5 razloga zašto je integracija umetnosti u obrazovanje važna za kreativnu ekonomiju budućnosti

Kreativni predmeti iz oblasti umetnosti dugo su u koncipiranju kurikuluma imali sporedan status i bili poređeni s konvencionalnim glavnim predmetima poput jezika, matematike i nauke. Umetnička edukacija učenika bila je smatrana luksuzom koji nije imao isti stepen nužnosti i često je bio skrajnut iz programa kako bi se napravilo vremena za pripreme za standardizovane testove. Međutim, kako ekonomija i obrazovni zahtevi evoluiraju, istraživanja pokazuju da su edukatori postali svesniji značaja razvoja veština novog doba na koje umetnički predmeti imaju uticaj, a koji su integralni za stvaranje zaokruženih i efektivnih mladih ljudi, pripremljenih za poslove budućnosti.

Edukacija u umetnosti, prema mišljenju stručnjaka, od ključne je važnosti za razvoj kreativnih kapaciteta kod učenika koji su nužni za održavanje kreativne ekonomije.

„Roboti nikada neće moći da zamene ljudsku kreativnost u sektorima koji prave nove poželjne proizvode i usluge. U tom smislu, umetnost u edukaciji, koja je investicija za našu buduću kreativnu radnu snagu, postaće neizostavan element u našem obrazovnom sistemu. Izdržljiv ekonomski rast i prosperitet u 21. veku zavisiće od edukacije u umetnosti.”
KCET televizija (Južna Kalifornija)

Upravo zbog ekonomske recesije, mnogo škola izostavlja ove predmete iz kurikuluma. Zbog manjka sigurnih radnih mesta u sferama umetničke delatnosti i pritiska da se stvaraju ljudski resursi za pozicije u okviru STEM profesija, mnogi previde da je obrazovanje kroz primenu umetničkih medija od izuzetne važnosti za razvoj adekvatnih veština i procesa učenja. Na kongregatu 2013. godine odlučeno je da se usvoji termin STEAM, odnosno da se u STEM discipline doda A kao „Art” budući da su pozitivni efekti primene ovih tehnika prepoznati u širokom kontekstu.

Čitajte dalje tekst i saznajte 5 prednosti koje donosi integracija umetnosti u obrazovanje.

1. Usavršavanje veština logičkog rešavanja problema.

Praktikovanje umetnosti poboljšava kritičko i problemsko razmišljanje kod dece. Potenciranjem kreativnog izraza oni se uče pravilnom donošenju odluka koje će kasnije imati efekta na njihovo dalje obrazovanje i smer u kome će se kretati u životu.

2. Perceptivno učenje

Slikanje, vajanje, crtanje ili bilo koje kreativno izražavanje pomaže učenicima pri razvoju vizuelno-prostorne inteligencije. Učenje kroz umetnost pruža način da se gradivo lakše razume i da učenici nauče da vizuelno predstave komplikovane koncepte, čime se postiže kompletnije i lakše razumevanje nego kroz tekst i brojeve.

3. Razvijanje samopouzdanja

Dobri rezultati u bilo kojoj disciplini pozitivno utiču na razvoj zdravog samopouzdanja kod učenika. Međutim, kada je umetnost u pitanju, istraživanja su pokazala da predmeti koji su više usmereni na ličnu ekspresiju učenika, kao što je slučaj sa kreativnim sferama, daju učenicima priliku da izađu iz svoje komforne zone, usavršavaju se i grade samopouzdanje.

4. Motorne veštine

Osim na razvoj intelektualnih veština, umetnost u obrazovanju pozitivno utiče i na razvijanje skladnih pokreta i prostorne inteligencije kod dece, pogotovo kod one koja sviraju neki muzički instrument ili crtanju.

5. Bolji akademski rezultati

Ukoliko se postave dve grupe – jedna u kojoj je više zastupljena umetnost u obrazovanju i druga u kojoj je manje – statistički je dokazano da su grupe u kojima se primenjivalo integrisano interdisciplinarno umetničko obrazovanje pokazale znatno bolje akademske performanse kasnije, budući da su imale razvijenije sposobnosti da na različite načine predstave svoje ideje i misli, kao i da slobodnije izraze svoje kreativne potencijale.

Kako se umetnost primenjuje u obrazovanju?

