Kako su društvene mreže promenile obrazovanje

Nužno zlo digitalnog doba u kome živimo jesu upravo društvene mreže, koje su postale neizostavan deo naših života. Pored toga što su postale vid komunikacije koji je stekao podjednaku legitimnost kao i „face-to-face” interakcija, one su promenile i način na koji ekonomija funkcioniše. Mogućnost instant razmene informacija, kao i mogućnost da poruka za kratko vreme dopre do gotovo neograničenog broja ljudi, dovela je do evolucije komunikacije, metoda marketinga i, ono što je nama najvažnije, obrazovanja.

Nesporno je da je edukativni sistem pojavom društvenih mreža i uopšte digitalizacijom značajno unapređen. Ono što se nameće kao primarna beneficija formiranja identiteta škola i svih njihovih elemenata kroz digitalne medije jesu brzina komunikacije, dostupnost edukativnih resursa i mogućnost učenja na daljinu. Upotreba digitalnog pisanog jezika, koji se neprestano formira i evoluira u skladu sa standardima digitalne pismenosti, podjednako je doprinela i jasnoći komunikacije među onima koji su uključeni u edukativni proces i usporavanju integracije u nove sisteme onih koji su navikli na tradicionalne metode nastave.

U doba kriznih situacija, kao što je nedavna pandemija virusa COVID-19, integracija društvenih mreža u obrazovne sisteme bila je pravi potez, te je i nastavnicima i učenicima obezbedila platformu za direktnu komunikaciju, mogućnost deljenja materijala i mobilnost samog nastavnog procesa. Kada su u pitanju ovakve situacije, društvene mreže predstavljaju ujedinjujuću pojavu i platformu na kojoj neograničen broj učesnika može da iznese svoje stavove, podeli svoje resurse i izgradi individualne zajednice prema obrazovnim potrebama i afinitetima.

Međutim, pomeranje granica kada je reč o konceptu savremenog obrazovanja u doba digitalnih platformi donelo je određena pitanja i pokrenulo takozvane za i protiv diskusije. Pored brojnih beneficija, upotreba društvenih mreža izmenila je i prioritete i hijerarhiju u odnosima nastavnik–učenik, stvarajući veći stepen autonomije za obe strane.

Dalje u tekstu pročitajte na koje su načine društvene mreže izmenile obrazovanje.

Osnažujući efekat

Društvene mreže su besplatne i samim tim dostupne neograničenom broju korisnika. Opcije individualnih društvenih mreža (poput Facebooka, Twittera ili Instagrama, poslednjih godina i video-platforme kao što je TikTok) dopuštaju u podjednakoj meri i nastavnicima i učenicima da razviju ogroman stepen autonomije u tome kako pristupaju edukativnom materijalu, kao i kako ga koriste. Statistika pokazuje da čak 96% učenika koristi bar jednu društvenu mrežu za zabavu ili u druge svrhe. Ipak, postoji i veliki broj njih koji ih koriste u konstruktivne svrhe: od potrage za letnjom praksom, preko motivacionih postova o uspešnom realizovanju projekata, do internacionalnog povezivanja.

U modernom obrazovanju sve više se potencira interdisciplinarni i multimedijalni pristup edukaciji, samim tim se i distribucija medija prilagođava platformama na kojima se oni prezentuju. Učesnici u obrazovnom procesu tako mogu da kroz različite opcije koje pružaju platforme dele video-materijal sa visokim stepenom kreativnog izraza, uređuju fotografije i tekstualni sadržaj – sve ovo implicira na neverovatnu količinu slobode u biranju nastavnih metoda prema sopstvenim afinitetima, kao i formata u kome je edukativni materijal koji se koristi.

Kako živimo u svetu koji se menja velikom brzinom, od ključne je važnosti da se izgradi jaka zajednica koja je istovremeno i fluidna i stabilna. Upotreba društvenih mreža, pored primene u okruženju lokalne učeničke zajednice, pokazala se posebno značajnom za razvoj i učvršćivanje internacionalne zajednice, pružajući tako priliku učenicima iz zemalja širom sveta da se povežu, razmene iskustva i znanja, i izgrade veliku multikulturalnu zajednicu koju povezuje želja za ličnim i profesionalnim usavršavanjem.

