Neuroandragogija kao put ka kvalitetnijem obrazovanju odraslih?
Bazični koncept obrazovanja oduvek je nekako prećutno i predefinisano bio usmeren ka populacijama koje su u procesu razvoja – deci i mladima, čiji su mozgovi i kognitivne sposobnosti mnogo više podložni oblikovanju i samim tim se procesi usvajanja novih znanja i veština odvijaju mnogo lakše i efikasnije. Međutim, kada je reč o obrazovanju odraslih, stvari postaju znantno komplikovanije.
Andragogija i andragoške prakse još uvek su u senci pedagoških budući da je uopšteno mišljenje takvo da se smatra da je obrazovanje sekundarni prioritet kada su u pitanju odrasli. Andragogija se u svom osnovnom pristupu bazira na premisi da su odrasli sposobni da sami sebe usmeravaju u procesu učenja i da se ono kod njih odvija nezavisno od uloge edukatora u procesu. Prema tome, potrebno je da edukativni programi prilagođeni odraslima budu adaptirani na stepen razvijenosti i načine na koje funkcionišu njihove kognitivne veštine.
Na primer, pripadnici određene društvene grupe koji su zbog okolnosti bili sprečeni da se kao dete ili adolescent ostvare u obrazovnom smislu često postaju meta predrasude da je njihov obrazovni put završen i pre nego što je počeo. Međutim, ukoliko bi se našao način da se obrazovanje uskladi sa njihovim potrebama i sposobnostima, mogao bi se načiniti ogroman korak napred u stvaranju inkluzivnog obrazovanja za sve starosne i društvene grupe.
Dakle, ono što je neophodno za razvijanje efektivnih obrazovnih strategija koje će biti inkluzivne prema svim ciljnim grupama u obrazovnom procesu jeste stvaranje pristupa koji će biti baziran na konkretnim osobenostima grupe kojoj je obrazovanje upućeno. U ovom poduhvatu dosta napretka načinjeno je u sferi nauke i prakse u začetku koja nosi ime neuroandragogija.
Šta je neuroandragogija?
Od velike koristi u procesu razvijanja obrazovanja odraslih jeste interdisciplinarno spajanje andragogije sa naukom u oblasti neuroandragogije, koja svoja istraživanja i prakse bazira na neuropsihologiji, neurofiziologiji i neuroanatomiji. Neuroandragogija predstavlja pristup obrazovanju koji kombinuje efektivne i proverene prakse u andragogiji sa dokazanim istraživanjima o aktivnosti mozga kod određenih biološko-socijalnih grupa, oslanjajući se na naučni pristup proučavanju njegovih funkcija i sposobnosti u vezi sa učenjem, pamćenjem i inteligencijom.
Kako zapravo razmišljaju odrasli?
Naučna istraživanja potvrdila su da se sinapse u mozgu zadužene za skladištenje podataka menjaju sa godinama. Kako se odrasli umnogome oslanjaju na svoje već formirane kapacitete i nisu toliko spremni da menjaju ustaljen način razmišljanja i tradicionalne pedagoške metode, njihov proces učenja, da bi bio efikasan, zasniva se na eksploatisanju njihovih interesovanja, iskustava i kulture.
Proces učenja kod odraslih znatno je efektivniji kada je baziran na emocijama koje imaju ogromnu ulogu u formiranju novih iskustava. Kao afektivno-kognitivni proces, emocije su snažan (ako ne i primarni) način da se nova znanja infiltriraju u mozak odrasle osobe, tako što se nova znanja povezuju sa prethodnim emocionalnim iskustvima. Ovde se postavlja primarna premisa neuroandragogije – „Repeat to remember and remember to repeat”.
Razlike u funkcionisanju mozga kod dece i odraslih je u tome što odrasli pokazuju viši nivo racionalnog rezonovanja baziranog na iskustvu. Uz to, sam proces mišljenja kod odraslih je sporiji i potreban im je specijalno prilagođen vremenski raspon kako bi procesuiranje informacija bilo učvršćeno u pamćenju.
Pozivajući se na principe neuroandragogije, dolazi se do sledećeg zaključka: kako bi se postigao efektivan učinak u edukaciji odraslih, potrebno je primeniti psihološki mehanizam regresije na osnovne kognitivne funkcije koje su najkarakterističnije za mlađe uzraste. U obrazovanju odraslih, pogotovo kada je u pitanju online obrazovanje, primenjuje se potenciranje stimulacije čula i učenje kroz tuđa iskustva kroz postavljanje u situacije koje stimulišu empatiju.