AIL (Arts Integrated Learning) je edukativni pristup kroz koji učenici uče da demonstriraju svoje veštine učestvujući u kreativnim projektima u formi umetnosti. Ovakav pristup je komparativne i interdisciplinarne prirode i teži ka tome da poveže različite predmete sa umetničkim medijumom, time dostižući ostvarenje ideja i obrazovnih ciljeva obe grane. Zagovornici integracije umetnosti u učionice dele ovaj pristup na tri forme:

Umetnost kao kurikulum

Kurikulumi usmereni na predmete koji se direktno bave određenom vrstom umetnosti – škole koje imaju nastavnika muzičkog, drame, likovnog – bave se u okviru predmeta usavršavanjem učenika prema standardima konkretne vrste umetnosti – na primer, u vizuelnim umetnostima učenici se bave proučavanjem forme i tehnike i analiziranjem umetnosti kroz istoriju na konkretnim primerima koji podstiču njihove analitičke sposobnosti i kreativno razmišljanje. Na taj način oni stiču znanja neophodna za efektivan samostalan rad u određenom umetničkom mediju.

Umetnost kao metoda unapređenja nastave

U ovoj varijanti umetnički mediji koriste se kao sredstvo za bolju interakciju u okviru drugih disciplina i predmeta, međutim bez konkretnog umetničkog cilja kao na primeru nastave bazirane na kurikulumu. Na primer, učenici uče pesmu kako bi zapamtili određeni sadržaj koji pesma nosi, ali za njih nije neophodno da uče tehnike pevanja ili melodije. Ovaj pristup služi kao „mamac” za aktivnu interakciju učenika sa gradivom, a takođe ni nastavnicima nije neophodno stučno znanje u datoj grani umetnosti kako bi cilj ovakve nastave bio efektivan.

Umetnost integrisana u kurikulum

Metod o kom govorimo predstavlja potpun pristup umetnosti kao načinu i metodi same nastave – učenici na interaktivan način šire svoj način razmišljanja na dva fronta tako što pokreću kreativni proces kako bi istražili veze između umetnosti i drugog predmeta, čime se postiže dublje razumevanje i ličnije povezivanje sa znanjem koje stiču. Na primer, učenici putem istraživanja i povezivanja drame i društvenih nauka prave mnogo temeljniju podlogu za istraživanje konteksta i jedne i druge sfere – fokusiranjem na karakterizaciju, scensku postavku i kontekst učenici stiču detaljniji uvid u gradivo iz društvenih nauka. Ovakav metod je uzajamno konstruktivan i, da bi ga uspešno implementirali, nastavnici moraju da poseduju određeni stepen profesionalnog usavršavanja kako bi efektivno povezali umetničke prakse sa gradivom koje predaju.

Integrisanje umetnosti u nastavu kao put ka kreativnoj ekonomiji budućnosti

Lideri u profesionalnom svetu sve više zahtevaju kreativne osobe kao potencijalne zaposlene. Edukativni sistemi se iz godine u godinu menjaju i postavljaju standarde u obrazovanju. S obzirom na to da su shvatili sve benefite razvijene kreativnosti za kadrove, oni sada zagovaraju intenzivnu inkluziju umetnosti u moderne nastavne prakse.

Ono što se postavlja kao problematika ovog pristupa jesu veoma često niski budžeti škola i ustaljeno mišljenje da je obrazovanje za poslove iz kreativnog sektora stvar prestiža i rezervisano za elitne društvene slojeve. Istraživanje Blueprint for Creative Schools pokazalo je da je samo 27% siromašne dece u Kaliforniji upisano u programe vizuelnih i scenskih škola. Druga anketa Otis Report iz 2013. iznela je podatke da se za 49% radnih pozicija u kreativnom sektoru zahteva fakultetska ili viša diploma. Međutim, prohodnost na univerzitete ovog tipa je niska i najčešće deca iz viših društvenih slojeva imaju priliku da dobiju adekvatno školovanje i pripremu za rigorozne prijemne ispite, što dalje implicira koliko je važno da umetničko obrazovanje bude dostupno svim klasama, kao i uvođenje integrisanog pristupa kreativnim predmetima u kurikulume većine škola.

STEAM obrazovanje podvlači važnost A u svom konceptu i ističe potrebu za interakcijom između svih oblasti kako bi se postiglo kompletno obrazovanje dece. Kroz svaku umetničku disciplinu koja se provlači bilo kao metod u nastavi bilo kao umetnost radi umetnosti, učenici stiču neizostavno važne životne i praktične veštine koje znatno utiču ne samo na njihovo školovanje nego i na to u kakve će se ljude formirati.

Kreativna ekonomija 21. veka progresivno ide ka kompletnoj digitalizaciji i virtuelnim tehnologijama. Budući da živimo u svetu u kom informacije cirkulišu svetlosnom brzinom, vizuelna percepcija i estetizacija su krucijalne za načine na koje prihvatamo produkte koji nam se serviraju. Kreativnost, inovacija i ideacija su integralni elementi savremenog biznisa, ma kojom se disciplinom bavili. A za razvijanje veština potrebnih za glatko funkcionisanje ekonomije budućnosti i pravljenje funkcionalnog poslovnog tržišta potrebno je integrisati umetničke predmete u nastavu i učiniti ih dostupnim svakom detetu.