Srbija prvi put obuhvaćena izveštajem Evropske komisije o nastavnicima: Predavači u Evropi nezadovoljni uslovima rada i podsticajima

Mreža Evropske komisije „Eurydice” objavila je izveštaj o nastavnicima u Evropi koji se fokusira na niže srednje obrazovanje (lower secondary education), ilustrujući kako nacionalne politike i propisi doprinose ponašanju predavača i imaju potencijal da unaprede njihovu profesiju. Prvi put istraživanjem je obuhvaćena i naša zemlja.

Pored 27 zemalja članica Evropske unije, studija je pokrila i stanje školskih sistema u Ujedinjenom Kraljevstvu, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Švajcarskoj, Severnoj Makedoniji, Islandu, Lihtenštajnu, Crnoj Gori, Norveškoj, Srbiji i Turskoj.

Nastavnici generalno nisu zadovoljni uslovima rada i podsticajima koje dobijaju u okviru školskih sistema.

Srbija istovremeno ima i premalo i previše nastavnika

Gotovo svaka zemlja bori se sa nedostatkom predavačkog kadra, a posebno su na udaru STEM predmeti.

Na privlačnost ovog poziva među mlađim stanovništvom najviše utiču uslovi u kojima predavači rade. Naravno, postoje i brojni drugi razlozi zašto je nastavnička profesija danas manje atraktivna nego što je bila pre nekoliko decenija.

Širom Evrope percipirana vrednost i status nastavnika su niski.

Pored toga, kako ističe Savet Evropske unije, stalne društvene, demografske, kulturne, ekonomske, naučne, ekološke i tehnološke promene utiču na svet obrazovanja i obuke. U tom kontekstu nastavnici nailaze na sve veće zahteve, odgovornosti i očekivanja što proširuje set potrebnih kompetencija i povećava nivo stresa koji zvanje donosi. Samim tim, broj mladih ljudi koji se odlučuje za rad u ovoj oblasti postaje niži.

Kako bi se povećao broj nastavnika i učitelja, mnoge zemlje osmišljavaju različite podsticajne projekte da bi više mladih upisivalo relevantne studijske programe i gradilo karijere u školama. Neke zemlje pak nemaju ovu vrstu problema i nalaze se u potpuno suprotnoj situaciji, te je tržište rada u školstvu prezasićeno. Istraživači su višak nastavnika primetili na Kipru i u Turskoj, Severnoj Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ma koliko paradoksalno zvučalo, u našoj zemlji koegzistiraju nedostatak i višak nastavničkog kadra. Ovo se pripisuje nezapošljavanju mlađih predavača i manjku nastavnika za pojedine predmete, uglavnom iz STEM oblasti. S druge strane, na pojedinim predmetima vlada „gužva” i previše je predavača sa odgovarajućim obrazovanjem. Više informacija o ustrojenosti obrazovnog sistema kod nas možete pronaći OVDE.

U sličnoj situaciji istovremenog deficita i suficita nastavnika nalaze se i Crna Gora, Grčka, Portugal, Italija i Litvanija.

Zbog loših uslova rada postojeći nastavnički kadar odlučuje se za prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, pa svoju karijeru nastavljaju u drugom sektoru. Njihovo napuštanje obrazovanja predstavlja dodatni izazov za čitav sistem.

U kojim evropskim zemljama nastavnici imaju najbolje plate?

Evropski nastavnici su izrazili opšte nezadovoljstvo platama.

Istraživanje Evropske komisije ističe postojanje značajnih razlika u zaradama predavača u istočnoevropskim zemljama i ostatku Evrope.

U Češkoj, Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Crnoj Gori i Srbiji nastavničke i učiteljske plate su među najnižim.

Zarade nastavnika najviše su u Danskoj, Nemačkoj, Irskoj, Holandiji, Austriji, Finskoj, Islandu i Norveškoj.

Kako se navodi u izveštaju, evropski nastavnici uglavnom su zaposleni za stalno, a jedan od pet nastavnika na nivou Unije radi sa ugovorom na određeno vreme. U okviru grupe mlađih od 35 godina svaki treći nastavnik radi na određeno.

Radni dan i karijerni razvojni put nastavnika

Nastavnici u proseku jednu polovinu radnog dana posvećuju nastavi, jednu četvrtinu oduzme im planiranje časova, a preostalo vreme iskoriste ispunjavajući druge relevantne zadatke kao što su komunikacija sa roditeljima i starateljima, administracija i aktivnosti karijernog razvoja i profesionalnog usavršavanja.

Uprkos tome što postoji zakonska dužnost nastavnika da učestvuju u kontinuiranom profesionalnom usavršavanju, opseg aktivnosti koje oni pohađaju radi unapređenja kvaliteta svog rada znatno se razlikuje od zemlje do zemlje.

Za većinu evropskih obrazovnih sistema važeći zakoni predviđaju ranu podršku u karijeri. Međutim, manje od 50% nastavnika u Evropi smatra da su imali koristi od toga.

Imajući sve ovo na umu, Savet Evropske unije pozvao je svoje države članice da naprave efikasne planove karijernog razvoja za predavače kako bi pospešili ostanak kadra u ovoj profesiji.

U zaključcima Saveta o evropskim nastavnicima i trenerima podvučeno je da različiti izbori u karijeri „mogu da podstaknu nastavnike i trenere da ostanu posvećeni svojoj profesiji i posvećeni i svojim učenicima i sopstvenom učenju tokom svog radnog veka”.