Održavanje samosvesti u učenju
Zbog naglašene individualnosti odraslih u pristupu edukativnom procesu, neophodno je stvoriti fleksibilan metod rada koji podrazumeva prilagođene ciljeve u učenju, pedagoške pristupe, tempo rada i koncipiranje samog sadržaja.
Ono što je zajedničko svim praksama zasnovanim na neuroandragogiji je ogromna uloga isticanja ličnog doprinosa edukativnom procesu u raznim oblicima.
Aktivno učešće
Opšte poznato po svojoj efikasnosti u svim edukativnim praksama je učenje kroz aktivnost, budući da na taj način recipijent znanja aktivira problem solving veštine i kreativni pristup problematici lekcije. Ovo se može postići kroz neprestano postavljanje zadataka učenicima kroz potenciranje interakcije.
Pozitivan feedback
Stvaranje atmosfere koja podstiče konstruktivan pristup i davanje ohrabrujućih povratnih informacija o učinku su važni za stvaranje pozitivnih emocija među učesnicima u obrazovnom procesu. Time se stavlja fokus na lični razvoj i doprinosi afirmaciji napretka.
Rad u grupi
Komunikacija u edukativnom procesu je ključna na više frontova. Njom se najpre postižu osećaj solidarnosti i mogućnost da se kroz međusobnu empatiju prema kolegama steknu uslovi za to da uče jedni od drugih.
Ograničeno vreme za učenje
Koncipiranje predavanja za potrebe odraslih takvo je da mora da bude prilagođeno trajanju njihove pažnje, kao i da bude dinamično u smislu presecanja čistog deklarisanja sadržaja različitim interaktivnim aktivnostima, kao što su vežbe, rad u grupi ili samostalan rad.
Lično doticanje
Dokazano je da odrasli kvalitetnije pamte materiju ukoliko se ona dotiče njihovog ličnog života. Samim tim što postaje blizak njihovim personalnim interesovanjima, ovakav edukativni pristup stvara pozitivnu klimu za radoznalost i volju za dalje istraživanje.
Digitalno okruženje kao plodno tlo za neuroandragogiju
Online edukacija već po svojoj prirodi pruža bezbrojne opcije za personalizaciju i prilagođavanje učenja prema različitim stilovima i formatima sadržaja. Implementacija neuroandragogije u digitalne sisteme napravila je visoko funkcionalan cloud prostor za obrazovanje odraslih, što im posebno ide u prilog upravo zbog svoje fleksibilnosti i mogućnosti da se prilagodi njihovim životnim i profesionalnim rasporedima.
Kursevi na online platformama koncipirani su drugačije i pružaju velike mogućnosti za različite tipove interakcije sa sadržajem i adaptiranje prema sopstvenim potrebama. Digitalni prostor podrazumeva i korišćenje savremenih medija u edukativne svrhe, što širi dijapazon znanja i stvara sinergiju različitih čulnih utisaka i izazvanih emocija, ključnih za efektivno memorizovanje sadržaja.
Distance learning platforme takođe uglavnom podrazumevaju i odsustvo konkretnog predavača, tako da se odrasli učenici oslanjaju na sopstvene kapacitete za analizu, sintezu i vrednovanje datog sadržaja. Ovo podstiče njihovo autonomno učenje, ali i postavlja zahtev pred one koji kreiraju online znanje da se ono maksimalno prilagodi zahtevima koje određeno životno doba podrazumeva u svom socijalnom kontekstu (u smislu odnosa prema životnim ogovornostima prema kojima koncept i vreme učenja treba da se adaptiraju), kao i psihofizičkom (pomenute osobenosti u kognitivnim funkcijama mozga odrasle osobe i stilova učenja koji im najviše odgovaraju).
Korak napred u poznato
Neuroandragogija, iako progresivna oblast koja otvara brojne mogućnosti za unapređenje obrazovanja odraslih, ne donosi istinski revolucionaran i nov pristup u metodologiji. Ona je nauka koja je tek u začetku i predstavlja blago pomeranje paradigme u izučavanju novih edukativnih metoda. Naučni pristup načinima na koje mozak funkcioniše i prilagođavanje metoda tome jesu samo jedan od aspekata sa kojima se pristupa formiranju kvalitetnog obrazovanja odraslih koje će imati maksimalnu efikasnost. Međutim, za istinsku revoluciju u andragogiji potrebno je pre svega obuhvatiti i nauku o mozgu i nauku o edukaciji odraslih.
