Kako bi veštačka inteligencija (AI) mogla da utiče na posao nastavnika?
Nesumnjivo je da razvoj veštačke inteligencije donosi nove modele učenja, drugačije obrazovno okruženje i brojne potencijale za učenički napredak.
Međutim, postavlja se pitanje na koje načine AI utiče na obavljanje nastavničkog poziva i da li ono predstavlja pretnju ili rešenje?
Drugim rečima da li će se u budućnosti ostvariti donekle apokaliptični scenario, da će sofisticirani roboti zameniti nastavnike – ili će se AI pokazati kao dragocen alat koji nastavnicima pomaže da uštede vreme i unaprede svoje nastavne planove?
Nastavnici (još uvek) ne bi trebalo da strahuju za svoj posao
Istraživanje koje je sprovela ugledna konsultantska firma McKinsey & Company pokazalo je da napredna tehnologija još uvek neće moći (bar u doglednoj budućnosti) da zameni nastavnike.
Moć koju poseduju nastavnici je interpersonalne prirode i bazirana je na stvaranju emocionalne povezanosti. Oni mogu da inspirišu svoje učenike, da izgrade lični odnos sa svakim od njih, ali i da podučavaju na načine koji podrazumevaju napredni problem solving i druge kreativne veštine, koji čine ključne momente obrazovnog procesa. Upravo sposobnost emocionalnog prilagođavanja ono je što veštačka inteligencija, koja nam je trenutno dostupna, ne može da pruži.
Koliko je zapravo nastavnik važna i neizostavna karika svakog obrazovnog procesa u svakom obliku, govori i naučno poduprta činjenica da kvalitetan vaspitač u vrtiću može da uveća šanse deteta da završi koledž u odraslom dobu.
Dakle, iz svega ovoga sledi da nastavnici mogu da odahnu: tehnologija nije tu da ih zameni, jer su neke elementarne stvari koje su od ključne važnosti za obrazovni proces, neporecivo vezane za ljudsku prirodu.
Šta je onda ono što AI može da uradi?
Već pomenuto McKinsey istraživanje pokazalo je da su nastavnici pod sve većim opterećenjem. Naime, kako rastu učeničke potrebe i zahtevi koji se pred njih postavljaju u modernom dobu, uvećava se i papirologija i stvaraju se druge birokratske obaveze koje nastavnici moraju da ispune, najčešće manualno.
Stoga ne čudi podatak da u Velikoj Britaniji čak 81% posto nastavnika razmatra da napusti svoju profesiju u korist neke druge karijere.
Istraživanje je pokazalo da nastavnička nedelja u proseku traje oko 50 časova. Međutim, ono što još više zabrinjava jeste činjenica da,zapravo, manje od polovine tog vremena nastavnici provode u direktnoj interakciji sa učenicima.
Upravo bi tu AI mogao da odigra ključnu ulogu:
- 20% do 40% nastavničkog vremena posvećeno je aktivnostima koje mogu biti automatizovane uz pomoć trenutno postojeće tehnologije.
Ovo znači da bi nastavnici na nedeljnom nivou imali na raspolaganju oko 13 sati više, koje bi potom mogli da usmere na aktivnosti koje doprinose napretku učenika, kao i većem zadovoljstvu samih nastavnika u procesu.
Stoga bi potencijalna uloga AI u edukativnoj praksi mogla da bude dvojaka: ušteda vremena i unapređenje nastavnog procesa.
Uz pomoć tehnologije nove generacije, nastavnici bi tako mogli da preusmere 20 do 40% svog radnog vremena na aktivnosti koje će objektivno dovesti do napretka učenika:
- AI, dakle, omogućava nastavnicima da rade ono što najviše vole – da predaju.
Kako nastavnici danas koriste svoje vreme?
Nastavničke aktivnosti na nedeljnom nivou sastoje se iz:
- 16,5 sati davanja instrukcija i interakcije sa učenicima
- 10 sati pripreme nastave
- 6,5 sati evaluacije i povratnih informacija
- 5 sati administracije
- 4, 5 sati treninga sa učenicima i pružanje saveta
- 3, 5 sata rada na razvoju učeničkih bihevioralnih, društvenih i emocionalnih veština
- 3 sata rada na profesionalnom razvoju
Dakle, svega 49% vremena upotrebljeno je na direktnu interakciju sa učenicima.
Kako AI može da pomogne nastavnicima da uštede vreme?
Najveći benefit tehnologija donosi u uštedi vremena na aktivnostima koje nastavnici obavljaju pre nego što i zakorače u učionicu: pripremi nastave.
Upotreba tehnologije bi sadašnjih 10 časova, koliko nastavnici nedeljno izdvajaju za pripremu nastavnog materijala i aktivnost, mogla da svede na svega 5 do 6 časova. Tako bi se kroz automatizaciju nastavnih planova i drugih aktivnosti vezanih za njihovo kreiranje uštedelo čak do 50% nastavničkog vremena.
Uloga savremene tehnologije ovde se ne ograničava samo na uštedi vremena – već i na poboljšanju samih priprema kroz kreiranje boljih nastavnih planova i efektnijih metodičkih pristupa.
