Agilna metodologija u obrazovanju: Vreme je za pedagoške digitalne kompetencije

Koncept agilnosti drastično je evoluirao u odnosu na svoje prvobitno značenje koje je imao kada se pojavio, pre gotovo 20 godina. Agilnost je uvedena kao pojam usko vezan za softverski razvoj i tehnološke procese, međutim, od pristupa jednoj konkretnoj stvari postao je veoma aktuelna i primenljiva filozofija koja se koristi u gotovo svim oblastima, procesima i sistemima koji teže progresu i inovativnosti.

Agilno sa sobom nosi konotaciju prilagodljivog. Dakle, kada se primeni konkretno za ovaj slučaj, važnu temu unapređivanja obrazovanja, odnosi se na prilagođavanje metodologije zahtevima i resursima savremenog sveta. Mnogi stručnjaci u obasti edukacije uveliko su uvideli prednosti primenjivanja ove filozofije na procese i metode učenja, čime su drastično promenili način na koji učenici stiču znanje u skladu sa modernim konceptima.

Dakle, šta tačno podrazumeva ovaj koncept i zbog čega se sve više edukativnih institucija koje teže osavremenjivanju svog pristupa obrazovnom procesu odlučuje za njegovu primenu? 

Saznajte na koji način se ovaj pristup može primeniti u obrazovanju i od kakve je koristi i nastavnicima i učenicima.

Šta podrazumeva agilna paradigma u obrazovanju?

Koncept agilnosti, kao što je već bilo reči, potekao je iz oblasti softverskog razvoja, za koji je načinjen Manifest agilnog razvoja softvera. Centralna ideja ovog pristupa je da promoviše evolutivne promene kroz životni ciklus jednog projekta ili produkta. Ova filozofija je opšteg tipa i primenljiva je na najrazličitije oblasti delovanja, a krajnji rezultat unapređivanja procesa biće podjednako efektivan.

U oblasti obrazovanja Stiv Peha, osnivač i predsednik organizacije „Teaching that makes sense”, redefinisao je ovaj pojam tako da podrazumeva jedan savremen i efektivan pristup edukaciji i procesima učenja:

 

• • pojedinci i interakcije pre procesa i alata;
  • smisleno učenje pre nego kvantifikacija učenja;
  • saradnja pre nego stalni pregovori;
  • reagovanje na promene pre nego na praćenje plana.

Ovaj koncept postavio se kao paradigma za otklon od tradicionalnog obrazovanja i stremljenje ka novim, radikalno drugačijim načinima nastave, koji podrazumevaju i primenu novih metoda planiranja i resursa koje je donelo digitalno doba.

Pedagoške digitalne kompetencije

Pedagoške digitalne kompetencije podrazumevaju veštine edukatora u vezi s primenom i istraživanjem nastavnih metoda koje su podržane digitalnim resursima. Kako sama primena ovih resursa ulazi u domen paradigme agilnosti, podrazumeva se da se nastavnici koji su uključeni u ovakav proces unapređuju i grade fleksibilnost kako bi se na najbolji način adaptirali na postojeće i buduće promene u načinima na koje se formiraju i predstavljaju informacije.

Preporuke Evropske komisije povodom kombinovanog učenja prvenstveno se tiču edukacije o savremenim pedagoškim pristupima baziranim na dobijanju fidbeka od učenika i samom iskustvu nastavnika tokom implementacije modernih pristupa nastavi. Upotreba digitalnih tehnologija, koja se paralelno kombinuje sa različitim pristupima interakciji sa učenicima, drugim nastavnicima i svim frakcijama u okviru edukativnog procesa, postavila se kao ključni faktor za efektivno učenje u različitim obrazovnim okruženjima.

Kada je obrazovanje u pitanju, čitav koncept agilnosti može da se predstavi u četiri pojma:

 

• • rad;
  • dobijanje povratnih informacija;
  • unapređenje;
  • ponavljanje.

Dakle, uvođenje agilnih pedagoških metoda u obrazovanje kroz digitalne medije podrazumeva učestvovanje u istaživačkim projektima koji doprinose unapređenju kvaliteta komunikacije između nastavnika i učenika, koji zajedničkim snagama grade nove formate nastave.

