Nezamenljivi tokeni (NFT) zameniće diplome i CV-jeve u obrazovanju

Iako su se još od svoje pojave, u periodu od 2013/2014. godine, afirmisali kao revolucionaran koncept u sferi digitalnih valuta, NFT-ovi su doživeli ogroman „bum” u 2021. godini. Svakome ko dođe u kontakt sa ovim terminom jasno je da je u pitanju još jedna varijacija na temu digitalnih valuta, međutim, mnogima još uvek nije jasno po čemu se NFT konkretno razlikuje od svega drugog na digitalnoj berzi te je za tako kratko vreme dostigao enormnu popularnost.

Koncept originalnosti je fenomen kulture. U ovom trenutku doživljavamo renesansu u svetu umetnosti, obrazovanja i kulture. Način na koji NFT-ovi, putem transakcija u kojima se koriste, redefinišu odnos vrednosti i predmeta na tržištu našao je svoju primenu u mnogim sferama u kojima se vrednuje autorstvo, što se odnosi na sve artefakte koji na sebi imaju autentičan potpis. U ovaj domen ulazi i tržište obrazovanja.

Od umetničkih dela i muzike, preko GIF-ova i virtuelnih avatara, do video-snimaka, pa čak i dizajnerskih patika – NFT-ovi su digitalna imovina koja se na berzi prodaje za milione dolara. Međutim, postavlja se pitanje da li je njihova vrednost posledica realne vrednosti ili „hajpa”.

Na koji način oni nalaze svoju praktičnu primenu u sferi edukacije i da li je njihova primena put ka sigurnom redefinisanju načina na koji vrednujemo znanje?

Dakle, šta je uopšte NFT?

U trenutku kada je digitalni svet u toj meri uznapredovao da su digitalni monetarni sistemi postali svakodnevica, digitalne valute su sve više u upotrebi, a blokčejn se afirmisao kao legitimna mreža za odvijanje transakcija u digitalnom prostoru. Međutim, standardne kriptovalute, koje su trenutno popularne, koncipirane su kao digitalni novac koji ima identičnu funkciju kao pravi novac – po principu vrednost za vrednost.

Kada je NFT u pitanju, stvari su gotovo obratne. Kako i samo ime kaže, Non-Fungible Tokens, odnosno nezamenjivi tokeni imaju fiksnu vrednost, čija je suština zapravo u konceptu autentifikacije i posedovanja digitalnog potpisa o originalnosti. Oni su kreirani, kriptovani i distribuirani putem blokčejn tehnologije i samim tim predstavljaju vlasništvo kreatora sadržaja (content creatora).

Budući da je na internetu sve dostupno u formi beskonačnih kopija, zbog čega se gotovo i gubi trag originalnim kreacijama, u prirodi kulture koja se izrodila iz zakona digitalnog sveta je da pripisuje ogromnu vrednost vlasništvu, originalnosti i autentičnosti. Svaki NFT, kakav god da je njegov konkretan oblik, nosi u sebi kriptovan digitalni potpis koji svedoči o originalnosti predmeta. Dakle, jednostavno rečeno, NFT je zapravo kolekcionarski predmet u digitalnom obliku.

Ono što je revolucionarno u konceptu NFT-a i zbog čega nosi toliki nivo popularnosti jeste to što stvara distinkciju između originalnog predmeta i beskonačnog broja digitalnih kopija.

Fleksibilniji prostor za edukatore u digitalnom svetu

Iako je njihova upotreba još uvek u ranoj fazi, sam koncept se pokazao kao izuzetno praktičan u sferi obrazovanja. NFT je potencijalni katalizator za promenu načina na koji učimo. Edukacija kao sistem bila je u stanju dugoročne stagnacije, kaskajući za intenzivnim promenama koje je donela Četvrta industrijska revolucija – ona je rapidno redefinisala mnoge aspekte funkcionisanja sveta. Pojava digitalnih formata komunikacije, koja se prenela i na svet digitalnog bankarstva i valuta, drastično je promenila način na koji smo do sada vrednovali informacije.

Informacija je nešto što u 21. veku ima vrednost. U kontekstu obrazovanja, informacija se odnosi na načine na koje učimo i kreiramo nastavni materijal, što dalje utiče na načine na koje percipiramo i formiramo sebe. Znanje je informacija, a informacije su postale trgovinski resurs, budući da već dugo živimo u kapitalističkom sistemu i adaptirali smo se na njega.

