Metaverzumi u edukaciji: Izvan onlajn-nastave

Termin metaverzum prisutan je već određeno vreme, za neke kao hipoteza, dok je za neke koji teže progresivnom i vizionarskom razmišljanju već uveliko realnost. Interesovanje za ovaj koncept postalo je ogromno onog trenutka kada je CEO „Facebooka” Mark Zakerberg predstavio svetu ribrending svoje kompanije, koji gotovo da je potpun, jer, parafraziramo: „’Facebook’ više neće biti social media kompanija, već metaverse kompanija”, što pokazuje i promena imena kompanije u „Meta”. Već u samom ovom navodu u semantičkom smislu primetno je pomeranje koncepta društvenih mreža u nešto što je paralelna stvarnost, odnosno u nešto što je legitman pandan stvarnosti. Tu se digitalni prostor koristi za aktivnu interakciju i komunikaciju, i u tome već leži srž definicije metaverzuma.

Metaverse, odnosno metaverzum, predstavlja ono što dolazi posle interneta. Na neki način to je pomeranje koncepta interneta ka konceptu digitalne stvarnosti. Zakerberg navodi: „Zvuči kao naučna fantastika, dok je zapravo realnost u kojoj se mnoge tehnologije spajaju u jedno. U narednih pet do deset godina, sve će ovo postati mejnstrim, i kada proces bude kompletiran, digitalna stvarnost spojiće se sa našom fizičkom stvarnošću.”

Već smo svesni da je 21. vek prekretnica u mnogim aspektima stvarnosti za koju znamo. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje koje je istovremeno i egzistencijalne i praktične prirode: Na koji način možemo maksimalno da iskoristimo evoluciju digitalnog prostora radi unapređivanja komunikacije i prenosa informacija i znanja?

Definicija metaverzuma – alternativna realnost

Za metaverzum takođe postoje i alternativna imena kao što su mirror world i prostorni internet. U srži značenja ovih naziva nalazi se bazična definicija metaverzuma kao kolektivno deljenog digitalnog prostora. Ono što razlikuje ovaj koncept od drugih koji se dotiču paralelnih svetova jeste uže definisanje – u pitanju je virtuelno unapređena digitalna realnost putem korišćenja VR (Virtual Reality) i AR (Augmented Reality) sistema, gde se kao rezultat dobija unapređena varijanta interneta kao virtuelno podržanog 3D okruženja.

Ideja je da se stvori funkcionalna paralelna realnost u kojoj će legitimna upotreba digitalnih avatara biti na daleko naprednijem nivou nego što je dosad bila. Elementi ovog koncepta već postoje, recimo, u okviru platforme virtuelnog sveta „Second life”. Međutim, razvoj ove ideje u ovom trenutku ogleda se u praktičnoj primeni progresivnih tehnoloških rešenja radi prevazilaženja fizičkih ograničenja prostora. Na ovoj platformi, koja je nastala još 2003. godine, nalaze se metaoblici društvenih mreža kakve znamo danas, što implicira da je u biti metaverzuma zapravo unapređena komunikacija koja razbija prostorne barijere.

U postpandemijskom svetu svi oblici metaegzistencije u digitalnom prostoru prinudno su dobili ogromnu mogućnost za ekspanziju, budući da je nužnost dovela do toga da virtuelno postojanje postane jedini oblik interakcije u svetu koji je u datom trenutku bio zatvoren. Od platformi za virtuelne konferencije do novih oblika u monetarnom sistemu (NFT, kriptovalute, blokčejn itd.), koji imaju tendenciju da potpuno pomere ekonomiju u digitalni prostor, veliki broj novih paradigmi koje se tiču načina na koje se savremena tehnologija koristi dobio je na popularnosti. 

Edukativni metaverzumi kao evolucija e-Learninga

Digitalni jaz je veći nego ikada pre u ovom trenutku, što se posebno odrazilo na sektor edukacije. Zbog pandemije, onlajn-edukacija se pojavila kao dominantni format učenja, međutim, gotovo 29% učenika nema pristup onlajn-platformama. Ideja je da se u bliskoj budućnosti nove tehnologije u mnogo većoj meri integrišu u edukativne procese kako bi se stvorila rešenja koja doprinose drastično većem stepenu inkluzije i praktičnih pedagoških rešenja. U ovom trenutku edukativni metaverzumi više nisu nova paradigma i njihova integracija u obrazovanje je sve veća. 