Ko je zapravo agilni nastavnik u digitalnom okruženju?

Podučavanje u paru

Agilne pedagoške kompetencije najbolje se razvijaju u okruženju koje insistira na razmeni i kolaboraciji. Nastavnici sa određenim individualnim kompetencijama tako, na primer, mogu da gostuju jedni kod drugih na predavanjima, što im pruža priliku da razmenjuju iskustva i znanja i da osobenim nastavnim pristupom unesu nešto novo i drugačije u obrazovno iskustvo ovog drugog. 

Ideja je da se podstakne umrežavanje i građenje zajednice nastavnika s najsavremenijim kompetencijama prema standardima digitalnog doba, kako bi se unapređenje edukativnih procesa realizovalo na kolektivnom nivou i tako stvorila klima za razvijanje obrazovanja budućnosti.

Blended learning

Edukatori bi u svom pristupu trebalo da teže tome da naprave otklon od isključivosti u korišćenju nastavnih metoda. Agilna metodologija podrazumeva da interakcija sa svim aspektima obrazovnog procesa bude dvosmerna i sveobuhvatna. 

Koncept blended learning podrazumeva da škola, nastavnik ili učenik na svoj obrazovni proces primene više od jedne metode učenja da bi se postigli maksimalni rezultati korišćenjem različitih medija, materijala i načina interakcije sa učenicima.

Blended learning nije samo doslovan spoj nastave i tehnologije. Ovaj pristup podrazumeva podjednaku zastupljenost face-to-face nastave, nastave vođene instruktorom i korišćenja digitalnih platformi kako bi se učenicima stvorio osećaj kontrole nad tempom i progresom učenja. Primenom ove metode postiže se efektivan spoj nastave uživo i digitalnih elemenata tako što će se oni međusobno nadopunjavati, kako bi se edukativno iskustvo obogatilo i izbeglo ponavljanje sadržaja nastave u različitim formatima.

Pedagoške digitalne kompetencije koje se najviše koriste kada je reč o blended learningu su sledeće:

 

• • stvaranje sadržaja i resursa koji imaju vrednost u digitalnom okruženju;
  • korišćenje digitalnih platformi kako bi se podstakla kreativnost u nastavi, kao i za razvijanje kreativnih veština samih učenika;
  • dodeljivanje resursa učenicima putem odgovarajućih digitalnih platformi i maksimalno iskorišćavanje njihovih potencijala;
  • obezbeđivanje jednakih resursa i materijala za sve učenike i umanjivanje digitalne podele na one koji imaju i nemaju odgovarajuće digitalne kompetencije;
  • ohrabrivanje učenika da koriste digitalne medije na konstruktivan način.

Stalno preispitivanje napretka

Agilna metodologija podrazumeva i neprestano vraćanje na postignute rezultate i ispitivanje efikasnosti. Primenjeno na obrazovanje, ovakvo postupanje doprinosi unapređenju procesa, na individualnom nivou nastavnika i učenika i na kolektivnom nivou same škole. 

Napredak i učenje se najefektivnije procenjuju u grupi, gde tokom kolektivnog rada učenici imaju priliku da zajedničkim snagama naprave retrospektive svog učinka i identifikuju faktore koje bi bilo potrebno unaprediti tokom sledećeg nivoa obrazovnog procesa.

Budući da se kompletni koncepti obrazovanja progresivno menjaju iz korena, moderne pedagoške digitalne kompetencije moraju se usvojiti i primeniti brzo kako bi se išlo u korak s trendovima i obezbedilo obrazovanje koje odgovara zahtevima savremenog sveta. Od ključne je važnosti neprestano praviti digresije o primeni novih metoda u obrazovanju i ustanoviti koji pristupi funkcionišu a koji ne, koje treba unaprediti a koje eliminisati iz određenog obrazovnog konteksta. 

Sve navedeno implicira na nužnost da se sami nastavnici prilagode novim formama znanja i metoda, što znači da bi tradicionalne metode nastave polako trebalo da postanu deo prošlosti. Korak ka obrazovanju budućnosti može se napraviti tako što će se postaviti fokus na razvijanje digitalnih veština i što češće primenjivati interdisciplinarna agilna metodologija u nastavi.