Da bi se osigurao kredibilitet znanja, odnosno informacija koje se serviraju u digitalnom obliku, tj. u digitalnom svetu, ali i da bi se preživelo u društvenom uređenju u kome se monetarizacija odvija na svakom planu postojanja, bilo je neophodno da se formira koncept NFT-a, koji kriptovanjem osigurava originalnost, autentičnost i kredibilitet edukatora od kojeg su informacije i potekle, i time omogućava i zaradu, koja nije za potcenjivanje.

Redefinisanje kredencijala

Jedan pojavni oblik NFT-a u oblasti edukacije su mikrokredencijali, odnosno digitalni sertifikati koji pružaju dokaz o kompetencijama vlasnika u vezi sa određenom sferom ili veštinom. Budući da su sertifikati, diplome i ostali kredencijali tradicionalno davani u fizičkoj formi ili kao digitalni bedževi, koncept mikrokredencijala pokazao se izazovnim u kontekstu verifikacije i autentičnosti.

Kao logično rešenje ovoga nametnuli su se NFT-ovi, koji omogućavaju sve ovo. Ovakav koncept omogućava edukativnim ustanovama da tokenizuju različite vrste sertifikata, kriptujući ih u digitalnom prostoru u svojevrsnim virtuelnim bankama, a verifikacija je omogućena samom prirodom nezamenljivih tokena.

Na ovaj način bi edukatori na globalnom nivou mogli da pomere čitav proces sertifikacije u digitalni prostor i time bi uštedeli veliku količinu resursa.

Kome pripada nastavni materijal?

U digitalnom dobu svi smo kreatori sadržaja.

Ova premisa posebno se odnosi na autentičnost i pitanje vlasništva nad materijalom koji nastaje u okviru edukativnih praksi: po definiciji, prema ugovorima koje predavači imaju sa edukativnom ustanovom, sav materijal koji se koristi u svrhe nastave pripada ustanovi iz koje je to poteklo – tekstovi iz gradiva, video-lekcije, testovi i ostalo. Međutim, postavlja se pitanje kome pripada sadržaj koji je stvorio učenik.

Ovo pitanje se jednostavno rešava zakonski – sav materijal pripada upravo samim učenicima ili studentima. Ukoliko ustanova želi da otkupi prava na bilo koju vrstu kreiranog sadržaja (poput eseja, seminarskih radova) i ukoliko je učenik maloletan, ona mora da stupi u kontakt sa njegovim roditeljima.

Međutim, sa pojavom NFT-a koncept autorskih prava je dobio potpuno novu dimenziju. Čitav koncept kreatora sadržaja (content creator) dobija čvrsto uporište u savremenom ustrojstvu ekonomije, gde je sve naplativo, pa i kreativni ili akademski doprinosi. Postovi na društvenim mrežama, video-zapisi na TikToku, Instagram Reels – sve ovo spada u vrstu sadržaja koji u nekom trenutku može da postane NFT i dobije na monetarnoj vrednosti.

Slobodu autorstva, samo na nešto drugačiji način, upotrebom NFT-a mogu da unaprede i sami edukatori, odnosno nastavnici, takođe kao kreatori sadržaja – svi oni koji su autori video-lekcija, onlajn-kurseva, strimova sa predavanjima uživo mogu da unovče svoj sadržaj na vrlo jednostavan način. Ukoliko kreator proda kurs u formi NFT-a nekom univerzitetu ili ustanovi, digitalizacija sadržaja na platformi za kriptovalute omogućava mu da za sekundarnu prodaju na digitalnom tržištu uključi opciju za honorar koji će mu pristizati od svake prodaje, budući da je svaka transakcija određenog NFT-a zabeležena na blokčejnu.

Otvoren put ka slobodnom tržištu obrazovanja

Sve veća popularnost NFT-a ukazuje ne samo na renesansu u digitalnoj ekonomiji i redefinisanje koncepta autorstva i trgovine autorskim pravima već i na njegovu neverovatno praktičnu primenu u raznim sferama u kojima je moguće monetarizovati originalne kreacije. NFT-ovi pružaju gotovo neograničene mogućnosti za formiranje „pametnih ugovora” (smart contracts), koji omogućavaju personalizovano upravljanje prihodima koji nastaju od transakcija putem NFT-ova.

Iako se glavni trend u primeni NFT-ova u obrazovanju najviše fokusira na kreiranje mikrokredencijala, najveća vrednost ove tehnologije jeste upravo u tome što ima enorman potencijal da se uvrsti u edukaciju i unapredi kvalitet iskustva učenja za sve aktivne elemente u procesu. Uz njihovu primenu konačno možemo na transparentan način da vrednujemo svakodnevne kreativne i originalne lične doprinose edukativnom procesu, što predavača, što učenika i studenata, i time stvorimo istinsko iskustvo učenja orijentisanog ka budućnosti.