Kako pisati uspešne, stručne, naučnoistraživačke radove
Svako ko se uhvatio ukoštac sa bilo kojom granom delatnosti koja spada u domen stručnog ili akademskog rada susreo se sa dilemom o svrsishodnosti svog delovanja. Nauka je pojam koji nosi neverovatno širok spektar značenja – pod tim pojmom se ne podrazumevaju samo dostignuća i aktivnosti istraživanja na polju fizike, hemije ili medicine već i ogroman broj raznih drugih stručnih usmerenja koja imaju sopstvene zakonitosti i jezik pomoću kog komuniciraju.
Međutim, možemo se složiti da je svakoj od individualnih naučnih disciplina zajedničko to što su u pitanju delatnosti čiji rezultat ima kolektivni značaj. Nauka je jedan od najvažnijih kanala prenošenja znanja i način na koji percipiramo i saznajemo nove stvari o svetu oko sebe. Naučni rad, u okviru bilo koje discipline, nosi nemerive vrednosti za društvo, a to su:
- stvaranje novih znanja;
- unapređenje obrazovanja i širenje novih saznanja;
- povećanje opšteg kvaliteta života zahvaljujući novim saznanjima;
Svaki pojedinac koji se bavi naučnim i stručnim radom ima zadatak da odgovori na pitanja i globalne izazove koji se pred njega postavljaju kako bi se dostigao viši nivo osvešćenosti na kolektivnom planu.
Komercijalizacija nauke
Jedan od paradoksa naučnog, stručnog i umetničkog rada jeste upravo to što svaka od pojedinačnih oblasti koje se bave istraživanjem govori sopstvenim jezikom, koji ima svoju gramatiku. Istraživači veoma često nailaze na komunikacioni šum kada je reč o široj publici, koja bi trebalo da bude konačni recipijent novih znanja do kojih se došlo istraživanjem.
Najčešće se dešava da znanja ostanu zatvorena unutar struke, jer su formulisana jezikom koji je isključiv i namenjen internoj upotrebi, odnosno stručnjacima istog kalibra.
Da bi se suočili sa veoma važnim izazovima održivog razvoja, vlade i građani moraju razumeti jezik nauke i posedovati određeni nivo naučne pismenosti. S druge strane, i naučnici i istraživači moraju pokazati sluha za probleme sa kojima se suočavaju kreatori politike i nastojati da rezultate svojih istraživanja učine relevantnim, razumljivim i dostupnim društvu.
Drugim rečima, jezik nauke do neke granice mora postati komercijalizovan, kako bi se postigla popularizacija nauke i naučnoistraživačkog rada. Svedoci smo da su mnoga polja delovanja istraživača zatvorena, ali ukoliko bi se sami kreatori naučnoistraživačkog rada pokrenuli u stvaranju javnih prostora za naučno angažovanje i svesnu popularizaciju nauke, znanja bi postala dostupna i broj stručnjaka bi se postepeno povećavao.
Brisanje granica između disciplina 21. veka
Budući da je 21. vek doba informacija, potpuno prirodan sled okolnosti je da granice koje su do sada omeđavale individualne naučne discipline postanu previše uzane za savremene globalne izazove. Zbog toga je sa napretkom tehnologije i implementiranjem novih medija koji su automatski doprineli stvaranju novih mogućnosti za interakciju sa svetom oko nas, došlo do fuzije naučnih disciplina i brisanja i prevazilaženja granica između tradicionalnih naučnih pristupa.
Za efektivno rešavanje savremenih globalnih izazova, neophodno je bilo napraviti krupne korake ka uspostavljanju ciklusa neprestanih inovacija i konstantnog prevazilaženja postignuća u nauci u datom trenutku. Pomoću savremenih naučnih znanja, progresivne tehnologije i novih formata umetničkog stvaranja, imamo sve neophodne alate za artikulisanje fokusirane težnje za usavršavanjem modernog društva i čoveka.
