Robotizacija poslovanja koja ne ugrožava čoveka – utopistički ideal ili realna mogućnost
Uloga razvoja nauke, tehnologije i inovacija pre, u toku i posle pandemije
Pogođene ubrzanim promenama sveta, kao što su globalno zagrevanje, migracije, geopolitičke prekompozicije i uzajamna zavisnost, međunarodne institucije uvrstile su razvoj nauke, tehnologije i inovacija u svoje strategije i planove za budućnost kako bi pružile podršku radu naučnika i motivisale državne vlasti da ulažu više finansijskih sredstava u naučnoistraživačke aktivnosti.
Nezaustavljiva tehnološka revolucija, koja uključuje napredak na polju veštačke inteligencije i sintetičke biologije, dodatno produbljuje nesigurnosti s kojim se bore naša planeta i njeni stanovnici, ali im u isto vreme ide i u korist. Ono što nas je sve nateralo da intenzivnije razmišljamo o ovoj temi, od donosioca političkih odluka do običnih građana, jeste aktuelna pandemija virusa COVID-19.
Iako su građani generalno nepoverljivi prema nauci, tokom aktuelne zdravstvene krize uvažavaju savete stručnjaka
Od pojave virusa oči javnosti bile su uprte u naučnike u iščekivanju konkretnih objašnjenja o samom virusu, bolesti, načinu lečenja i vakcini koja bi trebalo da stavi tačku na mukotrpnu situaciju za čitavo čovečanstvo.
Zdravstvena kriza je tako razotkrila poteškoće koje se nalaze pred naukom. To su najpre:
- nedovoljne investicije i
- nepovezanost naučnih ustanova sa vladom, privatnim sektorom i obrazovanjem.
Ipak, ono što svakako najviše zaokuplja pažnju, posebno u toku pandemije i u svetlu vakcinacije, jeste nepoverenje stanovništva prema nauci.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) izradila je izveštaj „OECD Science, Technology and Innovation Outlook 2021”, u kome navodi osnovne trendove koji su zapaženi tokom ovog specifičnog perioda.
Uz osvrt na pandemiju, autori su izdvojili pet glavnih karakteristika odnosa nauke, biznis sektora i društva.
Ko je najviše istraživao i pisao o kovidu?
OECD je primetio jaku mobilizaciju naučnih struktura od samog početka pandemije.
Od januara do novembra 2020. godine objavljeno je više od 75.000 naučnih publikacija o kovidu. Najviše ih je nastalo u Sjedinjenim Američkim Državama. Sledi Kina, a na trećem mestu, prema broju publikovanih studija o trenutnoj pandemiji, nalazi se Ujedinjeno Kraljevstvo.
Saradnja među naučnoistraživačkim krugovima treba da nadilazi državne granice
Oko 75% radova o kovidu je otvoreno za javnost. Nauka se na ovaj način našla u ulozi praktičnog svakodnevnog savetodavca o načinu života i funkcionisanja u toku pandemije. Međutim, ona treba još dosta toga da uradi zarad sopstvene popularizacije i većeg povezivanja sa stanovništvom.
Autori OECD-ovog izveštaja su zapazili da je, kako bi se došlo do valjanih naučnih rešenja i inovacija koji će biti prihvaćeni u javnosti, između ostalog neophodna i internacionalna kolaboracija.
Do avgusta 2020. godine javni i privatni izvori finansiranja izdvojili su oko dve milijarde američkih dolara za međunarodne istraživačke napore. Sredstva su većinski usmerena na razvoj vakcina.
Otprilike četvrtina svih publikacija iz Sjedinjenih Američkih Država i Kine koje se tiču ovog virusa nastala je u koautorstvu sa istraživačima iz drugih zemalja, što je istaklo njihov snažan angažman u međunarodnim okvirima.
Poželjno je da se pozitivni trend timskog rada naučnika iz različitih zemalja nastavi i po okončanju zdravstvene krize.
Za mnoge kvalitetne naučnike nema mesta u akademskim institucijama
Još jedan izazov sa kojim se nauka suočava u poslednje vreme jeste izražena kompetitivnost među naučnicima, što dovodi do toga da za mnoge kvalitetne pojedince ne postoji mesto u akademskim institucijama.
Zemlje OECD-a beleže porast pojedinaca sa doktorskim (PhD) zvanjem za 25% dok je broj poslova za akademske radnike ostao na istom nivou.
S obzirom na to da su određeni naučni rezultati koji su od suštinske važnosti kao odgovor na krizu, poput kreiranja baza podataka ili softvera, pisanja izveštaja o politikama i evidentiranja aktivnosti građanske participacije, potcenjeni, ocenjuje se da su hitno potrebni novi podsticaji i mere za ocenjivanje i nagrađivanje individualnih i kolektivnih doprinosa nauci.