Kada je u pitanju implementacija društvenih mreža u rad škola, zaključak je taj da su one i te kako korisne za koordinaciju domaćih zadataka i nastavnih aktivnosti. Budući da su učenici svakako na platformama kada nisu u školi, zašto se ta činjenica ne bi konstruktivno iskoristila za rešavanje stvari u vezi sa samom školom? Obrazovne institucije oslanjaju se upravo na praktičnost ovog rešenja kada je reč o efektivnoj i lakoj komunikaciji između učenika i nastavnika.

Nastavnički identitet

Imidž koji nastavnici prezentuju najčešće se sastoji od kombinacije profesionalnih i privatnih osobina koje od nastavnika stvaraju autentične figure koje učenici pamte. Međutim, sa pojavom društvenih mreža, ovaj fenomen se na različitim platformama manifestovao nešto drugačije nego u okolnostima koje podrazumeva tradicionalna nastava. Kada je u pitanju identitet nastavnika na društvenim mrežama, istraživanja su pokazala da većina predavača ima tendenciju da prezentuje striktno profesionalni imidž sa vrlo ograničenim uvidom u personalne informacije.

Sprovedeno je i istraživanje prema kome je analiziran sadržaj postova nastavnika na onlajn-platformama u zajednicama koje nisu nužno namenjene potrebama obrazovanja. Istraživanje je pokazalo da su razlozi za aktivno učešće nastavnika u takvoj vrsti komunikacije sledeći:

• deljenje emocija;
• korišćenje prednosti digitalnog okruženja za potrebe nastave;
• borba sa nastavničkom izolacijom;
• istraživanje ideja;
• stvaranje osećaja prijateljstva i zajednice.

Rezultati ovih ispitivanja pokazali su da se pri formiranju edukativnih programa koji su prilagođeni specifičnostima digitalnog okruženja (na primer nastava koja se održava u okviru learning management platformi) mora obratiti više pažnje na emocionalno formiranje nastavničkog identiteta i razvoj njihovog samopouzdanja.

Korišćenjem društvenih mreža nastavnička figura postepeno gubi autoritet, jer društvene mreže omogućavaju učenicima da steknu viši stepen autonomije u deljenju i traženju informacija, kao i u međusobnoj interakciji.

Međutim, pozitivni aspekti odnosa nastavnika i društvenih mreža jesu ti što oni na sopstvenu inicijativu koriste ove medije kao platformu za deljenje informacija koje su od koristi za obrazovni proces. Njihova vidljivost je postala ograničena kroz formiranje digitalnog identiteta, ali se i njihova uloga poistovećuje sa figurom koja ima autoritet u validiranju informacija koje se na platformi pojavljuju.

Ono što je gotovo obaveza za nastavnike modernog doba jeste da se adaptiraju na svoj novi status, stave u položaj učenika i prihvate način na koji oni funkcionišu. Činjenica je da su društvene mreže jedan od najboljih alata za modernu nastavu koji su dostupni i, jedino ako budu otvorenog uma i koriste tehnologiju na način koji zahteva savremeno doba, moći će da dopru do učenika, maksimalno koristeći ono što im se kao metod pruža.

Ljudi uče kroz društvenu interakciju

Srž svih prednosti korišćenja društvenih mreža u obrazovne svrhe leži upravo u deljenju i povezivanju. Budući da su ključne veštine za uspeh u 21. veku upravo globalna osvešćenost i sposobnost kolaboracije, platforme koje omogućavaju masovno umrežavanje korisnika čiji je cilj isti – obrazovanje – dobrodošle su i veoma su poželjne. Ukoliko se razmotri i sama etika društvenih mreža, u njenoj dostupnosti i besplatnom korišćenju leži upravo ideja jednakosti, što je ključno za glavnu ideju modernog obrazovanja – isto obrazovanje dostupno svakom čoveku, nezavisno od socijalnih faktora.

U ljudskoj prirodi je da uči oponašanjem, a ono je jedino moguće kroz društvenu komunikaciju. Ukoliko korišćenjem društvenih mreža omogućimo dostupnost znanja velikom broju ljudi koji žele da se obrazuju, istovremeno stvaramo mogućnost da budemo solidarni u zajedničkom cilju – da se usavršimo kao ljudska vrsta.