Ocenjivanje i povratne informacije o radu nastavnika kao prilika za njihovo unapređenje

U gotovo svim zemljama u kojima je ocenjivanje rada nastavnika regulisano, cilj procesa je da pruži povratne informacije zaposlenima u obrazovnom sektoru o njihovom zalaganju kako bi oni mogli dodatno da unaprede svoja predavanja, gradivo, komunikaciju sa đacima i slično.

Prema podacima koji su izneti u izveštaju o nastavnicima koji je izradio „Eurydice”, oko dve trećine nastavnika smatra da su ovakvi procesi od pomoći u unapređivanju rada.

U zavisnosti od zemlje i obrazovnog sistema, proces ocenjivanja nastavnika može biti:

• centralizovan – ocenjivanje se obavlja unutar škola ili
• decentralizovan – ocenjivanje implementiraju lokalna, regionalna ili nacionalna državna tela.

U nekim zemljama oba načina ocenjivanja koegzistiraju zajedno, a inicijativa za ocenjivanje rada nastavnika može biti regularna i redovna ili vanredna na inicijativu roditelja, ovlašćenog evaluatora, škole ili drugog relevantnog tela.

Mobilnost nastavnika – važan faktor za usavršavanje i nastavak rada u obrazovanju

Od samog pokretanja evropskih programa poput „Erasmus”, pokazalo se koliko je mobilnost nastavnika bitna za njihovo napredovanje i ostanak u ovoj profesiji.

Transnacionalna mobilnost može pomoći nastavnicima da prevaziđu skepticizam prema drugim nastavnim metodama ili strategijama, pružajući im direktnu priliku da uoče njihov uticaj i efikasnost kod učenika.

Programi mobilnosti u zemlje drugog govornog područja pružaju priliku nastavnicima da unaprede svoje jezičke veštine i ohrabruje ih da se dalje usavršavaju na međunarodnom i domaćem planu.

Uspostavljanje kontakata sa školama u inostranstvu pripremna je faza u organizovanju saradnje između škola ili poseta učenika stranim obrazovnim institucijama.

Poseta školama van matične zemlje uglavnom je uvod u srednjoročni projekat koji uključuje nastavnike i učenike iz različitih škola i zemalja. Čin posete je tek jedan segment dugotrajnijeg projekta predviđenog za fizičku ili virtuelnu mobilnosti učenika tokom koga se često koriste digitalne tehnologije.

Veliki problem za mobilnost nastavnika predstavlja to što je program „Erasmus” jedini fond iz koga se ona može finansirati, što mnoge nastavnike i učitelje ostavlja uskraćenim za sticanje iskustva i znanja van svoje zemlje.

Koliko je posao nastavnika stresan?

Pobrojali smo dosta aspekata nastavničkog posla koji utiču na njihovo sveukupno zadovoljstvo odabranim zanimanjem. Ipak, izostavili smo najbitniji. Kada nastavnici ocenjuju svoj status i procenjuju da li treba da nastave da se bave obrazovanjem ili ne, najčešće je presudni faktor njihovo blagostanje (teachers’ well being).

Nastavnici koji rade u školama sa saradničkom klimom i oni koji se osećaju sigurno u upravljanju ponašanjem učenika i njihovom motivisanju uglavnom su manje napeti i opušteniji u odnosu na kolegama u drugačijem okruženju.

Na nivou EU, gotovo polovina nastavnika oseća „prilično” ili „puno” stresa na poslu.

„Blagostanje nastavnika i edukatora utiče na njihovo zadovoljstvo poslom i entuzijazam za njihov rad i ima uticaj na atraktivnost njihove profesije, a potom i zadržavanje u istoj”, navodi se u zaključcima Saveta.

Blagostanje se može odnositi na različite segmente nastavničke profesije – opterećenje, radno okruženje, uslove rada, osećaj sigurnosti, podršku kolega i institucija, kvalitet odnosa sa učenicima, roditeljima, kolegema i drugim zainteresovanim stranama i, naravno, zahvalnost i ugled koje dobijaju od šire društvene zajednice.

Nivo stresa koji predavač oseća mora biti u fokusu nadležnih vlasti i same škole ne samo zbog pomoći njemu samom već i zbog toga što je više naučnih studija dokazalo da se stres koji on oseća prenosi i na učenike.

Uslovi rada se uglavnom smatraju primarnim pokretačem blagostanja. Postavljanje ravnoteže između radnog i ličnog života takođe je važan indikator blagostanja i utiče na privlačnost nastavničkog zanimanja.

Istraživači su, između ostalog, ustanovili korelaciju između dobrih uslova rada i inovativnosti i efikasnosti nastavnika i učitelja. Predavači koji su zadovoljni radnim okruženjem i uslovima na poslu imaju tendenciju da predlažu originalne programe i unesu u svoje predavanje nove metode i tehnike.

Današnje predavanje se ne odnosi samo na čin prenošenja znanja i veština, iako ovo ostaje glavna svrha posla učitelja i nastavnika. Rad sa učenicima danas podrazumeva i upravljanje grupom i motivisanje da budu samopouzdani, znatiželjni i autonomni. Iz ovih razloga su inovativnost i zalaganje nastavnika preko potrebni kako bi đaci usvojili veštine i karakteristike koje traži moderno doba.