Metakognitivna kreativnost u STEAM obrazovanju: Učenje o učenju na kreativan način

Vrlo je verovatno da su oblik Sunca i Meseca inspirisali praistorijskog čoveka da izmisli točak 3.500 godina pre nove ere. Ono što iznenađuje jeste činjenica da je točak prvo korišćen u grnčarstvu za stvaranje neverovatnih predmeta od gline, a tek 300 godina kasnije za prevoz robe i ljudi. U staroj Grčkoj legendarni pronalazač Dedal upotrebio je svoje veštine da zarobi čudovišnog Minotaura iza zidina svog neprobojnog lavirinta. Leonardo da Vinči je na svojim crtežima uspostavio nezamislive veze između nauke i umetnosti, nadahnjujući kako umetnike, tako i naučnike da u narednim vekovima dođu do pronalazaka koji su zauvek promenili tok ljudske istorije. Novo doba donelo je inovatore čije revolucionarne ideje i kreativni umovi stoje iza tehnoloških čuda, istraživanja svemira i naučnog napretka koji označavaju početak Četvrte industrijske revolucije.

Dakle, ljudi su kreativna bića već vekovima, mnogo pre nego što je koncept STEM (Science – nauka, Technology – tehnologija, Engineering – inženjerstvo i Math – matematika) po prvi put predstavljen u obrazovanju. Zašto su umetnost, kreativnost i dizajn zapostavljeni u ovom STEM konceptu? Dečja sposobnost da uče i izvode zaključke iz posmatranja, vizuelizacije, taktilnog iskustva i subjektivne interpretacije jeste značajan argument koji govori u prilog teze da je STEM obrazovanju neophodna transformacija. A, odnosno umetnost (arts), jeste alfa STEM obrazovanja. Umetnost STEM obrazovanju daje dodatnu vrednost, jer osnažuje učenike da neposredno dožive iskustva učenja i da svoja osećanja povezuju sa naučnim dokazima. Tako se rađa unapređena i poboljšana verzija STEM koncepta. Ono podržava učenike da razmišljaju na nekonvencionalan način i da svoje veštine rešavanja problema začine tajnim sastojkom u vidu kreativnog mišljenja.

Kreativno mišljenje: Zamajac STEAM obrazovanja

Prema Svetskom ekonomskom forumu, u narednih pet godina prekvalifikacija i unapređenje postojećih veština postaće neophodni na globalnom nivou, a kreativnost jedna od najvažnijih veština. Kao odgovor na ovu težnju, PISA 2022 će pokrenuti veliko interdisciplinarno istraživanje sa ciljem da se utvrdi nivo sposobnosti kreativnog mišljenja među petnaestogodišnjacima. Fokus istraživanja biće usmeren na sposobnost i fleksibilnost pojedinca da generiše nove ideje, što kreativnost dovodi u vezu sa veštinama rešavanja problema.

Da bismo razmišljali kreativno, neophodno je da generišemo ideje, nakon čega sledi period inkubacije. Dok se ideje razvijaju i sazrevaju, posućemo ih trunčicom inspiracije pre onog dobro poznatog „a-ha” trenutka koji se naziva „iluminacija”. Pošto smo došli do svih ovih sjajnih ideja, vreme je da ih isprobamo i vidimo da li su primenljive u stvarnosti.

Ključ kreativnog mišljenja leži u postavljanju pitanja! „Kopernik, Galilej i Kepler nisu rešavali stare probleme, već su postavljali nova pitanja i na taj način promenili pristup naučnim istraživanjima”, smatra ser Ken Robinson, žestoki zagovornik kreativnosti u obrazovanju. Kada postavljamo pitanja, trebalo bi da isprobamo različite pristupe, da posmatramo stvari iz različite perspektive i stvorimo nova rešenja za postojeće situacije, pitanja i probleme.

• Razlog zašto treba isprobati različite pristupe jeste da bismo nastavu učinili kreativnijom i otkrili nove staze koje vode do znanja. Evo nekoliko smernica:
• Pomozite učenicima da iskoriste unutrašnju (intrinzičnu) motivaciju tako što ćete im zadavati zadatke u kojima će uživati.
• Dozvolite učenicima da sami izaberu i prihvate rezultate svog učenja.
• Pružite im podršku u procesu učenja. Osnažite ih da na izazove odgovore sposobnošću.
• Pokušajte da stvari koje odvlače pažnju svedete na najmanju moguću meru kako bi se učenici usredsredili na učenje.
• Konačno, podržavajte metakogniciju.

Metakognicija: Mišljenje o mišljenju, učenje o učenju

Metakognicija je često zanemarena komponenta učenja iako učenicima omogućava da planiraju učenje i postavljanje ciljeva, dok istovremeno prate sopstveni napredak. Kada se nađu pred izazovom, učenici treba da stave svoje „šešire” za razmišljanje i procene zadatak, analiziraju svoje snage i slabosti i isplaniraju šta i kako dalje. Dok budu pronalazili alternativne strategije učenja, oni će koristiti kreativno razmišljanje i pustiti ideje da im osvetle put. Što više podrške i slobode dobiju na tom putu, to će postajati kreativniji.

