzimati funkciju za sticanje veština ključnih za zapošljavanje.

Naša država još uvek nema razvijenu strategiju u vezi sa mikrokredencijalima, iako ovaj koncept ima nesumnjivo visok značaj za afirmaciju neformalnog obrazovanja, koje je sjajna poluga za razvijanje postojećih, ali i novih veština i unapređenje konkurentnosti privrede zasnovane na znanju.

Mobilnost koja pokreće performanse

Sa posebnom pažnjom pristupilo se i budućim Erasmus projektima, a posebno programima mobilnosti i razmene nastavnog osoblja kroz novi projekat Erasmus + Teaching Mobility: for Academic Staff, čiji je cilj unapređenje performansi nastavnika, ali koji takođe ima ogroman značaj za unapređenje obrazovnih sistema.

Učesnici panela komentarisali su kako učešće profesora u programima razmene ima nemerljiv značaj ne samo na rast performansi predavača već i na unapređenje njihovog statusa i ličnog osećaja vrednosti, što je posebno važno s obzirom na to da, prema jednom od istraživanja, svega 25% ispitanika smatra svoju profesiju onom koja stvara značajan doprinos u razvoju njihove zajednice/društva.

Novi pristup obrazovanju već postoji u ustanovama LINKgroupa

Na samitu u okviru panela „Kako se suočiti sa obrazovnim izazovom COVID-19 i savladati digitalnu tranziciju u obrazovanju” izlagala je i Stefani Šlunk (Stefanie Schlunk), predsednica Science on Stage, koji u Srbiji predstavljaju obrazovne institucije LINKgroupa – Institut za moderno obrazovanje i Savremena osnovna škola i gimnazija. Stefani je tom prilikom iznela povratne informacije koje je dobila od nastavnika iz svih zemalja u kojima postoji SonS. Zaključci do kojih se došlo nesumnjivo su značajni ne samo za edukativne ustanove u sastavu LINKgroupa već i za obrazovanje u celoj Srbiji.

Naime, ovaj samit je nedvosmisleno pokazao da će se u budućnosti obrazovanje sve više razvijati kroz usmerene vidove obrazovanja (neformalne i informalne oblike), za razliku od dosadašnjih metoda, gde je primat bio na univerzitetskim oblicima. Istovremeno, i sami kredencijali će dobijati nove forme. Sadašnje, tradicionalne diplome zamenjivaće mikrokredencijali, dok će pojava digitalnih diploma unositi dodatne promene u budućnosti.

LINKgroup je doneo revoluciju u obrazovanju u našoj zemlji uvođenjem digitalizacije i blended učenja mnogo ranije u ovaj proces, te će primena brojnih zaključaka sa samita za naše institucije biti daleko jednostavnija. Zahvaljujući tome, učenje i usavršavanje neće trpeti bez obzira na uslove, već naprotiv. Zapravo, novi pristup učenju koji je predložen u velikoj meri se već primenjuje u našim obrazovnim ustanovama, te nas smernice sa ovog samita ohrabruju da nastavimo u istom pravcu.