Naučne publikacije na jeziku globalne komunikacije
Kao što smo već spomenuli, za efektivno uspostavljanje društva koje će progresivna naučna znanja prilagoditi jeziku kojim govori svet neophodno je jasno utvrditi sledeći cilj: naučne publikacije moraju biti promocija dobijenih rezultata i zaključaka.
Uspeh modernog naučnika meri se ishodima istraživanja, koji se zasnivaju na novim i originalnim saznanjima i rezultatima. Sprovedeno naučno istraživanje, iz bilo koje oblasti, služi kao merilo doprinosa samog naučnika, kao što se i njegov individualni doprinos nauci meri brojem publikacija u domaćim i stranim naučnim časopisima i njihovom citiranošću.
Budući da nova saznanja i istraživanja mogu da postanu dostupna široj pubici jedino ako budu predstavljena na način koji će biti razumljiv većini ljudi, a ne samo užem krugu onih koji se naukom bave, potrebno je definisati vrste naučnih članaka koji se najčešće pišu za časopise sa širim domenom uticaja.
Kako da napišemo kvalitetan naučni rad koji će naići na širok prijem?
Svaka oblast u nauci ima sopstvene zakonitosti i jezik kojim se služi. Ovo se odnosi i na bavljenje naučnoistraživačkim radom, koji predstavlja spoj poznavanja akademskih pravila u pisanju i slobodno služenje jezikom oblasti kojom se bavimo.
Međutim, neki delovi procesa naučnog istraživanja i pisanja naučnih radova jesu konstanta.
Kada je reč o žanrovima i vrstama tekstova koje pripremate za objavljivanje u časopisima, postoje odrednice kojih bi trebalo da se pridržavate kako biste osigurali dobar kvalitet članka.
Aktuelni Pravilnik o kategorizaciji i rangiranju časopisa razlikuje sledeće članke u časopisima:
- originalni/izvorni naučni rad (rad u kome se iznose prethodno neobjavlјivani rezultati sopstvenog istraživanja sprovedenog naučnim metodom) – pogledajte primer;
- pregledni rad (rad koji sadrži originalan, detalјan i kritički prikaz istraživačkog problema ili područja u kome je autor ostvario određeni doprinos) – pogledajte primer;
- kratko ili prethodno saopštenje (originalan naučni rad punog formata, ali manjeg obima ili preliminarnog karaktera) – pogledajte primer;
- naučna kritika/polemika (rasprava na određenu naučnu temu zasnovana isklјučivo na naučnoj argumentaciji i korišćenjem naučne metodologije) i osvrti – pogledajte primer;
Stručni članci
- stručni rad (prilog u kome se nude iskustva korisna za unapređenje profesionalne prakse, ali koja nisu nužno zasnovana na naučnom metodu) – pogledajte primer;
- informativni prilog (uvodnik, komentar i sl.) – pogledajte primer;
- prikaz (knjige, računarskog programa, slučaja, naučnog događaja i sl.) – pogledajte primer;
- stručna kritika, odnosno polemika i osvrti – pogledajte primer na strani 256;
Vaš doprinos nauci je važan
Od izuzetnog je značaja da svi iskoristimo priliku i damo svoj individualni doprinos naučnom i umetničkom razvoju radi unapređenja kvaliteta života i društva, a na taj način ćemo i iskoristiti sve potencijale koje nam savremena nauka pruža.
U okviru LINK edu Alliance uspešno deluje Centar za naučnoistraživački rad i izdavačku delatnost, koji predstavlja sjajnu platformu za povezivanje svih onih koji su okrenuti modernim pristupima u sferi naučnoistraživačkog rada.
Doprinos svakog naučnika nije doprinos samo naučnoj zajednici već i celom društvu.
Zbog toga vas ohrabrujemo da svojim profesionalnim usavršavanjem i aktivnim angažmanom na polju pisanja naučnih, umetničkih i stručnih radova date svoj lični pečat kada je reč o stvaranju boljeg sveta.