Zato, kada kreiramo zadatke koji podstiču metakogniciju, moramo da osmislimo kako ćemo izbalansirati nivoe težine zadatka i znanja učenika. Kada postignemo taj balans, učenici će doći u stanje „flowa” (očaravajuće obuzetosti zadatkom). Uživaće u tome što rade i rešavaće zadatke sa entuzijazmom. Biće srećni, a srećni učenici najbolje uče. Međutim, ako je zadatak pretežak i ako učenici ne poseduju dovoljno znanja da ga savladaju, to će dovesti do nastanka anksioznosti povezane sa učenjem, a to nikako ne želimo. Sa druge strane, ako je zadatak previše lak, a učenici vešti u rešavanju, brzo će početi da se dosađuju.

Stoga je važno podstaći učenike da „misle o mišljenju” i „uče o učenju”. Učenici pristupaju metakogniciji na različite načine. Tacitni učenici su nesvesni učenja i nezainteresovani za sticanje znanja. Učenici koji su svesni metakognicije u stanju su da primene strategije poput pronalaženja dokaza ili korelacija, ali njihovi postupci nisu isplanirani niti svesni. Učenici skloni strateškom mišljenju upotrebljavaju veštine mišljenja višeg reda kako bi došli do alternativnih rešenja, ali njihovo učenje se završava dobrim ocenama. Učenici skloni refleksiji idu korak dalje. Oni su radoznali, ljubopitljivi i razumeju vrednost procenjivanja i prilagodljivosti. Oni postavljaju nova pitanja i razmišljaju nekonvencionalno.

Želimo da podstaknemo učenike da razmišljaju o tome kako da ispolje svoju kreativnost i razviju veštine kreativnog mišljenja. Želimo da razmisle kako da prihvate svoje kreativne ideje na najbolji način i da prate svoj „flow”. Evo nekoliko ideja kako to učiniti:

• najvažnije je davati im zadatke koje će rešavati sa uživanjem (unutrašnja motivacija);
• postavljajte jasne ciljeve kako biste imali predstavu o napretku;
• uvek pružajte jasne i pravovremene povratne informacije;
• dozvolite im da sami upravljaju sopstvenim učenjem i da razumeju kako sopstvenim delovanjem i kontrolom utiču na ishod zadatka;
• pomozite im da razumeju o čemu se radi i da se usredsrede na ono što znaju u datom trenutku.

Metakognitivna kreativnost: Savršena mešavina za STEAM

Tokom procesa razmišljanja mi svojim mislima dajemo nove perspektive kroz inkubaciju i iluminaciju. Traženjem inspiracije u novim idejama naš proces „mišljenja o mišljenju” dobija novu dimenziju i to je trenutak u kome se stvara metakognitivnost. Hajde da se vratimo na metakognitivni ciklus i da vidimo kako on izgleda kada mu dodamo trunčicu kreativnosti:

• Procenite zadatak, ali ovog puta imajući u vidu stanje toka misli (flow). Prilagodite nivoe zadatka njihovom nivou znanja kako biste podstakli unutrašnju motivaciju i entuzijazam prema učenju.
• Primenite princip „šest šešira” kako biste procenili zadatke i dali im nove perspektive.
• Planirajte koristeći inkubaciju i nadahnuće (iluminaciju). Nemojte se plašiti da ih pustite da se roje.
• Koristite povratne informacije i prilagođavajte ih po potrebi.
• Razmislite o napretku i dozvolite sebi greške, jer one su ipak deo procesa učenja.

Autor: dr Svetlana Belić Malinić

O autoru

Lider na polju obrazovne filozofije, dr Svetlana Belić Malinić više od 20 godina inspiriše nastavnike da eksperimentišu i isprobaju nove pristupe nastavi. Zahvaljujući svojoj kreativnosti i načinu mišljenja usmerenom na digitalni razvoj, dr Belić Malinić oblikuje obrazovne trendove u regionu i kreira inovacije na različitim nivoima.

Njene kreativne ideje su izuzetno cenjene u široj akademskoj zajednici, što joj je pomoglo da dođe do finala Globalne nagrade za nastavnika godine (Global Teacher of the Year Award), da postane dobitnica stipendije „Džon Hejkraft” za pedagoška istraživanja (John Haycraft Scholarship for Classroom Exploration) i da učestvuje u stvaranju velikog broja obrazovnih projekata sa primenom na državnom nivou.

Svetlana je akademska direktorka LINK edu alijanse gde svoju stručnost, znanje i entuzijazam za učenjem deli sa edukatorima iz svih krajeva sveta. Ona je i sertifikovani Cambridge Assessment Specialist (specijalista za ocenjivanje Kembridž ispita) i lider Cambridge PDQ programa (program za profesionalni razvoj) i čitav život se zalaže za vrednosti međukulturne kompetencije u međunarodnom obrazovanju.