Onog trenutka kada jedna disciplina uđe u novi medijum, gotovo da je pravilo da svoj životni vek započinje tako što kopira ponašanje prethodnog medijuma. U slučaju obrazovanja, prvobitna upotreba digitalnog prostora u nastavne svrhe bila je u formi kopiranja koncepta učionica (na primer korišćenje „Zooma” – platforme za konferencije). Unapređivanje onlajn-nastave dovelo je do toga da koncept blended learning, koji spaja real-time nastavu sa profesorom putem onlajn-platformi i prethodno pripremljenom nastavnom materijom u digitalnom formatu, pruža i te kako zadovoljavajuće rezultate. Na ovaj način, obrazovanje je prešlo na learner-centred model, što je doprinelo tome da se da više prostora individualnim potencijalima učenika, a to dalje omogućava razvoj kreativnosti i saradnje. 

Logičan sled razvoja događaja je unapređivanje načina na koji koristimo digitalni prostor za obrazovanje u smislu kreiranja ravnopravnog virtuelnog pandana čitavom obrazovnom procesu. U tom smislu, univerziteti sa najboljom i najnaprednijom digitalnom infrastrukturom pojaviće se kao novi lideri, bez obzira na to gde se nalaze.

„Digital twin kampusi” – budućnost imerzivnog učenja

Ideja za koncept „Digital twin kampusi”, odnosno za jednu varijaciju na temu upotrebe metaverzuma u edukativnom kontestu, nastala je upravo iz nezadovoljstva učenika zbog pasivne pozicije u okviru predavanja na platformi „Zoom”, ali i ukviru sličnih varijanti za virtuelne konferencije. Kako bi se postigao veći stepen interakcije sa svim učesnicima u edukativnom procesu, postavljena je paradigma digitalnih kampusa, koji putem AR i VR tehnologija simuliraju realne univerzitetske i školske kampuse u okviru metaverzuma. Ovaj koncept postavlja temelje novim formama društvenih mreža, budući da kreiranje virtuelnog prostora za rad, učenje i socijalizovanje pomoću progresivnog načina upotrebe tehnologije pruža brojne beneficije ne samo u okviru celokupnog iskustva učenja već i u okviru ekonomske strane edukacije.

Stvaranje metaverzuma, koji u realnom vremenu svim akterima u edukativnom procesu pruža opciju da se kreću kroz 3D okruženje i da kroz iskustvo sa VR tehnologijom pristupaju resursima za nastavu koji im nisu dostupni u fizičkom svetu iz bilo kog razloga, predstavlja ogroman pomak u demokratizovanju obrazovanja i inkluziji. Stepen imerzivnosti u ovakvom konceptu je gotovo maksimalan, budući da pruža mogućnost za direktnu interakciju sa resursima, beskonačnu duplikaciju materijala i manipulaciju objektima u digitalnom prostoru bez ograničenja. 

Na ovaj način, učenicima su omogućene virtuelne ture u poznatim svetskim muzejima, te mogu da vide klasična umetnička dela, imajući pritom iskustvo digitalnog duplikata realnog iskustva iz muzeja. U okviru predavanja iz biologije upotrebom VR sistema moguće je analizirati organe time što će se virtuelno ući unutar samog organa. Na ovaj način, pružajući gotovo identično iskustvo u digitalnom, fiktivnom prostoru, dobija se na ekonomičnosti pružanja usluga. Formiranje prave, fizičke naučne laboratorije, planetarijuma ili muzeja je skupo, a na ovaj način se stvara prilika za više nego odličnu zamenu za fizičko iskustvo.

U našem regionu jedna od aktuelnih vesti tiče se inicijative kompanije „Epic games”, odnosno tima „3Lateral” iz Novog Sada, koja predstavlja glavni razvojni centar u regionu koji koristi „Unreal Engine”. Budući da se bave razvojem digitalne ljudske tehnologije, njihova inicijativa tiče se izgradnje auditorijuma za razmenu znanja u kampusu Univerziteta u Novom Sadu, uz inkorporiranje najsavremenije „Unreal Engine” tehnologije za kreiranje 3D svetova. Tako se produbljuje veza između gejming industrije i nauke, što otvara velike mogućnosti za budući razvoj ovih tehnologija i njihovu primenu u različitim aspektima edukacije. Ovaj projekat trebalo bi da bude realizovan 2024. godine.

Perspektive

Inkorporacija koncepta metaverzuma u obrazovanje je ideja koja nosi ogroman potencijal u bliskoj budućnosti, jer su se akteri u procesu edukacije mahom već adaptirali na nove zahteve u digitalnoj komunikaciji i prenošenju znanja. Uvođenje „Digital twin kampusa” u koncepte univerziteta sa tendencijom ka progresivnom i futuristučkom obrazovanju predstavlja mogućnost da se kreiraju grandiozni virtuelni kampusi čija bi izgradnja u fizičkom svetu bilo veoma skupo. Univerziteti na ovaj način prave ogromnu uštedu u budžetu, dok istovremeno pružaju studentima i učenicima priliku da iskuse najbolje obrazovanje.