Naime, mnogi softveri omogućavaju nastavnicima da bolje procene nivo razumevanja određenih predmeta kod individualnih učenika, te u skladu sa tim kreiraju svoje planove. Takođe, ovo im omogućava da podele učenike po grupama i personalizuju za svaku od njih planove, kao i da pronalaze kvalitetne nastavne materijale koje koriste njihove kolege iz celog sveta.
Osim toga, tehnologija ima veliki potencijal i kada je u pitanju proces ocenjivanja. Testovi sa više odgovora postoje u eduaktivnoj praksi već odavno, međutim, danas su dostupni i softveri koji mogu da analiziraju dugačke odgovore i ukažu nastavniku na neke osobenosti u učeničkom znanju i napretku.
Najmanje potencijala za uštedu vremena tehnologija ima u oblastima koje podrazumevaju direktnu interakciju nastavnika sa učenicima. Međutim, upotreba tehnologije u ovoj oblasti može da unapredi proces učenja i predavanja u smislu bržeg i efektivnijeg reprodukovanja i usvajanja znanja, upotrebom novih formata nastavnog materijala.
To znači da se, u praksi, ohrabruje da nastavnici koriste edukativne softvere u nastavi, kao i da uz pomoć tih alata unaprede svoju nastavnu praksu. Tako će se donekle izmeniti i sama uloga nastavnika: oni će sve više postajati facilijatori i treneri.
Šta nastavnici mogu da urade sa svim tim vremenom?
Pre svega, ušteda od 13 sati nedeljno omogućiće nastavnicima da jedan deo tog vremena posvete sebi, svojoj porodici ili stvarima koje ih interesuju. Na taj način nastavnički poziv postaće atraktivniji, a nastavnici sami po sebi srećniji.
Znatan deo ušteđenog vremena nastavnici mogu da upotrebe na svoje učenike, odnosno da razviju personalizovano učenje i individualni mentorski pristup.
Većina nastavnika želi da svojim učenicima pruži što je moguće više personalizovan pristup. Ipak, kao glavnu prepreku da to i urade 69% njih vidi u nedostatku vremena a 22% u manjku tehnologije u učionici.
Dakle, tehnologija je u mogućnosti da uštedi vredno vreme kroz automatizaciju papirologije i drugih birokratskih obaveza, ali i da donese nove alate koji omogućavaju daleko bolje i naprednije personalizovano učenje. Zahvaljujići njoj, mogli bismo da dobijemo efektivnije nastavnike, samim tim i uspešnije učenike koji su digitalno pismeni za 21 vek.
Napokon, automatizacija će omogućiti nastavnicima da višak vremena koji će im se stvoriti provedu u međusobnoj saradnji, zajedničkom kreiranju multidisciplinarnih pristupa nastavi i sopstvenom profesionalnom usavršavanju. Ne samo da njihova međusobna kolaboracija stvara prostor za progresivniji profesionalni razvoj, već im i omogućava da svojim učenicima ponude zanimljivije i efikasnije nastavne planove:
- U školama u kojima nastavnici međusobno sarađuju i nadopunjuju se, čak 80% nastavnika izjavilo je da je primetilo napredak u učenju i angažovanju kod svojih učenika.
Kako uspešno implemenirati savremenu tehnologiju u nastavu?
McKinseyevo istraživanje nesumnjivo je pokazalo veliki potencijal koji tehnologija ima za unapređenje savremenih nastavnih procesa.
Međutim, postavlja se pitanje, kako na pravi način iskoristiti sve ove mogućnosti, odnosno kako pravilno implementirati tehnologiju u nastavu tako da se postignu maksimalni benefiti?
Dobre vesti su da za uštedu vremena, personalizovano učenje, efektne nastavnike i uspešne učenike nije neophodna neka futuristička tehnologija koja još uvek nije izmišljena. Ovakvi zadaci sasvim dobro mogu da se obave uz pomoć brojnih edukativno-tehnoloških alata koji su nam već danas na raspolaganju.
Ipak da bismo ovo uspešno izveli neophodna je saradnja glavnih činilaca obrazovnog sistema: vlade, školskih lidera, tehnoloških kompanija i iznad svega nastavnika i učenika.
Nastavnici takođe moraju da se efektivno obuče za upotrebu savremene tehnologije, ali i da daju svoje mišljenje kao korisnici tih tehnologija, odnosno povratne informacije o njihovoj efikasnosti. Ovo predstavlja najbrži i najkonkretniji način da se tehnološka rešenja koja dokazano rade u praksi prošire i ustale, a ona koja nisu efikasna, odbace i zamene nekim efikasnijim. Napokon, i tehnološke kompanije trebalo bi da više pažnje posvete feedback-u koji dobijaju od nastavnika prilikom kreiranja edukativno-tehnoloških proizvoda i softverskih rešenja.
Ukoliko na ovakav, proaktivan način pristupimo implementiranju savremene tehnologije u nastavu, AI će biti veliki podstrek, a ne pretnja po zanimanje nastavnicima. Za samo 10 godina, efektivnom implementacijom veštačke inteligencije u nastavne procese dobili bismo nastavnike koji imaju više vremena za sebe i svoje učenike, i na taj način bismo značajno unapredili obrazovanje ka idealima edukativnog sveta budućnosti.