Politički zvaničnici mapirali su tri prioritetne oblasti za buduće delovanje:
- veštačka inteligencija,
- održivi razvoj i
- ekonomija otporna na potrese.
Evropska unija (EU) je prepoznala ove tri stavke kao ključne za period od 2021. do 2027. godine. Adekvatnim, pažljivo osmišljenim planskim aktivnostima podržaće razvoj tehnologije koji je u skladu sa potrebama i sposobnostima čoveka, a koji će istovremeno pratiti principe održivosti i zaštite životne sredine.
Da li je strah da će tehnologija zameniti ljudsku radnu snagu opravdan?
Kritičari razvoja veštačke inteligencije i robotizacije poslovnih procesa pribojavaju se da će nove tehnologije zameniti čoveka i rezultovati porastom nezaposlenosti. Njima suprotstavljeni stoje eksperti koji smatraju da će tehnološki napredak zapravo stvoriti nove delatnosti i radna mesta. Oni svoje stavove temelje na sledećim tezama:
- Ljudi ne treba da strahuju da će ih mašine zameniti zato što poseduju nešto što je nemoguće usaditi u njihovu veštački stvorenu „konkurenciju” – kreativnost.
- Ukoliko sagledamo celokupni naučni razvoj od industrijske revolucije do danas, primetićemo da nova tehnološka otkrića omogućavaju stvaranje novih delatnosti i radnih mesta. Procvat avio-industrije tako je kreirao potrebu za avio-mehaničarima, a nije prouzrokovao gubitak poslova u drumskom saobraćaju, a kamoli ukidanje svih ostalih vidova transporta.
- Uprkos tome što će i dalje postojati potreba za određenim poslovima, interesovanje budućih generacija za odgovarajućom obukom i školovanjem će nestati, pa će brojna zanimanja ostati bez obučenog i školovanog kadra. U ovom slučaju ljude bi mogli da zamene roboti, te je određena vrsta automatizacije čak i preko potrebna.
Uspostavljanje simbiotičkog odnosa između nauke, biznisa i obrazovanja – posao od velikog značaja u kome su najbitniji akteri deca
Povezivanje naučnog sektora sa biznisom i obrazovanjem, i iz perspektive OECD-a i iz perspektive EU, jeste izuzetno značajan zadatak za sve. Neophodnost njihove međusobne sinteze je posebno vidljiva u kriznim vremenima, a cilj joj je izgradnja otpornije ekonomije i podsticanje razvoja inovacija, posebno u trenucima kada opstanak čovečanstva zavisi od otkrića kao što je vakcina.
Efikasna interakcija između istraživanja, obrazovanja i inovatorstva i otvaranje alternativnih karijernih pravaca za akademike mogu da se ostvare kroz mobilnost između akademske zajednice i drugih sektora.
Međutim, nije uvek jasno kako ovu ideju sprovesti u delo na najefikasniji mogući način.
S jedne strane, nosiocima doktorata koji potiču iz akademskih krugova biće potrebna dodatna obuka i veštine kako bi zadovoljili potrebe drugih sektora. S druge strane, ukoliko požele da se vrate, nakon rada izvan naučne zajednice, akademskim istraživanjima, naići će na brojne i raznovrsne prepreke.
Postoji rizik da međusektorska mobilnost, posebno u ranoj fazi karijere, predstavlja izlaz pojedinca iz akademske zajednice uz malo mogućnosti povratka. On posledično može trajno da izgubi talenat i svojevremeno razvijenu sposobnost za učešće u naučnim poduhvatima.
Integracija nauke i obrazovnog sektora je važna tema već duže vreme, posebno kada se uzme u obzir starenje i neobnavljanje naučnog kadra. Ona iziskuje da verovanje javnosti u naučnike i naučna rešenja poraste – i među školarcima i među starijim stanovništvom.
Jedno od sredstava koja bi mogla da doprinesu povećanju poverenja javnog mnjenja u nauku jeste i STE(A)M obrazovanje kakvo se praktikuje u školama i drugim edukativnim institucijama i servisima u sastavu LINK edu Alliance.
Popularizacija nauke među decom se takođe posmatra i kao rešenje problema lakog i ubrzanog širenja teorija zavere putem društvenih mreža. Globalne institucije pokušavaju da podstaknu medijsku pismenost i da motivišu građane da vesti i članke koje čitaju analiziraju i da dodatno istraže informacije i podatke do kojih su došli.
Ako najmlađe naviknemo da od malih nogu tragaju za naučnoutemeljenim, proverenim tvrdnjama i rešenjima i da i sami učestvuju u njihovom razvoju, oni će razbiti predrasude prema novim tehnologijama i znaće da ih upotrebe za lični i karijerni razvoj.
